Mogerini na neformalnom sastanku sa premijerima zapadnobalkanske šestorke

Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije, ugostila je premijere partnerskih zemalja Zapadnog Balkana. U saopštenju nakon sastanka navodi se da su “svi prisutni su potvrdili potpunu opredeljenost nastavku procesa integracija.. odlučnost i snažan zajednički interes za jačanje saradnje i podizanje kvaliteta života građana u regionu. Naglasili su posvećenost razvoju dobrosusedskih odnosa i produbljivanju regionalnog razumevanja kroz uzajamno poštovanje i saradnju” navodi se u saopštenju i zaključuje da je Mogerini “pozvala šestoricu premijera da povećaju angažman kako bi ispunili očekivanja građana i približili se evropskoj budućnosti”. Saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske

Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Turske sastali su se na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici u Briselu. U podnetim programima ekonomskih reformi zemalja Zapadnog Balkana i Turske za 2017. istaknuti su srednjeročni makroekonomski i fiskalni okviri kao i strukturne reforme za unapređenje konkurentnosti i dugoročnog rasta (koje se tiču tržišta rada i obrazovanja, energetike, inovacija i poslovnog okruženja). Učesnici sastanka su izrazili žaljenje što je Srbija svoj program podnela sa značajnim zakašnjenjem. Saopštenje nakon sastanka možete pročitati ovde. Srbiju su na sastanku predstavljali ministar finansija Dušan Vujović i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Zaključci za Srbiju vrlo pozitivno ocenjuju privredni rast u 2016. kao i snažnu fiskalnu konsolidaciju u prošloj godini. Dogovoreno je šest preporuka za Srbiju. One su usmerene na nastavak smanjenja budžetskog deficit, reforme državnih preduzeća, sprovođenje strategije za rešavanje problematičnih kredita, završetak reformi i privatizaciju dve velike banke u državnom vlasništvu, povećanje efikasnosti energetskog sektora, poboljšanje poslovnog ambijenta, smanjenje poreza i doprinosa na plate radnika i podsticanje razvoja privatnog sektora. Više informacija možete pročitati ovde.

Benedikt: Vladavina prava određuje napredak u evrointegracijama

“Ako ne bude napretka u pregovoračkim poglavljima 23 i 24, vezanim za vladavinu prava, napredak će biti sporiji i u ostalim poglavljima”, izjavio je v.d. šefa Delegacije EU u Beogradu Oskar Benedikt i ocenio da Vlada Srbije treba da se fokusira na vladavinu prava. Na konferenciji “Pregovori o pristupanju EU: Novi kontekst”, Benedikt je rekao da su evropski lideri su dali do znanja da su vrata otvorena i da sve zavisi od brzine sprovođenja reformi u zemljama koje žele članstvo u EU. Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević je rekla da je Beograd svestan značaja oblasti vladavine prava i dodala da pregovarački proces ne pripada samo izvršnoj vlasti, već čitavom društvu. Nemački ambasador u Beogradu Aksel Ditman je izjavio da je u Srbiji poboljšana efikasnost pravosuđa, ali da je potrebno raditi na nezavisnosti sudova i tužilaštva, borbi protiv korupcije, slobodi izražavanja i medija. Više informacija možete pročitati ovde.

Benedikt: Pristupni pregovori EU i Srbije nisu zamrznuti

V.d. šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt izjavio je da brzina evropskihi integracija zavisi od Srbije i da nema prečica, kao i da se nada da u Srbiji neće biti novih izbora koji bi mogli da ometu sprovođenje neophodnih reformi. On je na panelu „Regionalna saradnja na evropskom putu”, u okviru „Bečkih ekonomskih razgovora – beogradski sastanak 2017”, naglasio da su šefovi država i vlada i EU potvrdili podršku procesu pristupanja zemalja regiona Zapadnog Balkana EU. Benedikt se nije složio sa ocenom člana predsedništva Saveza ekonomista Srbije Miroljuba Labusa, govornika na istom panelu, da su pristupni pregovori zamrznuti. „Pregovori sa EU nisu zamrznuti, možda dugo traju, zbog reformi. Međutim ne bi bilo dobro za Srbiju da pristupni EU nespremna”, rekao je Benedikt. Više informacija možete pročitati ovde.

Srednjoškolci debatovali u Narodnoj skupštini, u poslaničkim klupama njihovi vršnjaci

Finale Evropske škole debate u kojoj su učestvovali srednjoškolci iz gradova širom Srbije održano je u Skupštini Srbije, koja je ovog puta bila mesto rasprave da li EU treba da se razvija u više brzina ili ne. U organizaciji EU info centra i Otvorene komunikacije, i uz podršku Delegacije EU u Srbiji, četvrti put zaredom održana je Evropska škola debate koja je u proteklih šest meseci okupila 70 odabranih srednjoškolaca iz Beograda, Niša, Novog Sada i još 20 gradova širom Srbije. Od novembra 2016, oni su na radionicama učili paralelno o evropskim integracijama i veštine debatovanja, uz članove Tima Evropa Srbija i iskusne debatere iz Otvorene komunikacije kao predavače. Srednjoškolci su se potom takmičili u javnim debatama u nekoliko gradova, a najistaknutijih šest finalista je učestvovalo u završnoj debati, na temu “Da li EU treba da se razvija u dve brizne“ ili da u Uniji ostane sadašnje stanje. Više informacija možete pročitati ovde.

Tusk posle susreta sa Trampom: Vrednosti i načela na prvom mestu

Nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, predsednik Evropskog saveta Donalda Tusk je naveo da su razgovarali o spoljnoj politici, bezbednosti, klimi i trgovinskim odnosima. “Rekao bih da smo se složili u velikom broju aspekata”, preneo je Tusk i ukazao da “neka pitanja ostaju tvorena, poput klime i trgovine. Takođe, ne mogu sa sigurnošću da kažem da smo se ... složili oko Rusije, iako bi se reklo da po pitanju sukoba u Ukrajini delimo mišljenje” naglasio je. „Najvažnija poruka za predsednika Trampa je da ono što našoj saradnji i prijateljstvu daje dublji smisao, jesu osnovne zapadne vrednosti kao što su sloboda, ljudska prava i poštovanje ljudskog dostojanstva“ rekao je Tusk i ukazao da je „najveći zadatak danas okupljanje čitavog slobodnog sveta oko tih vrednosti, a ne samo interesa.Vrednosti i načela na prvom mestu – to je ono čime bi mi, Evropljani i Amerikanci, trebalo da se vodimo“ zaključio je predsednik Evropskog saveta čije saopštenje u celini možete pročitati ovde.

Junkerov plan će pokrenuti preko 194 milijarde investicija

Očekuje se da Junkerov plan mobiliše 194 milijarde evra investicija u svih 28 država članica, saopšteno je nakon sastanka Saveta direktora Evropske investicione banke (EIB) održanog ove nedelje. Ovaj iznos premašuje polovinu prvobitno postavljenog cilja od 315 milijardi evra koliko će biti mobilisano u okviru Evropskog fonda za strateška ulaganja (EFSI) koji predstavlja okosnicu Junkerovog plana. Obim finansiranja projekata odobrenih u okviru fonda EFSI iznosi nešto manje od 37 milijardi evra. EIB je odobrio 224 projekta u okviru segmenta za infrastrukturu i inovacije u sklopu fonda EFSI čija je ukupna vrednost skoro 28 milijardi evra. Evropski investicioni fond je odobrio 275 sporazuma za finansiranje malih i srednjih preduzeća u ukupnom iznosu od skoro devet milijardi iz fonda EFSI. Više informacija možete pročitati ovde.

Prolećni paket evropskog semestra za 2017: Evropska komisija objavila preporuke za države članice

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis i komesari Tisen i Moskovisi su predstavili preporuke za svaku zemlju pojedinačno, koje sadrže smernice za mere politike za narednih 12 do 18 meseci. Evropska privreda se pokazala kao otporna na velike izazove. Stope rasta u EU i evro zoni u 2016. su iznosile približno dva odsto, javne finansije se popravljaju, a zaposlenost je sa gotovo 233 miliona zaposlenih rekordno visoka. Nezaposlenost je na najnižem nivou od 2009, a u nekim državama članicama ulaganja premašuju nivoe od pre krize, čemu je pomogao i tzv. Junkerov plan. Spor rast produktivnosti, međutim, kao i posledice krize, uključujući razlike između država i unutar njih, još uvek vrše pritisak na privredu, kao i neizvesnost povezana uglavnom sa spoljnim činiocima. Više informacija možete pročitati ovde.

Junker izrazio saučešće narodu Britanije

U saopštenju povodom napada u Mančesteru, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker navodi: „srce mi se slama na pomisao da su teroristi još jednom pokušali da uliju strah tamo gde je mesto radosti, da poseju razdor tamo gde mladi i porodični ljudi treba da se okupe u dobrom raspoloženju. (…) Danas žalimo sa vama. A već sutra ćemo biti rame uz rame sa vama u borbi protiv onih koji žele da unište naš način života.” U pismu koje je uputio premijerki Terezi Mej, Junker je izrazio saučešće narodu Britanije, rečima: „Ovi kukavički činovi samo jačaju našu rešenost da zajedno porazimo počinioce takvih podmuklih činova.” Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova