Predstavnici država članica EU, Zapadnog Balkana i Turske, Evropske komisije i Evropske centralne banke, kao i predstavnici centralnih banaka zemalja Zapadnog Balkana i Turske [1] sastali su se danas na godišnjem sastanku o ekonomskoj politici u Briselu.[2] U podnetim programima ekonomskih reformi zemalja Zapadnog Balkana i Turske za 2017. istaknuti su srednjeročni makroekonomski i fiskalni okviri kao i strukturne reforme za unapređenje konkurentnosti i dugoročnog rasta (koje se tiču tržišta rada i obrazovanja, energetike, inovacija i poslovnog okruženja). Učesnici sastanka su izrazili žaljenje što je Srbija svoj program podnela sa značajnim zakašnjenjem. Programi pokrivaju period od 2017-2019.
Učesnici su primili na znanje zaključke predsedništva od 13. decembra 2016. u kojima se navodi da je Savet za opšte poslove primio na znanje saopštenje Komisije o politici proširenja EU i izveštaje koji stavljaju snažniji akcenat na ekonomsko upravljanje. Cilj dijaloga o ekonomskom upravljanju sa Zapadnim Balkanom i Turskom je da ih pripremi za buduće učešće u koordinaciji ekonomske politike u EU. Dijalog donekle odražava proces evropskog semestra na nivou EU.
Učesnici su podsetili na obavezu izrade novog seta ciljanih političkih smernica kao podrške naporima za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma iz Kopenhagena. Učesnici su se u ovom kontekstu složili da elementi smernica usvojenih 2016. koji nisu u potpunosti realizovani ostanu na snazi te da se njima pozabave kreatori politika na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.
[1] Crna Gora, Srbija, Bivša jugoslovenska Republika Makedonija, Albanija i Turska su zemlje kandidati za članstvo u EU.
[2] Zaključci dijaloga su bez prejudiciranja stavova država članica EU o statusu Kosova.
