EU programi - EU u Srbiji

KREATIVNA EVROPA

Kreativna Evropa je program EU za podršku sektorima u kulturi i medijima. Program se sastoji od dva podprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Media Program – za podršku audiovizuelnom sektoru. Kreativna Evropa, sa budžetom od 1,46 milijardi evra podržava evropski kulturni i kreativni sektor koji obezbeđuje finansiranje za 2.500 umetnika i kulturnih profesionalaca, 2.000 bioskopa, 800 filmova, 4.500 prevoda knjiga i finansijska garancija u iznosu do 750 miliona evra za mala preduzeća koja su aktivna u sektor. Srbija ispunjava uslove za finansijsku podršku celog programa.

Šta podržava? Kroz potprogram Kultura promoviše se saradnja kulturnih i kreativnih organizacija između različitih zemalja i podržavaju inicijative za prevođenje i promociju književnih dela širom Evropske unije, kao i razvoj mreža koje omogućavaju konkurentnost i međunarodnu aktivnost kulturni i kreativni sektor. Uspostavljaju se i platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela. Podprogram Kultura obuhvata četiri konkursa: Projekti saradnje, Projekti evropske platforme; Evropske mreže; i Projekti za književni prevod.

Program Media finansira aktivnosti koje uključuju: razvoj evropskog audio-vizuelnog sektora, poštovanje i prikazivanje evropskog kulturnog identiteta i baštine, promovisanje evropskih audio-vizuelnih dela unutar i van EU, jačanje konkurentnosti audio-vizuelnog sektora, olakšavanje pristupa finansiranju i promocija upotreba digitalnih tehnologija. Ovim fondom se finansiraju Evropske prestonice kulture i evropske baštine, kao i evropske nagrade za književnost, arhitekturu, zaštitu baštine, bioskope i pop i rok muziku.

Ko može da se prijavi? Kulturne i kreativne organizacije – mala i srednja preduzeća (između 10 i 249 zaposlenih), mikropreduzeća (manje od 10 zaposlenih), centri za obrazovanje i obuku, istraživačke institucije, udruženje / sindikat, međunarodna organizacija, nevladine organizacije, javne službe, start-up, preduzeće (više od 250 zaposlenih), Univerzitet, država / region / grad / opština / lokalna uprava. Kreativna Evropa nije otvorena za prijave pojedinaca. Ne podržava projekte ulaganja u kulturu.

Uslove finansiranja proverite ovde

Srbija Desk:

Kultura – Dimitrije Tadić; dimitrije.tadic@kultura.gov.rs

Mediji – Nevena Negojević; nevena@media.kreativnaevropa.rs

Program Kreativne Evrope 2021-2027

Predlog Komisije za program Kreativne Evrope 2021-2027 – interna beleška

Pročitajte više ovde

ERAZMUS+

Program Erasmus slavi 30 godina. Tokom tri decenije, ovaj vodeći program EU za obrazovanje i obuku, omladinu i sport pružio je za 9 miliona ljudi – posebno mladima – mogućnosti da steknu nova iskustva i prošire svoje horizonte odlaskom u inostranstvo. Trenutni program Erasmus +, koji traje od 2021. do 2027. godine, ima budžet od 26 milijardi evra i pruža mogućnost za preko 4 miliona ljudi da se školuju, obučavaju, steknu radno iskustvo i volontiraju u inostranstvu. Srbija je postala punopravni član programa Erasmus + od raspisivanja konkursa 2019. godine.

Šta podržava? Erasmus + pruža bespovratna sredstva za aktivnosti u oblastima obrazovanja, obuke, omladine i sporta. Erasmus + takođe podržava mrežu Euridice, koja opisuje obrazovne sisteme u Evropi i nudi komparativnu analizu nacionalnih sistema i politika od ranog detinjstva do obrazovanja odraslih.

Ko može da se prijavi? Program podržava organizacije, institucije, tela ili grupe. Ove organizacije zauzvrat podržavaju širok spektar pojedinaca, uključujući: studente, polaznike, pripravnike, učenike, odrasle učenike, mlade ljude, volontere, omladinske radnike, nastavnike, profesore, trenere, trenere, sportiste i profesionalce organizacija aktivnih u relevantna polja. Pojedinci mogu provesti period mobilnosti ili volontiranja u inostranstvu i dobiti jezičku obuku, organizacije koje će sarađivati u projektnim partnerstvima na polju akademske i stručne obuke, škola, učenja odraslih i evropskih sportskih događaja. Erasmus + takođe podržava nastavu, istraživanje, umrežavanje i raspravu o politikama o EU temama.

Šta donosi novi sedmigodišnji ciklus? Erazmus+ program nastoji da u periodu 2021-2027 omogući učešće još većem broju učesnika i širem spektru organizacija. S tim u vezi, novi program ističe inkluzivnost, zelene inicijative i digitalizaciju kao ključne i najvažnije prioritete koje podržava kroz niz finansijskih mehanizama, zatim jačanje građanskih vrednosti, dijalog kultura, toleranciju i razumevanje društvenog, kulturnog i istorijskog nasleđa. Opšti cilj Programa je da, kroz celoživotno učenje, podrži obrazovni, profesionalni i lični razvoj pojedinaca u oblasti obrazovanja, obuka, omladine i sporta.

Uslove finansiranja proverite ovde

Kancelarija Erasmus + u Srbiji: https://erasmusplus.rs/erasmusplus/vhat-is-erasmus/ https://tempus.ac.rs/

Fondacija Tempus Info centar – Terazije 39, (I sprat) 11000 Beograd

Tempus kancelarija Srbije – Ruža Jovanović 27a (ulaz iz Žabljačke ulice), Beograd, office@tempus.ac.rs

Pročitajte više ovde

HORIZONT Evropa

Horizont Evropa je okvirni program EU za istraživanje i inovacije koji traje od 2021.-2027. Počiva na tri stuba:

1. „Izuzetna nauka“ podržava pionirske istraživačke projekte koje su sami istraživači definisali i pokrenuli preko Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Finansira stipendije i razmene istraživača kroz aktivnosti Marie Skłodowske-Curie i ulaganja u razvoj istraživačke infrastrukture;

2. „Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost“ ima za cilj direktnu podršku istraživanja koja se odnose na globalne izazove i industrijske tehnologije. Uključuje evropska privatno-javna partnerstva, kao i aktivnosti Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koji doprinosi radu evropskih i nacionalnih donosioca odluka kroz nezavisne naučne dokaze i tehničku podršku;

3. „Inovativna Evropa“ ima za cilj da Evropu učini liderom u inovacijama stvorenim na novim tržištima. Takođe ima za cilj dalje jačanje Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i podsticanje integracije poslovanja, istraživanja, visokog obrazovanja i preduzetništva.

Institucije EU postigle su politički dogovor o Horizontu Evropa 11. decembra 2020. i postavile budžet na 95,5 milijardi evra (uključujući 5,4 milijardi evra iz sledeće generacije EU – Fonda za oporavak).

Ko može da se prijavi? Univerziteti, fakulteti, instituti za istraživanja, centri za obrazovanje i osposobljavanje, profesionalna udruženja / sindikati, država / regija / grad / opština / lokalna uprava, međunarodna organizacija, mala i srednja preduzeća (10 – 249 zaposlenih), mikro preduzeća ( <10 zaposlenih), nevladine organizacije, javne službe, start-up preduzeće, veliko preduzeće (> 250 zaposlenih), asocijacije, nacionalna vlada.

Za više informacija posetite:

Veb stranica Komisije EU: https://ec.europa.eu/info/horizon-europe_en

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: http://horizon2020.mpn.gov.rs (prethodni program)

Finansiranje i tenderi: https://ec.europa.eu/info/research-and-innovation/funding/funding-opportunities/funding-programmes-and-open-calls/horizon-europe_en

CARINA

Carina 2021-2027 je program koji podržava saradnju carinskih vlasti između država članica EU i zemalja kandidata. Cilj je poboljšati njihovu efikasnost postizanjem bolje kohezije, kako se ne bi oštetila Carinska unija. To omogućava nacionalnim carinskim upravama da stvaraju i razmenjuju informacije i ekspertizu. Omogućuje zajednički razvoj i rad evropskih IT sistema, kao i uspostavljanje mreža okupljanjem nacionalnih zvaničnika iz cele Evrope. Carina 2021-2027 ima budžet od 950 miliona evra. Trenutni program pokriva period 2021-2027.

Šta podržava? Program podržava sledeće mere: zajedničke akcije, seminare i radionice, projektne grupe, formiranje stručnih timova, izgradnju administrativnih kapaciteta u carinskim upravama, studije, informativne kampanje, razvoj IT veština, obuke za razvoj potrebnih profesionalnih veština i znanja u oblasti carine.

Ko može da se prijavi? Sve akcije su otvorene za službenike koji rade u carinskim upravama iz: država EU i zemalja kandidata EU koji su se pridružili programu. Srbija je započela učešće u CARINI 2020 od 2014. godine.

Uslove finansiranja proverite ovde

Pročitajte više ovde

FISCALIS

Fiscalis 2021-2027 je program koji se bavi razmenom informacija i iskustava između poreskih vlasti u evropskim zemljama. Cilj programa je da, u partnerstvu s drugim evropskim državama, razvije sveevropski informatički sistem i izgradi mreže od osobe do osobe, okupljajući nacionalne zvaničnike.

Program podržava borbu protiv poreskih prevara i utaje poreza, planiranje poreske politike i sprovođenje zakona EU u oblasti oporezivanja. To se postiže razmenom informacija, podrškom administrativnoj saradnji i povećanjem administrativnih kapaciteta zemalja učesnica, sa ciljem smanjenja administrativnih opterećenja poreskih vlasti i usklađivanja troškova za poreske obveznike.

Budžet Fiscalis 2021-2027 od 269 miliona evra. Trenutni program pokriva period 2021-2027.

Šta podržava?

Podržava borbu protiv poreskih prevara, utaje poreza i agresivnog poreskog planiranja i sprovođenje zakona Unije u oblasti oporezivanja obezbeđivanjem razmene informacija putem komunikacione mreže evropskih informacionih sistema, okupljanjem zvaničnika, kako bi se pomoglo u smanjenju administrativnog opterećenja poreskih vlasti i troškova poreskih obveznika.

Ko može da se prijavi?

Sve akcije su otvorene za službenike koji rade u poreznim upravama u: državama članicama EU i zemljama kandidatima koje su se pridružile programu. Srbija se pridružila ovom programu 2015. godine.

Ako ste zvanično zainteresovani da organizujete ili učestvujete u programskim aktivnostima, trebalo bi da se obratite Evropskoj komisiji: TAXUD-fiscalis@ec.europa.eu .

Uslove finansiranja pogledajte ovde.

Evropa za građane i građanke

Program Evropa za građanke i građane ima za cilj da promoviše evropski identitet i evropsko državljanstvo. Opšti ciljevi Programa su finansiranje projekata usmerenih ka boljem razumevanju EU, njene istorije i raznolikosti, i promociji evropskog građanstva i poboljšanju građanskog i demokratskog učešća na nivou EU. Program je podeljen u dve oblasti: evropsko sećanje i demokratski angažman i građansko sudelovanje. Cilj prvog područja je svest o istorijskom kontinuitetu, zajedničkim evropskim vrednostima i ciljevima. Svrha drugog područja je podrška demokratskom učestovanju građana u životu i razvoju u Evropi. Ukupan budžet je 187 miliona evra za period 2014-20.

Šta podržava? Ovaj EU program nudi podršku za finansiranje u dve tematske oblasti.

„Evropsko sećanje“: Ovaj deo programa usmeren je na Evropu kao na mirovni projekat. Moramo čuvati uspomene na prošlost dok gradimo budućnost. Program će podržati inicijative koje odražavaju uzroke totalitarnih režima koji su oblikovali modernu istoriju Evrope, sagledali njene referentne tačke i razmotrili različite istorijske perspektive. Sećanje na prošlost je osnovni preduslov za izgradnju svetlije budućnosti.

„Demokratski angažman i građanska participacija“: Ovaj deo programa ima za cilj da ojača razumevanje šire javnosti kako se danas oblikuju politike EU. Takođe podstiče usko učešće civilnog društva u kreiranju evropskih politika. Organizacije građana mogu da iskoriste sredstva za podsticanje i razvoj odgovornog, demokratskog građanskog angažmana šire javnosti u procesima evropskih integracija.

Ko može da se prijavi? Javna tela ili neprofitne organizacije (pravna lica) mogu da se prijave.

Evropa za građane – Evropsko sećanje: Javne lokalne / regionalne vlasti ili neprofitne organizacije, uključujući organizacije civilnog društva, udruženja preživelih i kulturne, omladinske, obrazovne i istraživačke organizacije, udruženja pobratimljenih gradova. U projekat moraju biti uključene organizacije iz najmanje jedne države članice EU. Prednost će se dati nadnacionalnim projektima.

Evropa za građane – Demokratski angažman i građanska participacija: Specifični kriterijumi se primenjuju u skladu sa različitim merama.

Tvinning gradova – Grad / opštine ili njihovi tvining timovi ili druge neprofitne organizacije koje predstavljaju lokalne vlasti. U projekat moraju biti uključene opštine iz najmanje dve zemlje koje ispunjavaju uslove, od kojih je najmanje jedna država članica EU.
Mreže gradova – Grad / opštine ili njihovi odbori ili mreže tvinning, drugi nivoi lokalnih / regionalnih vlasti, savezi / udruženja lokalnih vlasti, neprofitne organizacije koje predstavljaju lokalne vlasti. U projekat moraju biti uključene opštine iz najmanje 4 zemlje koje ispunjavaju uslove, od kojih je najmanje jedna država članica EU.
Projekti civilnog društva – Neprofitne organizacije, uključujući organizacije civilnog društva, obrazovne, kulturne ili istraživačke institucije. U projekat moraju biti uključene organizacije iz najmanje 3 zemlje koje ispunjavaju uslove, od kojih je najmanje jedna država članica EU.

Uslove finansiranja pogledajte ovde

Kontakt tačka Srbija: Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom je nacionalna kontakt tačka i smatra se koordinatorom za sprovođenje programa Evropa za građane i građanke.

Kontakt: Sanja Atanaskovic Opacic, e-mail: europeforcitizens@civilnodrustvo.gov.rs; sanja.atanaskovic@civilnodrustvo.gov.rs

Pročitajte više o projektima ovde

Mehanizam EU za civilnu zaštitu

Cilj aktivnosti EU u oblasti civilne zaštite je podržati napore na sprečavanju katastrofa i obezbediti spremnost jedinica civilne zaštite da deluju u slučaju katastrofa – na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Kada skala vanrednog stanja prevaziđe mogućnosti reagovanja u nekoj državi, ona može zatražiti pomoć putem Mehanizma. Kroz Mehanizam, Evropska komisija igra ključnu ulogu u koordinaciji odgovora na katastrofe u Evropi i šire i doprinosi najmanje 75% transportnih i drugih operativnih troškova razmeštanja.

Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam za civilnu zaštitu odgovorio je na preko 330 zahteva za pomoć unutar i izvan EU. Objedinjavanjem kapaciteta civilne zaštite omogućava se snažniji i koherentniji kolektivni odgovor. Pored država članica EU, trenutno postoji 6 država učesnica mehanizma (Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Turska). U 2015. godini Srbija je postala 33. država učesnica Mehanizma.

U 2019. godini EU je ojačala sve komponente upravljanja rizicima od katastrofa radi bolje zaštite građana od katastrofa. Nadograđeni Mehanizam uspostavio je novu evropsku rezervu dodatnih kapaciteta („rezerva rescEU“) koja uključuje vatrogasne avione i helikoptere, medicinske kapacitete za evakuaciju i medicinski tim obučen za postavljanje terenske bolnice.

Šta podržava? Mehanizam za civilnu zaštitu nudi brojne mogućnosti za saradnju sa Srbijom, kao što su: korišćenje evropskih alata za praćenje i rani sistem upozoravanja, učešće u zajedničkim treninzima i vežbama, razmena stručnjaka, učešće u projektima za sprečavanje katastrofe, direktna komunikacija sa drugim telima civilne zaštite uključenim u reagovanje na vanredne situacije, razmenu informacija i najboljih praksi, koordinisane operacije EU za ublažavanje i oklanjanje posljedica, sufinansiranje transporta timova i druge pomoći.

Ko može da se prijavi? Bilo koja zemlja na svetu, ali i Ujedinjene nacije i njene agencije ili relevantna međunarodna organizacija, mogu za pomoć pozvati Mehanizam EU za civilnu zaštitu.

Pročitajte više o projektima civilne zaštite EU ovde, u slučaju poplava u Srbiji ovde i migracione krize ovde.

Exchange 6

Program EU Exchange 6 finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2019 i sprovodi se u režimu direktnog upravljanja, što znači da Delegacija EU u Srbiji ima najznačajnija upravljačka ovlašćenja. Ključne resorno nadležne institucije na nacionalnom nivou su Ministarstvo finansija i Republički sekretarijat za javne politike, uz Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Kao i u prethodnim fazama Programa Exchange, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) ima ulogu implementacionog partnera i neposredne odgovornosti u pogledu realizacije planiranih programskih aktivnosti.

Ukupna vrednost Programa je 2 miliona evra (donacija EU), predviđeno trajanje je tri godine, od septembra 2021. do septembra 2024. godine.

Program se sastoji iz tri komponente: Komponenta 1 – Podrška JLS u pripremi i realizaciji Planova razvoja i Srednjoročnih planova u skladu sa programskim budžetom U procesu izrade/revidiranja Plana razvoja lokalne samouprave, planirana je direktna stručna pomoć kroz pakete podrške za 20 JLS izabranih putem dva javna poziva. Podrška na zahtev će biti omogućena za izradu izveštaja o učincima sprovođenja Plana razvoja. U procesu izrade/revidiranja Srednjoročnog plana, planirana je direktna stručna pomoć kroz pakete podrške za 20 JLS izabranih putem dva javna poziva. U okviru paketa podrške za revidiranje srednjoročnih planova JLS podrška će se odnositi i na za izradu izveštaja o realizaciji Srednjoročnog plana. U okviru ove komponente, kroz aktivnosti horizontalne podrške namenjene svim LS, akcenat će biti stavljen i na dalje unapređenje programskog budžetiranja na lokalnom nivou, pre svega u svetlu usklađivanja sa srednjoročnim planovima, u smislu zahteva iz paketa propisa o planskom sistemu.

Komponenta 2 – Unapređenje kapaciteta JLS za kapitalno budžetiranje i transparentno upravljanje budžetom U cilju uvođenja funkcionalnog višegodišnjeg kapitalnog budžetiranja, planirana je direktna stručna pomoć kroz pakete podrške za 20 JLS izabranih putem dva javna poziva. Podrška će biti zasnovana na logici Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima i naravno zahtevima Zakona o budžetskom sistemu, ali uz uvažavanje (predloga) kapitalnih projekata bez obzira na iznos procenjenog budžeta (koštanja), dakle i za tzv., projekte male vrednosti. U tom smislu, korisničke JLS će raditi na razradi postupaka za internu koordinaciju, kandidovanje ideja kapitalnih projekata, njihovu prioritizaciju i ocenjivanje, te uključivanje u budžet. U cilju unapređivanja dobrih praksi odnosno primene principa dobre uprave u finansijskom upravljanju na lokalnom nivou, u okviru ove komponente biće intenzivirana savetodavna podrška i instruktaža svim LS u pogledu unapređivanja transparentnosti i participativnosti budžeta, poboljšanja kvaliteta javnih rasprava o budžetu, primene rodno odgovornog budžetiranja itd. Dodatno, planirano je da 20 JLS bude podržano za uvođenje javnih budžetskih portala (BP). Radi se o softverski zasnovanoj aplikaciji koja omogućava napredan sistem elektronskog izveštavanja u vezi sa finansijskom dokumentacijom, za finansijsko upravljanje i koordinaciju unutar JLS, kao i za komuniciranje sa zainteresovanom javnošću (BP su u prethodnim godinama već primenjeni kod jednog broja JLS u okviru podrške švedske razvojne saradnje). Budući da nije predviđen poseban konkurs za uvođenje javnih BP, prednost će imati JLS obuhvaćene paketima podrške za kapitalno budžetiranje, a u zavisnosti od limita, moguća je dodela podrške i delu zainteresovanih JLS koje uspešno prođu druge konkurse u okviru Programa.

Komponenta 3 – Bolja primena interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) u poslovanju JLS i povezivanje sa lokalnim planskim i budžetskim okvirima U okviru ove komponente predviđen je izbor 10 JLS kroz realizaciju dva javna poziva i pružanje direktne tehničke podrške za uvođenje/unapređenje finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR). Podrška u okviru Programa EU Exchange 6 biće uklopljena sa eventualno drugim projektima odnosno izvorima podrške za JLS u ovom domenu, tako da se osigura što veća pokrivenost (obuhvat) JLS u Srbiji kombinovanjem resursa razvojne pomoći. Podrška za JLS će i u okviru ove komponente biti neposredno koordinirana sa Ministarstvom finansija/Centralnom jedinicom za harmonizaciju, a na godišnjem nivou sagledavaće se i preporuke i neophodna unapređenja koja za JLS proizilaze na bazi konsolidovanih godišnjih izveštaja o stanju IFKJ.

Za sve JLS u Srbiji predviđena je i intenzivnija razmena iskustava gradova i opština u pogledu uvođenja i funkcionisanja FUK i IR i to kroz funkcionisanje SKGO mreža za IR i za lokalne finansije, kroz organizovanje regionalnih peer-to-peer radionica, dok će podizanje svesti o upravljačkoj odgovornosti uslediti kroz funkcionisanje nadležnih Odbora i Predsedništva SKGO.

U okviru Programa EU Exchange 6 predviđena je i podrška za sve LS u Republici Srbiji u vidu organizacije akreditovanih obuka i to za: Srednjoročno planiranje u LS; Izradu i sprovođenje Plana razvoja JLS; Kapitalno budžetiranje u JLS; i za Programski budžet LS. Predviđena je realizacija i tri godišnja ciklusa regionalnih seminara namenjenih unapređenju kvaliteta budžetskog procesa i usklađivanju budžeta JLS sa planskim dokumentima kao i unapređenju transparentnosti budžeta, uključivanju građana u budžetski proces i rodno odgovornom budžetiranju. Pregledi i analitika u okviru EU Exchange 6 u pogledu primene programskog budžetiranja i usklađenosti sa srednjoročnim planovima JLS, mapiranje Planova razvoja JLS itd., biće stavljeni i u funkciju izveštavanja o planskim dokumentima koji prate Strategiju reforme javne uprave, odnosno o Programima za reformu (do 2025. godine) sistema LS, upravljanja finansijama i upravljanja javnim politikama.