KREATIVNA EVROPA

Kreativna Evropa je glavni program Evropske unije kojim se pruža finansijska podrška ustanovama i organizacijama u polju kulture kako bi čuvale, razvijale i promovisale evropsku kulturnu i jezičku raznolikost, kao i nasleđe, te unapređivale kompetitivnost i ekonomski potencijal kulturnih, a naročito audiovizuelnih delatnosti.

Podeljen je u tri potprograma – Kultura, koji pokriva sve oblasti kulture i umetnosti, izuzev audiovizuelnih delatnosti koje pokriva potprogram MEDIA, te Međusektorsko povezivanje koje omogućava saradnju između različitih kreativnih oblasti, pokrivajući između ostalog i oblast informisanja i medija.

Kreativna Evropa, sa budžetom od 1,46 milijardi evra podržava evropski kulturni i kreativni sektor koji obezbeđuje finansiranje za 2.500 umetnika i kulturnih profesionalaca, 2.000 bioskopa, 800 filmova, 4.500 prevoda knjiga i finansijska garancija u iznosu do 750 miliona evra za mala preduzeća koja su aktivna u sektor. Srbija ispunjava uslove za finansijsku podršku celog programa.

Šta podržava? Kroz potprogram Kultura promoviše se saradnja kulturnih i kreativnih organizacija između različitih zemalja i podržavaju inicijative za prevođenje i promociju književnih dela širom Evropske unije, kao i razvoj mreža koje omogućavaju konkurentnost i međunarodnu aktivnost kulturni i kreativni sektor. Uspostavljaju se i platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela. Podprogram Kultura obuhvata četiri konkursa: Projekti saradnje, Projekti evropske platforme; Evropske mreže; i Projekti za književni prevod.

Program Media finansira aktivnosti koje uključuju: razvoj evropskog audio-vizuelnog sektora, poštovanje i prikazivanje evropskog kulturnog identiteta i baštine, promovisanje evropskih audio-vizuelnih dela unutar i van EU, jačanje konkurentnosti audio-vizuelnog sektora, olakšavanje pristupa finansiranju i promocija upotreba digitalnih tehnologija. Ovim fondom se finansiraju Evropske prestonice kulture i evropske baštine, kao i evropske nagrade za književnost, arhitekturu, zaštitu baštine, bioskope i pop i rok muziku.

Ko može da se prijavi? Kulturne i kreativne organizacije – mala i srednja preduzeća (između 10 i 249 zaposlenih), mikropreduzeća (manje od 10 zaposlenih), centri za obrazovanje i obuku, istraživačke institucije, udruženje / sindikat, međunarodna organizacija, nevladine organizacije, javne službe, start-up, preduzeće (više od 250 zaposlenih), Univerzitet, država / region / grad / opština / lokalna uprava. Kreativna Evropa nije otvorena za prijave pojedinaca. Ne podržava projekte ulaganja u kulturu.

Uslove finansiranja proverite ovde 

Srbija Desk:

Kultura – Vuk Radulović

Mediji – Nevena Negojević; nevena@media.kreativnaevropa.rs

Program Kreativne Evrope 2021-2027

Predlog Komisije za program Kreativne Evrope 2021-2027 – interna beleška

Pročitajte više ovde

ERAZMUS+

Program Erasmus slavi 30 godina. Tokom tri decenije, ovaj vodeći program EU za obrazovanje i obuku, omladinu i sport pružio je za 9 miliona ljudi – posebno mladima – mogućnosti da steknu nova iskustva i prošire svoje horizonte odlaskom u inostranstvo. Trenutni program Erasmus +, koji traje od 2021. do 2027. godine, ima budžet od 26 milijardi evra i pruža mogućnost za preko 4 miliona ljudi da se školuju, obučavaju, steknu radno iskustvo i volontiraju u inostranstvu. Srbija je postala punopravni član programa Erasmus + od raspisivanja konkursa 2019. godine.

Šta podržava? Erasmus + pruža bespovratna sredstva za aktivnosti u oblastima obrazovanja, obuke, omladine i sporta. Erasmus + takođe podržava mrežu Euridice, koja opisuje obrazovne sisteme u Evropi i nudi komparativnu analizu nacionalnih sistema i politika od ranog detinjstva do obrazovanja odraslih.

Ko može da se prijavi? Program podržava organizacije, institucije, tela ili grupe. Ove organizacije zauzvrat podržavaju širok spektar pojedinaca, uključujući: studente, polaznike, pripravnike, učenike, odrasle učenike, mlade ljude, volontere, omladinske radnike, nastavnike, profesore, trenere, trenere, sportiste i profesionalce organizacija aktivnih u relevantna polja. Pojedinci mogu provesti period mobilnosti ili volontiranja u inostranstvu i dobiti jezičku obuku, organizacije koje će sarađivati u projektnim partnerstvima na polju akademske i stručne obuke, škola, učenja odraslih i evropskih sportskih događaja. Erasmus + takođe podržava nastavu, istraživanje, umrežavanje i raspravu o politikama o EU temama.

Šta donosi novi sedmigodišnji ciklus? Erazmus+ program nastoji da u periodu 2021-2027 omogući učešće još većem broju učesnika i širem spektru organizacija. S tim u vezi, novi program ističe inkluzivnost, zelene inicijative i digitalizaciju kao ključne i najvažnije prioritete koje podržava kroz niz finansijskih mehanizama, zatim jačanje građanskih vrednosti, dijalog kultura, toleranciju i razumevanje društvenog, kulturnog i istorijskog nasleđa. Opšti cilj Programa je da, kroz celoživotno učenje, podrži obrazovni, profesionalni i lični razvoj pojedinaca u oblasti obrazovanja, obuka, omladine i sporta.

Uslove finansiranja proverite ovde

Kancelarija Erasmus + u Srbiji:  Tempus fondacija

Tempus fondacija Info centar – Terazije 39, (I sprat) 11000 Beograd

Tempus kancelarija Srbije – Ruža Jovanović 27a (ulaz iz Žabljačke ulice), Beograd, office@tempus.ac.rs

Pročitajte više ovde 

HORIZONT Evropa

Horizont Evropa je okvirni program EU za istraživanje i inovacije koji traje od 2021-2027. Počiva na tri stuba:

1. „Izuzetna nauka“ podržava pionirske istraživačke projekte koje su sami istraživači definisali i pokrenuli preko Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Finansira stipendije i razmene istraživača kroz aktivnosti Marie Skłodowske-Curie i ulaganja u razvoj istraživačke infrastrukture;

2. „Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost“ ima za cilj direktnu podršku istraživanja koja se odnose na globalne izazove i industrijske tehnologije. Uključuje evropska privatno-javna partnerstva, kao i aktivnosti Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koji doprinosi radu evropskih i nacionalnih donosioca odluka kroz nezavisne naučne dokaze i tehničku podršku;

3. „Inovativna Evropa“ ima za cilj da Evropu učini liderom u inovacijama stvorenim na novim tržištima. Takođe ima za cilj dalje jačanje Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i podsticanje integracije poslovanja, istraživanja, visokog obrazovanja i preduzetništva.

Institucije EU postigle su politički dogovor o Horizontu Evropa 11. decembra 2020. i postavile budžet na 95,5 milijardi evra (uključujući 5,4 milijardi evra iz sledeće generacije EU – Fonda za oporavak).

Ko može da se prijavi? Univerziteti, fakulteti, instituti za istraživanja, centri za obrazovanje i osposobljavanje, profesionalna udruženja / sindikati, država / regija / grad / opština / lokalna uprava, međunarodna organizacija, mala i srednja preduzeća (10 – 249 zaposlenih), mikro preduzeća ( <10 zaposlenih), nevladine organizacije, javne službe, start-up preduzeće, veliko preduzeće (> 250 zaposlenih), asocijacije, nacionalna vlada.

Za više informacija posetite:

Veb stranicu Evropske komisije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: Horizon 2020 (prethodni program)

Finansiranje i tenderi

Program jedinstvenog tržišta EU

Program jedinstvenog tržišta (SMP) je program EU finansiranja koji pomaže jedinstvenom tržištu da dostigne svoj puni potencijal i osigurava oporavak Evrope od pandemije kovida 19.

Sa 4,2 milijarde evra u razdoblju od 2021. do 2027. godine pruža se integrisani paket za podršku i jačanje upravljanja jedinstvenim tržištem.

Jedinstveno tržište u središtu je Unije gotovo tri decenije i omogućuje građanima da žive, rade i putuju gde god žele, a potrošačima pruža zaštitu i veći izbor visokokvalitetnih proizvoda i usluga po nižim cenama. Zahvaljujući pravnoj sigurnosti, pristupu tržištima i finansijskim uslugama, prilikama za ulaganja i pristupu finansiranju, jedinstveno tržište takođe je pokretačka tačka za preduzeća.

Među najinteresantnijim su Evropska mreža preduzeća (EEN) i Erazmus za mlade preduzetnike (EYE). Ove prekogranične inicijative će omogućiti evropskim i srpskim preduzetnicima da prošire svoje poslovanje, rastu i steknu stabilnost uspostavljanjem čvrstih i pouzdanih komercijalnih prekograničnih partnerstava.

Evropska mreža preduzetništva (EEN) je najveća svetska mreža podrške za mala i srednja preduzeća na međunarodnom tržištu. Nju čini više od 450 organizacija, uključujući nacionalne i lokalne privredne komore, agencije za inovacije, agencije za regionalni razvoj. Nudi mešavinu usluga u rasponu od saveta o pravilima jedinstvenog tržišta, pomoći u pristupu finansijama, podrške inovacijama, umrežavanju i susretima širom Evrope i šire za pronalaženje investitora i komercijalnih partnera izvan nacionalna teritorija. EEN pruža podršku novim preduzećim, malim preduzećima i preduzetnicima iz širokog spektra sektora: od poljoprivrede do veštačke inteligencije, od tekstila do vazduhoplovstva, od pomorstva do kreativnih industrija.

Erazmus za mlade preduzetnike (EYE) je program poslovne razmene koji pomaže novoosnovanim da steknu veštine neophodne za pokretanje i/ili uspešno vođenje biznisa: novi preduzetnici razmenjuju znanja i poslovne ideje sa iskusnim preduzetnicima, sa kojima borave u inostranstvu i sarađuju na zemlja na period od jednog do šest meseci

Više detalja o programu: https://single-market-economy.ec.europa.eu/single-market_en

Digitalna Evropa

Program Digitalna Evropa je prvi program EU koji ima za cilj ubrzanje oporavka i pokretanje digitalne transformacije Evrope.

Vredan 7,6 milijardi eura (po tekućim cenama), Program je deo dugoročnog budžeta EU i pokriva period od 2021. do 2027. godine. Srbija je postala punopravna članica programa.

Pogledajte aktuelne konkurse u okviru programa Digitalna Evropa

Program EU „Digitalna Evropa“ ima za cilj unapređenje digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Program je osmišljen da podrži razvoj digitalnih tehnologija, infrastrukture i veština kako bi se obezbedila konkurentnost i inovacije u digitalnoj ekonomiji. „Digitalna Evropa“  usmerena je na nekoliko ključnih oblasti:

  • Digitalna infrastruktura: podstiče investicije u razvoj brze širokopojasne mreže i 5G tehnologije kako bi se omogućio širok pristup internetu i ubrzao prenos podataka. Ovo će omogućiti građanima i preduzećima u EU da iskoriste sve prednosti digitalnog doba;
  • Digitalna tehnologija i inovacije: podržava istraživanje i razvoj novih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije, blokčejna, „Internet of Things“ (Internet stvari) i „Big Data“ analitike. Ovakva podrška podstiče inovacije i konkurentnost evropskih preduzeća;
  • Digitalne veštine i obrazovanje: Unpređuju se digitalne veštine i obrazovanje kako bi se građanima EU omogućilo da se prilagode digitalnim promenama u društvu i radnom okruženju. Ovo uključuje programe za obuku nastavnika, edukaciju mladih u oblasti digitalnih tehnologija i podršku radnoj snazi za sticanje digitalnih veština;
  • Digitalna bezbednost i zaštita podataka: „Digitalna Evropa“ posvećuje pažnju jačanju digitalne bezbednosti u EU. To uključuje mere zaštite privatnosti podataka građana i preduzeća, kao i borbu protiv sajber kriminala i hakerskih napada.

CARINA

Carina 2021-2027 je program koji podržava saradnju carinskih vlasti između država članica EU i zemalja kandidata. Cilj je poboljšati njihovu efikasnost postizanjem bolje kohezije, kako se ne bi oštetila Carinska unija. To omogućava nacionalnim carinskim upravama da stvaraju i razmenjuju informacije i ekspertizu. Omogućuje zajednički razvoj i rad evropskih IT sistema, kao i uspostavljanje mreža okupljanjem nacionalnih zvaničnika iz cele Evrope. Carina 2021-2027 ima budžet od 950 miliona evra. Trenutni program pokriva period 2021-2027.

Šta podržava? Program podržava sledeće mere: zajedničke akcije, seminare i radionice, projektne grupe, formiranje stručnih timova, izgradnju administrativnih kapaciteta u carinskim upravama, studije, informativne kampanje, razvoj IT veština, obuke za razvoj potrebnih profesionalnih veština i znanja u oblasti carine.

Ko može da se prijavi? Sve akcije su otvorene za službenike koji rade u carinskim upravama iz: država EU i zemalja kandidata EU koji su se pridružili programu. Srbija je započela učešće u CARINI 2020 od 2014. godine.

Uslove finansiranja proverite ovde 

Pročitajte više ovde

FISCALIS

Fiscalis 2021-2027 je program koji se bavi razmenom informacija i iskustava između poreskih vlasti u evropskim zemljama. Cilj programa je da, u partnerstvu s drugim evropskim državama, razvije sveevropski informatički sistem i izgradi mreže od osobe do osobe, okupljajući nacionalne zvaničnike.

Program podržava borbu protiv poreskih prevara i utaje poreza, planiranje poreske politike i sprovođenje zakona EU u oblasti oporezivanja. To se postiže razmenom informacija, podrškom administrativnoj saradnji i povećanjem administrativnih kapaciteta zemalja učesnica, sa ciljem smanjenja administrativnih opterećenja poreskih vlasti i usklađivanja troškova za poreske obveznike.

Budžet Fiscalis 2021-2027 od 269 miliona evra. Trenutni program pokriva period 2021-2027.

Šta podržava?

Podržava borbu protiv poreskih prevara, utaje poreza i agresivnog poreskog planiranja i sprovođenje zakona Unije u oblasti oporezivanja obezbeđivanjem razmene informacija putem komunikacione mreže evropskih informacionih sistema, okupljanjem zvaničnika, kako bi se pomoglo u smanjenju administrativnog opterećenja poreskih vlasti i troškova poreskih obveznika.

Ko može da se prijavi?

Sve akcije su otvorene za službenike koji rade u poreznim upravama u: državama članicama EU i zemljama kandidatima koje su se pridružile programu. Srbija se pridružila ovom programu 2015. godine.

Ako ste zvanično zainteresovani da organizujete ili učestvujete u programskim aktivnostima, trebalo bi da se obratite Evropskoj komisiji: TAXUD-fiscalis@ec.europa.eu .

Uslove finansiranja pogledajte ovde.

IPARD – bespovratna sredstva za poljoprivredu

Čak 580 miliona evra namenjeno je poljoprivrednicima Srbije u narednih nekoliko godina, u okviru programa IPARD III, od čega EU obezbeđuje 288 miliona.

IPARD „pokriva“ sve poljoprivredne aktivnosti, te pogledajte koja od ovih mera se odnosi na vaše poslovanje, i konkurišite za nju.

  • Mera 1: Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava;
  • Mera 3: Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva;
  • Mera 4: Agro-ekološko-klimatske mere i organska proizvodnja;
  • Mera 5: Sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup;
  • Mera 6: Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu;
  • Mera 7: Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja i

Informacije o događajima, najavama, pozivima i pravilima koja se odnose na sprovođenje IPARD programa u Srbiji, možete naći na sledećim adresama:

Program „Građani, jednakost, prava i vrednosti“

Program Građani, jednakost, prava i vrednosti (CERV) pokrenut je 2021. godine i trajaće sedam godina do 2027. Nastao je zajedno sa programom Pravda 2021-2027 u okviru Fonda za pravdu, prava i vrednosti.

Cilj programa je da zaštiti i promoviše prava i vrednosti koje su sadržane u Ugovorima EU i Povelji o osnovnim pravima, posebno kroz podršku organizacijama civilnog društva koje su aktivne na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou.

CERV nastoji da podrži i razvije otvorena, zasnovana na pravima, demokratska, jednaka i inkluzivna društva zasnovana na vladavini prava. To uključuje živo i osnaženo građansko društvo, koje podstiče demokratsko, građansko i društveno učešće ljudi i neguje bogatu raznolikost evropskog društva, zasnovanog na našim zajedničkim vrednostima, istoriji i pamćenju.

Sam program ima četiri stuba:

  • Jednakost, prava i rodna ravnopravnost – promovisanje prava, nediskriminacije, jednakosti (uključujući rodnu ravnopravnost) i unapređenje uvođenja rodnih pitanja i nediskriminacije;
  • Angažovanje i učešće građana – promovisanje angažovanja građana i učešća u demokratskom životu Unije, razmene između građana različitih država članica i podizanje svesti o zajedničkoj evropskoj istoriji;
  • Potprogram Dafne – bori se protiv nasilja, uključujući rodno zasnovano nasilje i nasilje nad decom;
  • Vrednosti Unije – zaštitite i promovišete vrednosti Unije.

Organizacije civilnog društva aktivne na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, kao i druge zainteresovane strane, mogu se prijaviti za dobijanje sredstava od CERV-a za inicijative koje imaju za cilj angažovanje građana, jednakost za sve i zaštitu i promociju prava i vrednosti EU.

Link za prijavu

Kontakt: Sanja Atanasković Opačić, e-mail: sanja.atanaskovic@minljmpdd.gov.rs

Programi teritorijalne saradnje

Kroz nadležno Ministarstvo za evropske integracije, Srbija je uključena u programe sa gotovo svim komšijama: Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, ali i u transnacionalnu saradnju Adrion, Dunavski, program međuregionalne saradnje URBAKT i Intereg Evropa.

Projekte mogu podneti sve neprofitne institucije (npr. ministarstva, organi pokrajinske vlade i lokalne samouprave, javna preduzeća, univerziteti, škole, bolnice, agencije, udruženja, komore, organizacije civilnog društva itd.) koje su registrovane na teritoriji obuhvaćenoj programom.

U okviru programa transnacionalne saradnje, mogu učestvovati i privatna preduzeća / privatne profitne organizacije.

Postoji nekoliko ovakvih programa, o kojima se možete informisati u ovoj brošuri.

Mehanizam EU za civilnu zaštitu

Cilj aktivnosti EU u oblasti civilne zaštite je podržati napore na sprečavanju katastrofa i obezbediti spremnost jedinica civilne zaštite da deluju u slučaju katastrofa – na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Kada skala vanrednog stanja prevaziđe mogućnosti reagovanja u nekoj državi, ona može zatražiti pomoć putem Mehanizma. Kroz Mehanizam, Evropska komisija igra ključnu ulogu u koordinaciji odgovora na katastrofe u Evropi i šire i doprinosi najmanje 75% transportnih i drugih operativnih troškova razmeštanja.

Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam za civilnu zaštitu odgovorio je na preko 330 zahteva za pomoć unutar i izvan EU. Objedinjavanjem kapaciteta civilne zaštite omogućava se snažniji i koherentniji kolektivni odgovor. Pored država članica EU, trenutno postoji 6 država učesnica mehanizma (Island, Norveška, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Turska). U 2015. godini Srbija je postala 33. država učesnica Mehanizma.

U 2019. godini EU je ojačala sve komponente upravljanja rizicima od katastrofa radi bolje zaštite građana od katastrofa. Nadograđeni Mehanizam uspostavio je novu evropsku rezervu dodatnih kapaciteta („rezerva rescEU“) koja uključuje vatrogasne avione i helikoptere, medicinske kapacitete za evakuaciju i medicinski tim obučen za postavljanje terenske bolnice.

Šta podržava? Mehanizam za civilnu zaštitu nudi brojne mogućnosti za saradnju sa Srbijom, kao što su: korišćenje evropskih alata za praćenje i rani sistem upozoravanja, učešće u zajedničkim treninzima i vežbama, razmena stručnjaka, učešće u projektima za sprečavanje katastrofe, direktna komunikacija sa drugim telima civilne zaštite uključenim u reagovanje na vanredne situacije, razmenu informacija i najboljih praksi, koordinisane operacije EU za ublažavanje i oklanjanje posljedica, sufinansiranje transporta timova i druge pomoći.

Ko može da se prijavi? Bilo koja zemlja na svetu, ali i Ujedinjene nacije i njene agencije ili relevantna međunarodna organizacija, mogu za pomoć pozvati Mehanizam EU za civilnu zaštitu.

Pročitajte više o projektima civilne zaštite EU ovde, u slučaju poplava u Srbiji ovde i migracione krize ovde.

LIFE

Program LIFE je instrument EU za finansiranje ekoloških i klimatskih akcija. Osnovan 1992. godine, do sada je sufinansirao hiljade projekata. Programom LIFE 2021-2027 upravlja Evropska izvršna agencija za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA), i ima budžet od 5,4 milijardi evra.

Srpski subjekti mogu da budu partneri/udruženi sa kvalifikovanim subjektom kao što su države članice EU i međunarodne organizacije jer Srbija nije zemlja učesnica programa LIFE. Subjekti u Srbiji mogu učestvovati u drugim ulogama konzorcijuma, kao što su pridruženi partneri, podizvođači ili treća lica koja daju doprinos.

Program LIFE 2021-2027 je jedini program finansiranja EU koji je u potpunosti posvećen ekološkim, klimatskim i energetskim ciljevima. Ona doprinosi prelasku ka čistoj, kružnoj, energetski efikasnoj, klimatski neutralnoj i klimatski otpornoj ekonomiji, uključujući i prelazak na čistu energiju, kako bi se zaštitio i poboljšao kvalitet životne sredine. Do danas, LIFE je sufinansirao više od 5.000 projekata.

U pogledu specifičnih ciljeva, program nastoji da razvije, demonstrira i promoviše inovativne tehnike, metode i pristupe za postizanje ekoloških i klimatskih ciljeva EU. Takođe podržava razvoj, implementaciju, praćenje i sprovođenje relevantnog zakonodavstva i politike Unije, uključujući poboljšanje upravljanja na svim nivoima. Štaviše, program ima za cilj da deluje kao katalizator za široku primenu uspešnih tehničkih rešenja i rešenja vezanih za politiku integracijom povezanih ciljeva u druge politike i prakse javnog i privatnog sektora, mobilizacijom investicija i poboljšanjem pristupa finansijama.

Više informacija

Evropska inicijativa za solidarnost (European Solidarity Corps)

Evropska inicijativa za solidarnost (European Solidarity Corps) je program Evropske unije koja omogućava mladima da, u svojim zemljama ili inostranstvu, volontiraju ili rade na projektima koji su od koristi zajednicama i ljudima širom Evrope. Kako naziv govori, solidarnost predstavlja zajedničku vrednost u Evropskom društvu i pruža jedinstvo sa ciljem prevazilaženja sadašnjih i budućih kriznih situacija.

Zemlje učesnice i status Srbije

Trenutno, u ESC puno učešće ima svih 27 država članica Evropske unije uz Island, Lihtenštajn, Norveška, Turska i Severna Makedonija. U pojedinim delovima ESC (Volontiranje) mogu učestvovati tzv. treće zemlje koje ne učestvuju punopravno u Programu, a to su zemlje iz susedstva EU, među kojima je i Srbija. S obzirom da je ESC program nezavisan od programa Erazmus, nastavak statusa Republike Srbije kao treće zemlje pridružene Programu unutar Erazmus programa ne znači i promenu njenog statusa unutar ESC.

Mogućnosti za organizacije i pojedince

Trenutni status Srbije u Evropskoj inicijativi za solidarnost podrazumeva mogućnosti:

da organizacije iz Srbije mogu da podnesu zahtev i dobiju oznaku kvaliteta (Quality Label) i ostvare preduslov za učešće u ESC, ukoliko ispunjavaju preduslove kvaliteta;
da organizacije iz Srbije budu partneri u oblasti volontiranja i šalju mlade na kratkoročne i dugoročne projekte/aktivnosti, kao i da ugoste mlade iz zemalja punopravnih učesnica programa ESC
na kratkoročnim i dugoročnim volonterskim projektima/aktivnostima;
da mladi iz Srbije volontiraju u zemljama punopravnim učesnicama programa;
da mladi iz zemalja punopravnih učesnica ESC mogu volontirati u Srbiji.

Detaljnije informacije mogu se naći na ovom linku.

IPA CARE 2023 – 2029

IPA CARE program koji finansira EU podržava kapacitete Zapadnog Balkana i Turske u prevenciji i ublažavanju rizika i posledica uzrokovanih zemljotresima i zdravstvenim krizama.

Jaki i koherentni pravni okviri i procedure su ključni u upravljanju rizikom od katastrofa. To je takođe osnova za optimalnu međuinstitucionalnu koordinaciju koja omogućava da se kolektivna akcija kreće od ideje do stvarnosti u upravljanju rizicima od katastrofa na lokalnom, regionalnom i prekograničnom nivou.

Pripremljenost i operativni kapacitet za pružanje i dobijanje podrške u okviru Mehanizma civilne zaštite Unije (UCPM) doprinosi sigurnijem životu na Zapadnom Balkanu i Turskoj, kao i u EU.

Više detalja na linku: https://www.euzatebe.rs/rs/projekti/ipa-care-2023—2029

Evropski socijalni fond plus (ESF+)

Evropski socijalni fond plus (ESF+) je glavni instrument Evropske unije za ulaganje u ljude i podršku implementaciji Evropskog stuba socijalnih prava. Sa budžetom od skoro 99,3 milijarde evra za period 2021-2027, ESF+ će nastaviti da pruža važan doprinos politici zapošljavanja, socijalne politike, obrazovanja i veština EU, uključujući strukturne reforme u ovim oblastima.

Zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), kao deo Evropskog socijalnog fonda Plus (ESF+) ima budžet od 762 miliona evra. EaSI lanac se nadograđuje na prethodni EaSI program 2014-2020, zadržavajući fokus na kreiranju politika zasnovanih na dokazima i društvenom eksperimentisanju, podršci mobilnosti poslova i aktivnostima nefinansijskih instrumenata sa fokusom na mikrofinansiranje i socijalno preduzetništvo.

EaSI je usredsređen na sledeće glavne prioritete:

  1. zapošljavanje i veštine,
  2. tržišta rada i mobilnost radne snage,
  3. socijalna zaštita i aktivna inkluzija i
  4. uslovi rada.

Više detalja na linku: https://european-social-fund-plus.ec.europa.eu/en/esf-direct-easi