Mogerini o Zapadnom Balkanu nakon sastanka Saveta za spoljne poslove

Deo sastanka Saveta za spoljne poslove koji je održan u Briselu u ponedeljak 6. marta bio je usredsređen na situaciju na Zapadnom Balkanu. Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije Federika Mogeirni izvestila je ministre o svojoj poseti i razgovorima sa šest partnera u regionu Zapadnog Balkana. U obraćanju nakon sastanka ona je navela da je proteklih dana više nego ikad ranije videla da je region je izložen višeslojnim izazovima i tenzijama, unutrašnjim kao i globalnim. „Balkan lako može postati šahovska tabla za igre velikih sila“ rekla je Mogerini i ukazala da to izaziva zabrinutost i pored toga što je većina zemalja ostvarila ogroman napredak na putu evropskih integracija. Ona je takođe uočila želju za pristupanjem EU i istakla da „dok razmatramo budućnost Evropske unije, možemo sa sigurnošću znati da ona neće biti Unija 27 članica jer na Zapadnom Balkanu postoji energija, proevropska energija koja samo čeka da bude oslobođena“. Njeno obraćanje o Zapadnom Balkanu možete pročitati ovde.

Mogerini: Uvesti Zapadni Balkan u Evropsku uniju - to je naš zadatak

Federika Mogerini boravila je u poseti Zapadnom Balkanu od 1. do 4. marta. Srela se sa državnim zvaničnicima, predstavnicima političkih partija i civilnog društva u Podgorici, Skoplju, Beogradu, Tirani, Prištini, Kosovskoj Mitrovici i Sarajevu. Vesti, video snimci i fotografije sa poseta dostupni su na audio vizuelnom servisu Evropske komisije kao i na linku Evropske službe za spoljne poslove i sajtu Delegacije EU u Srbiji www.europa.rs. U Beogradu se sastala sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandorm Vučićem, predsednicom Narodne skupštine Majom Gojković, predstavnicima civilnog društva i opozicije i održala govor u Narodnoj skupštini. Uoči dolaska u Srbiju Mogerini je u autorskom tekstu za dnevni list Blic poručila da je Balkan deo Evrope i da je zadatak sadašnje generacije da ga uvede u Evropsku uniju. Tekst u celini možete pročitati ovde.

Mogerini: EU je nepotpuna dok Srbija i zemlje Zapadnog Balkana ne budu deo evropske porodice

svom obraćanju poslanicima u Narodnoj skupštini Srbije Federika Mogerini je ocenila da ” tokom proteklih par godina pravac kojim se Srbija kreće je jasan, ona ide jasnim putem ka EU” i da “otvaranje poglavlja se prenose u konkretne mere od značaja za stanovništvo. Vi ste preduzeli hrabre i odlučne korake na putu razvoja svoje zemlje.. Ne samo da su vrata EU širom otovorena za Srbiju, već sa zadovoljstvom očekujemo vaše pridruženje evropskoj zajednici”.Visoka predstavnica EU je ocenila da je EU nepotpuna sve dok Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana ne budu deo evropske porodice i dodala da su izazovi s kojima se Srbija danas suočava isti kao i izazovi koji su pred EU. “Realnost nam govori da smo potrebni jedni drugima. Ova poruka postaje još važnija danas u delikatnom trenutku u kojem se nalaze Evropa i region”, rekla je Mogerini. Deo poslanika, koji se protive evrointegracijama Srbije, bučno je protestovao tokom njenog obraćanja. Ceo govor Mogerini možete pročitati ovde i pogledati ovde.

Mogerini: Vrata EU su širom otvorena za Srbiju

Na kraju svoje posete Beogradu visoka predstavnica EU Federika Mogerini je izjavila da je u Srbiju došla da prenese poruku da je EU posvećena evrointegracijama Srbije. “Zahvalna sam da divnom gostprimstvu u Srbiji, osećam se delom ovog regiona”, istakla je Mogerini. Prema njenim rečima, EU drži otvorena vrata za Srbiju i iščekuje da joj poželi dobrodošlicu. “Prepoznajemo da se Srbija odlučila na put ka EU i verujemo da to prevazilazi protivljenja i da je to u interesu srpskog naroda”, naglasila je Mogerini tokom zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Komentarišući prpteste nekih opozicionih poslanika tokom njenog obraćanja Skupštini Srbije, ona je rekla da je to njihovo političko pravo i stvar različitog tumačenja puta kojim je Srbija krenula i dodala da joj nije namera da ulazi u unutrašnje debate. “Kao italijanska političarka sam bila u komplikovanim situacijama u parlamentu, ali to je stvar politike”, izjavila je Mogerini. Njeno obraćanje na konferenciji za novinara možete pročitati ovde.

Mogerini: Sporazumi treba da se implementiraju po mogćnosti bržim tempom

Posetu Kosovu visoka predstavnica EU i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini počela je sastankom sa predsednikom Hašimom Tačijem, zatim sa predsednikom Skupštine Kadri Veseljijem, pa sa premijerom Isom Mustafom. Ona se sastala i sa političkim liderima, među kojima su bili prisutni i srpski predstavnici. U zajedničkom obraćanju sa premijerom Kosova Isom Mustafom, Mogerini je istakla da je sada vreme da Kosovo izglasa ratifikaciju demarkacije granice sa Crnom Gorom, jer će to “odblokirati viznu liberalizaciju za narod Kosova”. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine ona je ukazala da “dijalog nije nešto što se radi zbog Brisela, nama je agenda puna. Ovo je u službi naroda Kosova. Naše posredstvo i naša podrška je u cilju održivog rešenja na pitanja koja su na stolu” i da sporazumi treba da se implementiraju, po mogućnosti bržim tempom i najavila je da će nastaviti da garantuje svu podršku da se to desi. Njeno obraćanje u Prištini u celini možete pročitati ovde.

Mogerini: Dijalog saradnja i mir su mogući

Posetu Kosovu Federika Mogerini je završila u Kosovskoj Mitrovici gde je obišla radove na glavnom mostu preko Ibra, izrazivši ubeđenje da će umesto dosadašnjeg simbola podele on posati simbol dijaloga među narodima. Posle sastanka sa predstavnicima civilnog društva iz severne i južne Mitrovice rekla da je njihov dijalog bitniji od onog kojeg ona vodi u Briselu. “Dijalog, saradnja i mir su mogući”, poručila je ona i dodala da će EU ostati posvećena Kosovu i brojnim projektima koje planira da sprovede. “Veoma sam emotivna ovde. Impresionirana sam dostignućima i ubeđena sam da konačno postoji razumevanje da mostovi ujedinjuju, a da se poteškoće prevazilaze”, zaključila je visoka predstavnica Evropske unije. Njeno obraćanje u celini možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova