Junker: Postavljamo temelje za proširenje EU

Zemlje Zapadnog Balkana zaslužuju perspektivu pristupa EU, rekao je u intervjuu za Dojče vele predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Odgovarajući na pitanje o perspektivi pristupa balkanskih zemalja Uniji, što je jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU, Junker je rekao da to neće biti sprovedeno u delo za vreme njegovog mandata na čelu Evropske komisije, ali da „moramo postaviti temelje za to, a dotične zemlje moraju da se poduhvate neophodnih reformi da bi do pristupa uskoro moglo i da dođe. Bugarskoj vladi imamo da zahvalimo za važne korake koji su već učinjeni: samit o Zapadnom Balkanu koji se održava 17. maja će biti važan korak. Bugarska je prosto predodređena da gradi mostove među zemljama Zapadnog Balkana, jer poznaje taj region, kulturu i jezik – a i sama je uspešno prošla kroz proces proširenja EU“, rekao je predsednik Evropske komisije. Više informacija možete pročitati ovde.

Vučić i Fabrici o evropskom putu Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici razgovarali su o evropskom putu Srbije i situaciji u regionu. Kako se navodi u saopštenju iz kabineta predsednika, predsednik Vučić je istakao da Srbija intenzivno radi na ispunjavanju evropske agende u cilju otvaranja novih poglavlja. Sagovornici su se saglasili da Srbija treba da radi energičnije na pregovaračkim poglavljima 23 i 24. Predsednik Vučić je ukazao na značaj unutrašnjeg dijaloga, koji je pokrenut na njegovu inicijativu i istakao da će Srbija nastaviti da vodi odgovornu politiku kako bi dala značajan doprinos regionalnoj saradnji i stabilnosti. Ambasador EU Sem Fabrici je naglasio da je Srbija jedna od zemalja regiona koja prednjači u procesu evropskih integracija. On je prvu polovinu 2018. godine ocenio kao veoma važnu za postizanje bitnih ciljeva, koji će doprineti bržem pristupanju EU. Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razgovarali i o predstavljanju nacrta nove strategije koja se odnosi na proces proširenja EU, što predstavlja dobar znak za zemlje Zapadnog Balkana navodi se u saopštenju koje možete pročitati ovde.

Evropska perspektiva i povezivanje Zapadnog Balkana jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU

Bugarska je 1. januara preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom EU i narednih šest meseci biće glavni nosilac realizacije Unijinih planova. U svom programu Bugarska navodi da je glavni cilj „da odgovori na realne potrebe evropskih građana a da izazovi pretvorimo u nove mogućnosti” i da će se zalagati za bezbednu, stabilnu i solidarnu Evropu. Kao jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja Savetom EU evropska perspektiva i povezivanje Zapadnog Balkana. U programu Bugarske se navodi da je “ambicija bugarskog predsedništva da za svaku zemlju ponaosob predstavi jasan akcioni plan, bez nerealnih očekivanja, već sa konkretnim koracima. To je način da se postignu trajni mir, bezbednost i prosperitet u regionu. Cilj nam je da Zapadni Balkan povežemo na svaki mogući način – u transportnom, vazdušnom, energetskom, obrazovnom i digitalnom smislu. Više informacija možete pročitati ovde. Program i prioritete bugarskog predsedavanja u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Vrata EU otvorena za Srbiju

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je u intervjuu za Politiku uoči Nove godine rekao da su narednih šest meseci jedinstvena prilika i šansa da se napravi veliki iskorak da proces proširenja za zemlje Zapadnog Balkana postane nepovratan. U osvrtu na 2017. godinu on je naveo da je “Srbija je otvorila šest poglavlja, tako da ih je sada ukupno 12 otvorenih. To znači da je ova godina donela skok od 50 odsto u ukupnom radu na otvaranju poglavlja”. Povodom poruke predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da bi Srbija i Crna Gora trebalo da budu spremne za ulazak u EU 2025. on je rekao da veruje da Srbija to može da ostvari. “Mislim da je najvažnija poruka predsednika EK da su vrata za Srbiju otvorena a sada je na Srbiji da preduzme korake”. Ambasador Fabrici je ukazao na važnost Strategije EU za Zapadni Balkan koja će biti predstavljena u februaru, podsetio da se u aprilu se očekuje redovni izveštaj o napretku, u maju samit Zapadnog Balkana, a potom okupljanja lidera na Evropskom savetu. “Narednih šest meseci su jedinstvena prilika i šansa da se napravi veliki iskorak do proces proširenja za zemlje Zapadnog Balkana postane nepovratan”. Komentarišući unutrašnji dijalog o Kosovu koji je pokrenuo predsednik Vučić ambasador Fabrici je rekao: “Kao što je bitno da je ovaj proces pokrenut tako je bitno kakav će biti njegov ishod. Nadam se da će taj dijalog na kraju imati jasan zaključak”. Više informacija možete pročitati ovde.

Raspisan poziv za IPARD

Javni poziv za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – kupovinu nove mehanizacije i opreme, je raspisan i rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje je do 26. februara. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja). Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra. Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove. Više informacija možete pročitati ovde.

Nova škola u Tutinu uz podršku EU i Švajcarske

Đaci četvorogodišnje osnovne škole u tutinskom selu Zapadni Mojstir dobili su novu školsku zgradu zahvaljujući sredstvima koja su obezbedile EU i Vlada Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES. Pored školskog objekta napravljeni su i tereni za odbojku, fudbal i košarku, što takođe znači mnogo za 25 učenika i učenica koji pohađaju školu. Uz novu školu, stvaranju uslova da selo oživi doprinosi i lokalna samouprava koja radi na izgradnji puta do Zapadnog Mojstira. EU i Vlada Švajcarske, preko Evropskog PROGRESa, uložile su skoro dva miliona evra u poboljšanje uslova obrazovanja u 34 slabije razvijene opštine na jugozapadu i jugoistoku zemlje, što dugoročno doprinosi društvenom i ekonomskom razvoju. Pored nove škole u tutinskoj opštini, renovirano je još pet škola, u Beloj Palanci, Blacu, Crnoj Travi, Leskovcu i Kuršumliji sa ciljem da sva deca, kako iz urbanih tako i iz ruralnih sredina, imaju iste uslove obrazovanja. Više informacija možete pročitati ovde.

Sastanak kolegijuma komesara EU: Institucionalni prioriteti za 2018.

Na prvom sastanku u 2018, kolegijum komesara EU je raspravljao o institucionalnim prioritetima za tekuću godinu u kojoj treba sprovesti reformu ekonomske i monetarne unije, obezbediti granice EU, revidirati politiku azila EU, vratiti se normalnom funkcionisanju Šengena, dovršiti jedinstveno digitalno tržište i približiti Zapadni Balkan Uniji. Na stolu je trenutno 89 prioritetnih dosijea, od koji je 29 već završeno, dok je kada su ostali u pitanju kolegijum razgovorao o tome na koji način se može osigurati njihovo dovršavanje pre maja 2019. Jedna od tema orijentacione debate je bio i pregled značajnijih predloga koji se očekuju u 2018, a koji će biti inkorporirani u plan za ujedinjeniju, snažniju i demokratskiju Uniju. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini: Dvanaest stvari za 2018. godinu – među njima i region Balkana

U svom blogu, visoka predstavnica EU Federika Mogerini navela je spisak od 12 stvari koje su za nju obeležile 2017. i koje će “poneti sa sobom” u ovu godinu. Među njima je poseta Balkanu i šest prestonica u regionu, gda su krize koje su postojale prevaziđene zahvaljujući hrabrim odlukama i zajedničkom radu te da će “ova godina će biti presudna – u smislu konsolidacije ostvarenog napretka i u smislu pravljenja koraka koji će evropski put učiniti nepovratnim”. Na spisku 12 događaja iz 2017. je i pokretanje stalne strukturirane saradnje u oblasti odbrane praćen paketom mera među kojima su Evropski fond za odbranu i snažnija saradnja sa NATO-om, zatim prvi samit između EU i Afričke unije, koji je potvrdio partnerstvo u nizu sektora kao i zajednički rad na spasavanju života migranata. Mogerini je izdvojila i sprovođenje nuklearnog sporazuma sa Iranom, posetu izraelskog premijera evropskim institucijama posle više od 20 godina i angažman EU oko statusa Jerusalima, Briselski proces za budućnost Sirije.. Blog Federike Mogerini možete pročitati ovde.

Leuvarden i Valeta evropske prestonice kulture u 2018.

Leuvarden (Holandija) i Valeta (Malta) su 1. januara poneli titulu evropskih prestonica kulture za 2018. Valeta će nizom manifestacija inspirisanih tradicionalnom malteškom festom u periodu između 14. i 20. januara početi sa realizacijom programa. Proslave u Leuvardenu počinju 26. i 27. januara. Posetioci će širom grada i čitavog regiona Frislanda imati priliku da posete muzeje i uživaju u umetničkim instalacijama i performansima profesionalaca i amatera. Inicijativu Evropske prestonice kulture je 1985. pokrenula tadašnja ministarka kulture Grčke, Melina Merkuri. Ova inicijativa je vremenom postala jedan od kulturnih događaja koji privlače najviše pažnje u Evropi. Gradovi se biraju na osnovu kulturnog programa koji mora imati snažnu evropsku dimenziju, promovisati učešće i angažman žitelja te doprineti dugoročnom razvoju grada i okoline. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova