Srbija otvorila dva nova poglavlja – 17 i 18 u pregovorima sa EU

U pregovorima za pristupanje EU, na Međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorena su dva nova poglavlja – o ekonomskoj i monetarnoj politici (17) i o statistici (18). Komesar Johanes Han izjavio je da je otvaranje i napredak u ova dva poglavlja ključan za dalje strukturne reforme i ekonomski rast u Srbiji. “Sadašnji rast je dobar, strukturne reforme daju rezultate, ali moraju da se očuvaju”, dodao je evropski komesar. “Budžetska transparentnost, predvidljivost u zakonodavnom segmentu i odlučno sprovođenje reformi doneće dugoročni rast i otvaranje radnih mesta”, naveo je Han i istakao da “strukturne reforme moraju da budu praćene dobrim statistikama”. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da otvorena potvrđuju da je Srbija i do sada bili uspešna u ekonomskim perfomansama. “Ako me pitate da li smo zadovoljni, ja mislim da smo mogli da otvorimo i više. Mislim da smo imali značajne, suštinske rezultate u oblasti napretka u vladavini prava. Nismo nezadovoljni, zato što smo rešeni da budemo strpljivi, uporni i odlučni u našoj nameri da postanemo članica EU”, rekla je ministarka, dodajući da će Srbija da nastavi da deluje u tom pravcu. Više informacija možete pročitati ovde.

Mogerini ponovo pozvala Prištinu da povuče odluku o taksama

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je još jednom Vladu Kosova* da opozove odluku o tarifama na proizvode iz Srbije i BiH i istakla da još veruje u mogućnost da dijalog Srbije i Kosova ima pozitivan ishod u pravno-obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji. Mogerini je, posle sastanka šefova diplomatija EU, rekla da su evropski ministri dali punu podršku nastavku dijaloga Srbije i Kosova. “Ono što je važno za EU i što je jasno od početka – ishod koji bismo pozdravili je da da sveobuhvatan način budu rešena sva pitanja i to kroz poštovanje međunarodnog prava”, rekla je Mogerini i naglasila da bi volela da bude bez etničkih podela. “Da budem eksplicitnija”, dodala je Mogerini, “kakva god prilagođavanja dve strane naprave, verujem da to neće biti etnički čiste države, izvinite što koristim taj uzmenirujući izraz. Verujem u multietničnost, šta god bilo rešenje i da može biti obostrano dogovoreno”, rekla je Mogerini. Više informacija možete pročitati ovde.

Savet za spoljne poslove potvrdio podršku EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU raspravljali took sednice I o Zapadnom Balkanu. Nakon godine u kojoj je do došlo intenziviranja odnosa između i Zapadnog Balkana, ministri su imali priliku da se osvrnu na angažman i saradnju EU sa regionom. Još jednom su potvrdili nedvosmislenu podršku EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ali su podsetili i da očekuju preduzimanje daljih koraka na evropskom putu regiona, konkretno u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. Ministri su izrazili podršku snažnom fokusu na dijalog Beograda i Prištine. U tom kontekstu su, međutim, naglasili i zabrinitost povodom odluke vlade Kosova da poveća porez na robu uvezenu iz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 odsto, kojom je prekršena CEFTA, navodi se u saopštenju objavljenom nakon sastanka koje u celini možete pročitati ovde.

Fabrici: Što više reformi Srbija sprovede, proces otvaranja poglavlja će biti brži

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je u intervjuu za televiziju N1 da put Srbije ka EU zavisi više od Srbije nego od EU, kao i da su dva otvorena poglavlja dobar signal. “Naš stav je jasan, što više reformi Srbija sprovede, što one budu kvalitetnije, to će proces otvaranja poglavlja ići brže”, rekao je Fabrici.“Dva poglavlja su u svakom slučaju dobar signal”, ocenio je ambasador EU. On je naveo da je potrebno realizovati napredak u oblasti slobode medija kao I da postoji potreba za implementiranjem određenog broja zakona. Govoreći o taksama od 100 odsto koje je Priština uvela na robu iz Srbije I BiH, Fabrici je podsetioda su u EU od prvog dana rekli da je to protiv obaveza koje su članice Cefte preuzele. “Sada je na Beogradu i Prištini da pronađu neki dogovor u vezi sa tim. Ne bih rekao da sav pritisak treba da dođe od EU, mi pomažemo dijalog, sve strane moraju da nađu sporazum o svim pitanjima koja su na stolu”, rekao je ambasador Fabrici. Više informacija možete pročitati ovde.

Šefovi diplomatija zemalja EU raspravljali o Iranu i Ukrajini

Ministri spoljnih poslova su raspravljali EU su na sednici Saveta za spoljne poslove između ostalog raspravljali o Iranu, tačnije o sprovođenju Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja i opasnom rastu tenzija u Ukrajini. U raspravi o Iranu ministri su se fokusirali na sprovođenje Iranskog nuklearnog sporazuma i napore koje EU ulaže kako bi sačuvala delotvorne finansijske kanale ka Iranu i nastavila da održava legitimne trgovinske odnose u kontekstu iznova uvedenih sankcija Iranu od strane SAD-a 5. novembra 2018. “Države članice su postigle konsenzus da je neophodno ostati dosledan našoj politici prema Iranu, počev od našeg najvećeg interesa, a to je očuvanje nuklearnog sporazuma. Nedvosmilena podrška EU sprovođenju tog sporazuma ne znači da ćemo zažmuriti na druge probleme”, izjavila je Federika Mogerini, visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti. Povodom situacije u Ukrajini šefovi diplomatija su istakli zabrinutost povodom opasnog rasta tenzija u Azovskom moru i Kerčkom moreuzu. Potvrdili su da EU ne priznaje “izbore” od 11. novembra 2018. te da ih smatra nezakonitim i nelegitimnim. Savet je dodao još devet osoba uključenih u takozvane “izbore” spisku lica na koja se primenjuju sankcije zbog činova koji narušavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine. Više informacija možete pročitati ovde.

Komisija komentarisala istraživanje koje ukazuje na porast antisemitizma u EU

Evropska komisija je odgovorila na novo istraživanje Agencije EU za osnovna prava koje je pokazalo da 90 odsto evropskih Jevreja smatra da je antisemitizam u poslednjih pet godina u porastu. Rezultati najnovijeg istraživanja su vrlo zabrinjavajući: 85 odsto Jevreja u Evropi smatra da je antisemitizam najveći društveni ili politički problem u njihovoj zemlji. Druge brojke pokazuju da je antisemitizam široko rasprostranjen i da utiče na svakodnevni život Jevreja širom EU. Prvi potpredsednik Komisije Frans Timermans je izjavio da je zabrinut zbog ovakvih podataka. “Protiv te pošasti moramo zajedno i odlučno da se borimo. Jevrejska zajednica mora da se oseća bezbedno i zaštićeno u Evropi. Ako to ne ostvarimo, Evropa više neće biti Evropa.” Vera Jurova, evropska komesarka za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost, izjavila je da: „sedamdeset godina nakon holokausta duboko žalim zbog toga što 90 odsto Jevreja u Evropi kaže da je antisemitizam u proteklih pet godina u porastu. Jevrejska zajednica treba da se oseća bezbedno u Evropi, na putu ka sinagogi ili na internetu. Komisija sarađuje s državama članicama u borbi protiv antisemitizma i poricanja holokausta, kako bi nadležnim organima pomogla da garantuju bezbednost Jevreja.” Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova