Zimska ekonomska prognoza EU za Srbiju za 2017: Domaća potražnja kao pokretač rasta

BDP je u 2016. ponovo doživeo rast kao rezultat povećane domaće potrošnje i dvocifrenog rasta izvoza, navodi se u zimskoj ekonomskoj prognozi EU za Srbiju za 2017. godinu. Na temelju povećane privatne potrošnje se predviđa dalje povećanje ekonomskog rasta koji će podupreti još veći izvoz i investicije. Uprkos većoj potražnji i višim međunarodnim cenama nafte, očekuje se očuvanje stabilnosti cena. Predviđa se i usporavanje fiskalne konsolidacije ali se očekuje da njen tempo bude dovoljan za dalje obaranje spoljnog duga. Rast BDP-a je povećan sa 0,8 odsto u 2015. na 2,7 odsto u prva tri tromesečja 2016. Ekonomski oporavak podupire rast izvoza koji je i dalje dvocifren i koji je premašio očekivanja za 2016. Izvršenje budžeta nastavlja da premašuje očekivanja usled čega je deficit u 2016. bio značajno ispod nivoa početnih i revidiranih ciljeva. Kao rezultat napora za konsolidacijom, u 2016. je po prvi put nakon nekoliko godina uzastopnog povećanja zabeležen pad javnog duga. Očekuje se očuvanje stabilnosti cena ali su rizici i dalje povećani, navodi se u izveštaju koji u celini možete pročitati ovde.

Izvoz vojvođanskih vina na tržište EU

Vojvodina, koja u vinarstvu vidi dobru priliku da se još više približi EU i pokaže da kvalitet vina iz ovih krajeva ne zaostaje za najboljim vinima Evrope, prva je regija u Srbiji koja je postala članica Asocijacije vinskih regija Evrope. U Sremskim Karlovcima, Delegacija EU u Srbiji i EU Info kutak u Novom Sadu organizovali su skup „Izvoz vina vojvođanskog vinogorja na tržište zemalja EU“, u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine i Regionalnom razvojnom agencijom Bačka, na kome je zaključeno da je jedan od osnovnih uslova povećanja izvoza vina na EU tržište ozbiljna potpora i subvencije države, kao i stvaranje udruženja vinara Srbije, koje bi predstavljalo i štitilo njihove interese. „EU podržava Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u regulaciji vinskog sektora u Srbiji, jer se ovde proizvodi dobro vino koje ima velike mogućnosti za izvoz na evropsko tržište”, rekao je ataše Delegacije EU u Srbiji Karl-Heinz Vogel i podsetio da je EU najveći proizvodjač vina u svetu i da je za Srbiju veoma važno da usvoji evrospke standarde proizvodnje vina. Više informacija možete pročitati ovde.

EU podržava domaća preduzeća a ona pomažu svoje zajednice

Preduzeće Ivko Knits d.o.o. iz Blaca je u okviru društveno odgovornih aktivnosti koje realizuje u lokalnoj zajednici uručilo vredne donacije lokalnim institucijama u Blacu, te je tako Osnovna škola „Stojan Novaković“ dobila računar, dva laptopa i projektor, mladi košarkaši su dobili nove dresove, dok su korisnici usluga Ustanove socijalne zaštite „Trbunje“ dobili džempere i čarape koje proizvodi ovo preduzeće. Takođe, Dom zdravlja u Blacu je dobio dva laptopa, a deci iz predškolske ustanove „Naša radost“ uručene su nove igračke. Uručenju donacija je prisustvovao Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRESa, razvojnog programa preko koga su EU i Vlada Švajcarske pružile podršku u vrednosti od 253.880 evra za 17 mikro i malih preduzeća sa jugoistoka i jugozapada Srbije među kojima je i Ivko Knits iz Blaca. On je naglasio da je jedan od preduslova za odabir projekata bila je i spremnost preduzeća da osmisle i sprovedu društveno odgovorne aktivnosti koje treba da doprinesu široj zajednici, a pravi primer za to je preuzeće Ivko Knits iz Blaca. Više informacija možete pročitati ovde.

Ministarstvo privrede: vodite računa u komunikaciji sa agencijama!

Ministarstvu privrede Vlade Srbije obratili su privrednici za pomoć u rešavanju problema koji su nastali prilikom komunikacije sa određenim agencijama koje nude usluge informisanja i posredovanja do tendera i programa EU i Vlade. U saopštenju ministrastva se navodi da su se privrednici požalili na način poslovanja određenih Agencija i naglašava da su sve informacije o otvorenim programima Vlade dostupne na sajtu Ministarstva privrede, Godine preduzetništva, regionalnih razvojnih Agencija, Privredne komore Srbije, a o programima EU na sajtu Delegacije Evropske unije i sajtu Evropske komisije. U saopštenju se takođe navodi da ni Ministarstvo privrede niti Delegacija EU ne prihvataju nikakve preporuke za dobijanje određenih sredstava, niti iko može da „skrati put“ do istih. Ministarstvo apeluje na sve potencijalne korisnike da vode računa pri komunikaciji sa sličnim agencijama, jasno i nedvosmisleno izjašnjavajući svoj stav da li pristaju na takav vid usluge ili ne, kao i da zahtevaju da im se objasni proces plaćanja. Više informacija možete pročitati ovde.

Zaustavljanje stranih boraca na spoljnim granicama EU

Prema uredbi koju je izglasao Evropski parlament, svi građani EU i trećih zemalja će biti sistemski proveravani pri ulasku ili izlasku iz Evropske unije. Uredba obavezuje države članice da sprovode sistemske provere svih osoba koje prelaze spoljne granice EU u bazama ukradenih i izgubljenih ličnih dokumenata, Šengenskom informacionom sistemu i ostalim relevantnim bazama podataka. Provere vazdušnih, morskih i kopnenih granica je reakcija na terorističke pretnje u Evropi, u kontekstu nedavnih napada u Briselu, Parizu i Berlinu, kao i na fenomen „stranih boraca", odnosno građana EU koji se pridružuju terorističkim grupama kao što je tzv. Islamska država u Siriji i Iraku. Uredba stupa na snagu 20 dana nakon objavljivanja u Službenom glasniku EU. Ova pravila će odmah biti obavezujuća u većini država članica. Više informacija možete pročitati ovde.

Zimska ekonomska prognoza za 2017: Plovidba nemirnim vodama

Nakon što je prošle godine odoleo globalnim izazovima, očekuje se da se ekonomski oporavak Evrope nastavi ove i naredne godine. Po prvi put u skoro deset godina se predviđa ekonomski rast svih država članica EU tokom čitavog perioda za koji je obavljena prognoza (2016 – 2018). Prognoza je, međutim, neizvesnija nego inače. U zimskoj ekonomskoj prognozi predviđa se rast BDP-a u evrozoni od 1,6 odsto u 2017. odnosno 1,8 odsto u 2018. godini. Valdis Dombrovskis, potpredsednik nadležan za evro i socijalni dijalog, kao i finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala, izjavio je da je „u ovim neizvesnim vremenima važno da privrede evropskih zemalja očuvaju konkurentnost i sposobnost da se prilagode promenljivim okolnostima.. Uz inflaciju koja raste, ne možemo očekivati da će aktuelni monetarni zamah trajati večno. Zbog toga zemlje sa visokim deficitom i dugom moraju da nastave da ih smanjuju kako bi razvile otpornost na ekonomske potrese.” Pjer Moskovisi, komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carine, je ukazao da se evropska privreda pokazala kao otporna na brojne potrese ali da “zbog velike neizvesnosti, sada je važnije nego ikada da sve političke instrumente stavimo u službu rasta. Pre svega, moramo da se postaramo da se blagodeti rasta osete u svim delovima evro zone i društva.” Više informacija možete pročitati ovde.

Kroz jedinstvo do bezbednosti: integracije u službi Evrope

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, je u Ljubljani, na zajedničkoj konferenciji ECB i Banke Slovenije povodom obeležavanja 10. godišnjice uvođenja evra ukazao da “prema jednoj proceni, BDP EU po glavi stanovnika bi bio čak za 20 odsto niži da posle rata nije bilo integracija. Druga procena razmatra uticaj integracija od 1980-ih – odnosno kada je posleratna obnova bila završena – i pokazuje da bi rast BDP-a po glavi stanovnika bio niži za 12 odsto da nije došlo do proširenja. Zemlje koje su se pridružile EU 2004. i 2007. poput Slovenije, takođe su ostvarile deo te dobiti. BDP je u 12 novih članica porastao i do 40 odsto što ne treba da čudi, budući da je EU daleko najveći trgovinski partner zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi i glavni izvor stranih direktnih investicija” naglasio je Dragi. Više informacija možete pročitati ovde. Ceo govor predsednika Evropske centralna banke Maria Dragia možete pročitati ovde.

CETA obeležava početak nove ere u odnosima EU i Kanade

Evropski parlament je sa 408 glasova za izglasao Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum između EU i Kanade čime je završen proces ratifikacije ovog sporazuma na nivou EU. Pozdravljajući ishod današnjeg glasanja u Strazburu, predsednik Žan-Klod Junker je izjavio: „Današnje glasanje u Evropskom parlamentu označava važnu prekretnicu u demokratskom procesu ratifikacije sporazuma postignutog sa Kanadom i omogućuje njegovo privremeno stupanje na snagu. Ovaj trgovinski sporazum je predmet temeljnog razmatranja koje pokazuje da među građanima vlada veće interesovanje za trgovinsku politiku. Živa rasprava koja je pratila proces sklapanja sporazuma CETA dokaz je demokratskog karaktera evropskog procesa odlučivanja.“ Više informacija možete pričitati ovde.

2018. Evropska godina kulturnog nasleđa: slavljenje različitosti i bogatstva našeg kulturnog nasleđa

Predstavnici Saveta i Evropskog parlamenta su 9. februara postigli privremeni dogovor o proglašenju 2018. za Evropsku godinu kulturnog nasleđa. Kulturno nasleđe obuhvata spomenike, lokalitete, tradicije, preneta znanja i manifestacije kreativnosti i zbirke koje se čuvaju i nadlgedaju u muzejima, bibliotekama i arhivima. Ciljevi ove inicijative su promocija kulturne raznolikosti, interkulturalnog dijaloga i društvene kohezije, zatim isticanje doprinosa privrede u sektorima kulture i kreativnosti, uključujući mala i srednja preduzeća, kao i u lokalnom i regionalnom razvoju i naglašavanje uloge kulturnog nasleđa u spoljnim odnosima EU, između ostalog u sprečavanju sukoba, postkonfliktnom pomirenju i obnovi uništenih kulturnih dobara. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova