Tusk: Podrška EU evropskoj perspektivi Srbije je nedvosmislena

Nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem predsednik Saveta EU Donald Tusk je poručio da je “podrška Evropske unije evropskoj perspektivi nedvosmislena” i da će “tempo pristupnog procesa, zavisiti od vašeg napretka u sprovođenju reformskog programa”. On je naveo da je jedan od primera saradnje EU i Srbije rešavanj zajedničkog izazova - iregularnih migracija i zahvalio predsedniku Srbije Vučiću na podršci koju Srbija pruža. Pohvalio je ličnu posvećenost predsednika Vučića stabilnosti i bezbednosti u regionu i pozdravio njegovu “kontinuiranu posvećenost dijalogu između Prištine i Beograda i spremnost da dalje razmatrate buduće odnose, kako u zemlji tako i sa kolegama sa Kosova”. Tusk je naveo da je za njega “poslednja faza dijaloga i reformskih napora Srbije njeno punopravno članstvo u EU” i pozvao predsednika Vučića da “nastavi reforme u cilju jačanja vladavine prava sa istom energijom i doslednošću sa kojom napreduje ekonomija. Snažna vladavina prava je ultimativni znak vaše spremnosti da uđete u EU” zaključio je Tusk. Njegovu izjavu u celini možete pročitati ovde.

Srbija napreduje u korišćenju sredstava iz pretpristupnih fondova

Na kraju posete članova Odbora Evropskog parlamenta za budžetsku kontrolu, šef ove delegacije Derek Von je rekao da je Srbija postigla napredak u oblasti trošenja sredstava iz pretpristupnih fondova EU (IPA) i da uspešno ispunjava ciljeve koje EU postavlja u pogledu tih sredstava. Von je rekao da je “impresioniran” obnovom područja poplavljenih 2014, što je naveo kao jedan od primera kako novac iz IPA fondova pomaže ljudima i zajednicama. Prema njegovim rečima, Srbija je do sada iz IPA fondova povukla preko milijardu evra. On je rekao i da Srbija trenutno ne povlači sav novac koji joj pripada iz fondova EU te da tu vidi prostor za napredak, jer bi to omogućilo ostvarenje više projekata od kojih su neki povezani i sa poglavljima u pristupnim pregovorima sa EU. “Evropska unija je u proteklih sedam godina dala Srbiji oko 1,5 milijardi evra kako bi joj pomogla da se pripremi za članstvo u EU u ne tako dalekoj budućnosti”, podsetio je Von. On je rekao da je EU veliki prijatelj Srbije i da na nju gleda kao na deo evropske porodice. Više informacija možete pročitati ovde.

Evropski parlamentarci u poseti Obrenovcu

Delegacija Odbora za budžetsku kontrolu Evropskog parlamenta je tokom dvodnevnog boravka u Srbiji posetila Obrenovac da bi uvideli koliko efikasno se u Srbiji troše finansijska sredstva Unije i kakav je efekat Programa pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji. EU je najveći donator opštine Obrenovac, sa više od 11 miliona evra. Od Marka Blagojevića direktora Kancelarije Vlade Srbije za javne investicije i člana opštinskog veća u Obrenovcu Aleksandra Pantelića su dobili informacije da je skoro 7.000 objekata u ovom gradu oštećeno u poplavama i da je “uz podršku EU obnovljena 1.331 porodična kuća, izgrađena 41 nova, obnovljeno šest osnovnih i srednjih škola, izgrađena je jedna nova osnovna škola”. Takođe je izgrađena zgrada sa 32 stana za socijalno stanovanje, a obnovljena zgrada sa 16 takvih stanova. Pomoć je stigla i do 371 malog i srednjeg preduzeća i 2.461 poljoprivrednog gazdinstva. Delegacija Odbora Evropskog parlamenta za budžetsku kontrolu posetila je Poljoprivredno-hemijsku školu u Obrenovcu, koja je takođe obnovljena kroz Program pomoći EU poplavljenim područjima u Srbiji posle velikih oštećenja u maju 2014. godine. Više informacija možete pročitati ovde.

Leđeri: U Srbiju dolazi oficir za vezu Fronteksa, zadužen za ceo Zapadni Balkan

Agencija za kontrolu spoljnih granica Evropske unije, Fronteks, uputiće u Srbiju oficira za vezu, potvrdio je u Beogradu direktor Fronteksa Fabris Leđeri i objasnio da će oficir za vezu biti zadužen za ceo Zapadni Balkan. U intervjuu za Politiku Leđeri je rekao da će fronteksov oficir raditi u prostorijama Delegacije EU, a „s obzirom da je Delegacija EU diplomatska misija, onda će samim tim i taj oficir za vezu imati diplomatski status.“. On je naveo da Fronteks već organizuje obuke za pripadnike srpske policije kako bi oni unapredili svoje veštine za razne poslove, poput upoznavanja sa procedurom vraćanja i povratka migranata. U intervjuu za Radio Televiziju Srbije, Leđeri je rekao da Srbiju vidi kao buduću članicu Evropske unije, a srpsku graničnu policiju kao buduće kolege u kontekstu zaštite evropskih granica. Više informacija možete pročitati ovde.

EIB odobrila 12 milijardi evra za nove investicije, biće podržana i mala i srednja preduzeća u Srbiji

Odbor Evropske investicione banke odobrio je nova sredstva u iznosu od 12,4 milijarde evra za investicije i 63 projekta u oblasti železnica, drumskog, vazdušnog i pomorskog saobraćaja širom sveta, a podršku će dobiti i novi programi za obnovljive izvore energije i sigurnost snabdevanja energijom. Odobreno je i novo privatno-javno partnerstvo za finansiranje investicija u području tramvajskih mreža, autoputeva i interneta. „Impresivan raspon projekata koje je EIB danas odobrila, povećaće poslovne prilike, obezbediti bolji pristup čistoj vodi, zelenoj energiji, internetu i mobilnom bankarstvu, zdravlju i obrazovanju, te će unaprediti saobraćaj u korist miliona ljudi širom Evrope i sveta”, rekao je Verner Hojer, predsednik EIB. Između ostalog, novim sredstvima za mala i srednja preduzeća u iznosu od dve milijarde evra će biti podržana preduzeća u Austriji, Hrvatskoj, Grčkoj, Poljskoj, Španiji i Nemačkoj kao i Srbiji i Paragvaju. Ovim su obuhvaćeni novi programi posredovanog kreditiranja sa lokalnim bankama, podrška finansijskom lizingu, podrška ulaganjima u osnovni kapital za tehnološke firme kao i podrška zapošljavanju mladih i ulaganjima povezanim sa klimom. Više informacija možete pročitati ovde.

Trideset studenata iz Srbije na studijama u EU preko programa Erazmus plus

Trideset studenata iz Srbije ove godine dobilo je pune stipendije programa Erazmus plus za odlazak na master i doktorske studije, gde će imati priliku da se u zemljama EU profesionalno usavršavaju, ali i da steknu lična iskustva i kontakte sa ljudima iz celog sveta. Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Štefen Hudolin rekao je na promociji stipendija u EU info centru u Beogradu da program Erazmus plus traje punih 30 godina i da je u tom periodu imao preko devet miliona učesnika. On je naveo da su ulaganja u Erazmus višestruka, ako i da se pokazalo da je to jedan od najboljih projekata EU koji “pogadja” direktno u evropske vrednosti. Hudolin je kazao da Srbija beleži veliki uspeh prilikom apliciranja za ove studentske programe. Marko Branković iz fondacije Tempus, zadužene za sprovodjenje programa Erazmus plus u Srbiji, rekao je da kvalitetni studijski programi u inostranstvu ne donose studentima samo studiranje u evropskim zemljama, već i profesionalna iskustva, kao i široku mrežu kontakata i razumevanje drugih evropskih zemalja. Alumnisti programa Erazmus plus Frank Štajn i Milan Jocevski podelili su svoja iskustva stečena studiranjem u inostranstvu o čemu više možete pročitati ovde.

Brža pravda u Vranju: hronika jednog izazova

Zahvaljujući projektu „Unapređenje efikasnosti pravosuđa” koji je finansirala Delegacija EU u Srbiji, Osnovni sud u Vranju je uspeo da smanji broj zaostalih predmeta za 53 odsto. Sudija Vesna Ilić navodi da je početkom 2016, sud je imao preko 40.000 nerešenih predmeta koji ne samo da su okupirali službenike, već su zauzimali i fizički prostor, poput sudnica i kancelarija sudija, hodnika i drugih prostorija. Bila je neophodna potpuna reorganizacija obzirom da je pod jurisdikcijom suda u Vranju još nekoliko mesta u okolini. „Još jedan od problema je bio nedostatak sudija i administrativnog osoblja koji bi se bavili tim starim predmetima te je samim tim i pravda bila nedostižnija građanima” ispričao je Stojadin Stanković, predsednik ovog suda, koji je u okviru projekta EU dobio pomoć za upravljanje i rešavanje starih predmeta. Pema statističkim podacima, srpski sudovi su zahvaljujući ovom projektu samo tokom 2016. uspeli da za 29 odsto smanje broj zaostalih predmeta koji su vršili veliki pritisak na čitav sistem. Aktivnosti i rezultati projekta „Unapređenje efikasnosti pravosuđa“ deo su šireg plana koji je definisan Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa, Jedinstvenim programom rešavanja starih predmeta za reformu sudskog sistema, Akcionim planom za poglavlje 23 i izmenom posebnog seta mera za rešavanje zaostalih izvršnih predmeta. Više informacija možete pročitati ovde.

Zaposlenost i socijalna situacija u Evropi: pozitivni trendovi i veliki teret na mladima

U godišnjem Pregledu zaposlenosti i socijalne situacije u Evropi za 2017. koji je objavila Evropska komisija navodi se pozitivno stanje na tržištu rada i pozitivni socijalni trendovi kao i kontinuirani privredni rast. Zaposleno je više od 234 miliona ljudi, što je najveći zabeleženi broj zaposlenih u EU, a nezaposlenost je na najnižem nivou od decembra 2008. Od 2013, u EU je otvoreno 10 miliona radnih mesta. Međutim, osim opšteg društvenog i privrednog napretka, ukazuje da su mlađe generacije posebno opterećene: oni teže pronalaze posao i češće su zaposleni na nestandardan i nesiguran način, uključujući ugovore o radu na određeno vreme, čime njihova socijalna zaštita može biti umanjena. Komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage, Marijan Tisen, je tim povodom izjavila da: „godišnji pregled još jednom potvrđuje da smo na dobrom putu ka otvaranju novih radnih mesta i stvaranju rasta. Međutim, mladi i njihova deca će možda živeti lošije od svojih roditelja, a to ne želimo. Moramo brzo da reagujemo. Evropskim stubom socijalnih prava želimo da očuvamo i unapredimo socijalne standarde i životne uslove za buduće generacije.” Više informacija možete pročitati ovde.

Bezbednost i odbrana: Značajan napredak u unapređenju evropske otpornosti na hibridne pretnje

Evropska komisija i visoka predstavnica/potredsednica Federika Mogerini predstavili su izveštaj o preduzetim merama i narednim koracima u sprovođenju Zajedničkog okvira za suzbijanje hibridnih pretnji za 2016. EU je poboljšala prikupljanje i razmenu informacija između država članica o sve većim pretnjama po bezbednost koje često predstavljaju kombinaciju konvencionalnih i nekonvencionalnih metoda te obuhvataju terorizam i sajber pretnje, ali i kampanje za širenje dezinformacija i medijske manipulacije. Visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini je izjavila da „hibridne pretnje zadaju velike brige EU, njenim državama članicama i partnerima. Radimo na tome da podignemo svest o ovim pretnjama posredstvom Jedinice za otkrivanje hibridnih pretnji, nadgledamo i suzbijamo ilegalni sadržaj na internetu i propagandu sa našim radnim grupama za strateške komunikacije i unapređujemo kapacitete trećih zemalja te jačamo saradnju sa NATO-om. To je okosnica Globalne strategije koju smo usvojili prošle godine. Zaštita našeg društva je prioritet EU.” Više informacija možete pročitati ovde.

Debata o budućnosti Evrope: 1.750 događaja za preko 30 miliona Evropljana

Četiri meseca nakon što je Evropska komisija predstavila Belu knjigu o budućnosti Evrope, debata o budućnosti Evrope se zahuktava, a u njoj je do sada imalo priliku da učestvuje preko 30 miliona građana. Komisija je ponudila pet scenarija za mogući razvoj EU u narednoj deceniji. Od tada se vodi opsežna debata uz podršku političkih institucija i civilnog društva u kojoj je go danas učestvovalo više od 270.000 građana učestvovalo u više od 1.750 događaja a mnogo više njih u debate učestvule preko internet preko linka koje je organizovala ili podržala Komisija, a mnogo više njih učestvuje u debati putem interneta. Građani EU su pozvani da nastave sa iznošenjem mišljenja, po mogućnosti pre godišnjeg govora o stanju Evropske unije, zakazanog za 13. septembar 2017, kada će predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker govoriti o svojoj viziji budućnosti Evrope. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova