Strategija za Zapadni Balkan: EU predstavlja nove vodeće inicijative i daje podršku regionu orijentisanom ka reformama

Evropska komisija je usvojila strategiju za „Verodostojnu perspektivu proširenja i pojačani angažman EU sa Zapadnim Balkanom”, koja potvrđuje evropsku budućnost regiona kao geostrateško ulaganje u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu zasnovanu na zajedničkim vrednostima. U njoj se navode prioriteti i oblasti u kojima je potrebna veća zajednička saradnja i konkretni izazovi sa kojima se Zapadni Balkan suočava, naročito potreba za temeljnim reformama i dobrosusedskim odnosima. Napredak na evropskom putu je proces koji se zasniva na zaslugama i zavisi od konkretnih rezultata svake zemlje pojedinačno. Evropska komisija je najavila i šest vodećih inicijativa odnosno posebnih mera koje obuhvataju jačanje vladavine prava, veću saradnju u oblasti bezbednosti, širenje energetske unije EU na Zapadni Balkan i smanjenje naknada za roming i uvođenje širokopojasnog interneta u regionu. U strategiji se takođe naglašava da EU mora da bude spremna da primi nove članice nakon što one ispune kriterijume. Predsednik Evropske komisije, Žan-Klod Junker, izjavio je da: „ulaganje u stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana zapravo predstavlja ulaganje u bezbednost i budućnost Unije. Uprkos tome što za vreme trajanja ovog mandata neće biti daljih proširenja, Evropska komisija danas ucrtava evropski put Zapadnog Balkana. Uz snažnu političku volju, konkretne i održive reforme i rešenje sporova sa susedima, zemlje Zapadnog Balkana mogu da napreduju na evropskom putu. Uspeh će zavisiti od objektivnih zasluga. Evropska komisija će biti stroga, ali pravična. Krajem ovog meseca putujem u zemlje Zapadnog Balkana sa jasnom porukom: nastavite da sprovodite reforme, a mi ćemo nastaviti da podržavamo vašu evropsku budućnost.” Više informacija je dostupno u saopštenju za medije, pitanjima i odgovorima, informativnim listovima, kao i na posebnoj stranici Strategija EU-Zapadni Balkan: Verodostojna perspektiva proširenja.

Mogerini i Han: Uvodimo Zapadni Balkan u EU

Nakon što je Evropska komisija usvojila Strategiju za Zapadni Balkan visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han su poručili da će EU podeliti budućnost sa svih šest zemalja Zapadnog Balkana, da bi se one priključile Uniji. Mogerini je rekla da Strategija daje perspektivu integracije šest zemalja tog regiona, kojima su potrebne reforme, kako bi njihovi stanovnici imali iste standarde kao građani EU, te da 2025. godina nije rok za prijem novih članica, već realistična perspektiva okončanja pregovaračkog procesa. Ona je ocenila da je dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa od ključne važnosti za Srbiju i Kosovo, ali i za ceo Zapadni Balkan. Komesar Han je poručio da “zemlje EU neće prihvatiti novu članicu koja nije rešila bilateralne problem” a da “sve zemlje regiona imaju interes da rade na integraciji u EU i treba da se u tome međusobno pomažu. Da bi se ostvario napredak, EU će im pružiti podršku u oblasti vladavine prava, bezbednosti, migracija, u međusobnom povezivanju, digitalnoj agendi”. Više informacija kao i ceo snimak konferencije za novinare možete videti ovde.

Han: Srbija jedan od predvodinika u regionu Vučić: Dobili smo priznanje i podršku

Komesar EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han je dan pošto je Evropska komisija usvojila Staretgiju za Zapadni Balkanu doputovao u Beograd i razgovarao sa zvaničnicima Srbije. Na zajedničkoj konferenciji za novinare predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo da je Strategija „veoma važna kao podstrek građanima“ i istakao da je potpuno jasno da su pred Srbijom najteži zadaci. Predsednik Vučić je ukazao da je pitanje odnosa Beograda i Prištine jedan od najvećih problema , koje je nazvao "planinskim lancem prepreka ka članstvu u EU" a kao važno pitanje naveo je i regulisanje granica sa BiH i Hrvatskom. Evropski komesar Johanes Han je reka da je „prvi put je Srbija dobila indikativan vremenski okvir za pristupanje EU i zato može i treba da iskoristi ovu priliku“. On je istakao da "Srbija mora da reši i nesumnjivo primeni pravno obavezujući sporazum o stabilizaciji s Kosovom“ i zahvalio predsedniku Vučiću na pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Odgovarajući na pitanje o vremenskim okvirima evrointegracija, Han je rekao da je uveren da se ne bi trebalo vezivati za datume, poručio da „pristup EU mora da postane nacionalni pitanja Srbije“ i da je Srbija trenutno jedna predvodnica od unutar regiona. Više informacija možete pročitati ovde. Tokom boravka u Beogradu komesar Han je učestvovao na konferenciji "Strategija za Zapadni Balkan - Otvaranje puta ka pristupanju EU" gde je između ostalog rekao da nova Strategija proširenja EU za Zapadni Balkan nije "blanko ček" i da je za članstvo u Uniji potrebno ispuniti sve uslove, posebno one koji se odnose na vladavinu prava i normalizaciju odnosa s Prištinom. Izveštaj i govor komesara Hana možete pročitati ovde.

Brnabić: EU je građanima Srbije odala priznanje za napredak - Fabrici: Put do EU je veoma jasan

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je nakon usvajanja Strategije EU za Zapadni Balkan, ocenila da je važna poruka to što je Srbija prepoznata kao lider. “Od sad su ključni i brzina i kvalitet, ali za Srbiju kvalitet reformi ostaje prioritet - nećemo tražiti prečice na evropskom putu, već nas zanima suština reformi i da se implementiraju na pravi način", rekla je Brnabić. Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerkom rekao da "uloga lidera predstavlja i dodatnu odgovornost - da za sobom vuče i ostale".Fabrici je rekao da je poruka EU Srbiji jednostavna - ako želi da bude članica i da sprovede započete reforme, potrebno je da, pored ostalog, uspostavi vladavinu prava, nezavisno sudstvo i slobodu medija kao i da je “efikasna i sadržajna normalizacija odnosa sa Prištinom je jedna od glavnih tema”. Više informacija možete pročitati ovde. Ambasador Fabrici je prethodno u EU info centru poručio da Zapadni Balkan ima jasnu evropsku budućnost, ali da pre članstva moraju da se reše sva otvorena pitanja. "Nema omekšavanja uslova. Put do EU je veoma jasan", rekao je Fabrici i dodao da svih šest država treba da reše bilateralna pitanja i da proces pomirenja mora da postoji. "Pre ulaska u EU je potrebno da se dogovori i primeni pravno obavezujući sporazum koji će dovesti do sveobuhvatne normalizacije odnosa dve strane", rekao je Fabrici. Ministraka za evrointegracije Jadranka Joksimovićeva je rekla da Strategija predstavlja jednu od najsnažnijih političkih poruka od kada je Srbija u procesu evropskih integracija i da je dobro što je u dokumentu poštovan princip zasluga i realnog napretka svakog kandidata pojedinačno. Više informacija možete pročitati ovde.

Jačanje podrške EU za efikasno upravljanje granicama i migracijama u Srbiji

Tokom posete komesara za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, pod njegovim i pokroviteljstvom predsednice Vlae Ane Brnabić, potpisana su dva finansijska sporazuma za podršku boljem upravljanju granicama i migracijama u Srbiji. Prvi sporazum je usmeren na sektorsku budžetsku podršku za integrisano upravljanje granicama, u okviru programa IPA 2016 za Srbiju. Evropska komisija je za Srbiju izdvojila 28 miliona evra u vidu sektorske budžetske podrške kako bi podržala slobodno kretanje ljudi i roba te jaču kontrolu nad ilegalnim aktivnostima, u skladu sa načelima EU. Drugi sporazum, vredan 16 miliona evra, jeste direktni grant Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, koji će biti iskorišćen za jačanje otpornosti migranata, izbeglica i tražilaca azila u Srbiji, kroz pružanje podrške nacionalnim organima u naporima da povećaju smeštajne kapacitete i pruže usluge korisnicima. Zaključno sa ovim grantom vrednim 16 miliona evra, EU je od 2015. izdvojila skoro 100 miliona evra za Srbiju kako bi joj pomogla da se izbori sa migracijskom krizom. Više informacija možete pročitati ovde. Izveštaj sa pres konferencije komesara Hana i premijerke Brnabić posle potpisivanja sporazuma možete pročitati ovde.

Prelazna zimska privredna prognoza za 2018: Stabilna i trajna ekspanzija

Prošle godine je nastavljena tranzicija od privrednog oporavka ka ekspanziji pa su stope rasta za evro zonu i EU nadmašile očekivanja. Procenjuje se da su 2017. ekonomije evro zone i EU porasle za 2,4 odsto, što je najveća stopa u proteklih deset godina. Očekuje se nastavak stabilnog rasta od 2,3 dosto u 2018. odnosno 2 odsto u 2019. u evro zoni i EU. Valdis Dombrovskis, potpredsednik Komisije nadležan za evro i socijalni dijalog, izjavio je da: „evropska privreda nadmašuje očekivanja, a snažan rast bi trebalo da se nastavi u narednoj godini”. Pjer Moscovisi, komesar za ekonomske i finansijske poslove, oporezivanje i carinu, izjavio je da su: „stope rasta u evro zoni su dostigle vrednosti nezabeležene od perioda pre finansijske krize. Nezaposlenost i deficit se i dalje smanjuju, a investicije konačno stabilno rastu. Privredni rast je uravnoteženiji nego pre deset godina, a ako nastavimo s pametnim strukturnim reformama i odgovornim fiskalnim politikama, može biti i stabilniji. Nećemo zauvek imati ovakvu priliku za reforme: sad je trenutak za donošenje ambicioznih odluka koje su neophodne za jačanje ekonomske i monetarne unije.” Više informacija možete pročitati ovde.

Brexit: Evropska komisija objavila nacrt zakonskog teksta o prelaznim aranžmanima

Evropska komisija je objavila nacrt zakonskog teksta o prelaznim aranžmanima koji će biti dodat sporazumu o povlačenju Ujedinjenog Kraljevstva, pošto je ta zemlja uložila zahtev da ostane deo jedinstvenog tržišta i carinske unije na kratak, ograničeni period nakon povlačenja iz Unije 30. marta 2019. Ujedinjeno Kraljevstvo će, budući da ostaje deo jedinstvenog tržišta i carinske unije do 31. decembra 2020, morati da poštuje zakone EU i biće pod jurisdikcijom Evropskog suda pravde. Tokom tog perioda, pravne tekovine Unije će se u potpunosti primenjivati u Ujedinjenom Kraljevstvu. Po automatizmu će se primenjivati i sve izmene zakonodavstva, ukoliko ih bude. Budući da će Ujedinjeno Kraljevstvo postati treća zemlja 30. marta 2019, ono više neće imati predstavnike u institucijama, agencijama, telima i kancelarijama Unije. Više informacija možete pročitati ovde.

*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova