Locirano na obodu Subotice u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom, Palićko jezero je još od 19. veka popularno banjsko lečilište. No, čuvena lekovita svojstva vode iz jezera su 1960-ih počela da nestaju usled teškog zagađenja i nekontrolisanog rasta algi. Jezero je 1971. isušeno kako bi se očistilo od mulja, a otvorena je i fabrika za preradu otpadnih voda. Vremenem su, međutim, oprema u fabrici i procesi za obradu mulja zastareli što je rezultiralo pogoršanjem kvaliteta vode u jezeru kao i one iz lokalnog sistema za snabdevanje. Bilo je vreme za remont fabrike.

U junu 2012. godine na Fakultetu za mašinstvo u Kraljevu je otvorena laboratorija snabdevena najsavremenijom opremom za izradu 3D digitalnih modela i brzu izradu prototipova serijske proizvodnje. Laboratorija “3D svet” je otvorena u sklopu projekta IMPuls, usmerenog na jačanje konkurentnosti u proizvodnji u Raškom, Moravičkom i Rasinskom okrugu. IMPuls projekat je finanasiran donacijom u okviru Regionalnog socio-economskog razvojnog programa 2 (RSEDP2) Evropske unije i usredsređen je na stavljanje tehnološkog znanja visokoškolskih ustanova u službu inovacija u 500 lokalnih proizvodnih kompanija.

Drvna industrija u Srbiji ima veliki potencijal za razvoj. Zemlja poseduje izdašne zalihe visokokvalitetnih sirovina i radnike obučene za preradu i proizvodnju gotovih proizvoda od drveta, poput nameštaja i papira. Uprkos tome razvoj ovog sektora je proteklih godina sputan zastarelom opremom, rasplinutim resursima i nedostatkom stručnog kadra u specifičnim oblastima poput projektovanja i proizvodnje pomoću računara ili zaštite drveta.

Zatvori u Srbiji su pretrpani. Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (AEPS) iz 2011, u zatvorima u Srbiji ima oko 11,000 zatvorenika, što znači da ima skoro 5,000 više zatvorenika nego što zvanični kapaciteti dozvoljavaju. Broj zatvorenika je u stalnom porastu od 90-ih godina i nema izgleda da će se u skorijoj budućnosti smanjiti. Prenatrpanost u zatvorima znači da su mnogi programi za zatvorenike ukinuti što značajno umanjuje njihove izglede za zaposlenje po odsluženju kazne zatvora. Ovo dovodi do povećanog broja povratnika među zatvorenicima, što opet rezultira kontinuiranom prenatrpanošću zatvora.

Veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji živi u ekstremnom siromaštvu, isključeni su iz društva i nisu upoznati sa svojim osnovnim pravima zbog čega su suočeni sa ograničenim pristupom zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Sredstvima Evropske unije je u decembru 2010. pokrenut je dvogodišnji projekat koji je nastojao da popravi ovakvo stanje u 25 opština u Srbiji, dodeljivanjem bespovratnih sredstava lokalnim projektima usmerenim na unapređenje pristupa uslugama za ugrožene i integraciju socijalno ugroženih, poput pripadnika romske populacije, u rad lokalne zajednice putem obuke za pružanje usluga.

“Po prvi put idemo u školu jer nam majka ranije to nije dozvoljavala. Uvek se bojala da će nas neko oteti i svaki put kada bi počinjala nova školska godina, ona bi nas odvodila negde. Policija i socijalni radnici su dolazili, ali bi nas ona svaki put sakrila. Umrla je pre tri godine pa smo i mi dobili drugu šansu za obrazovanje.”

Jovica Stojković je poljoprivrednik iz Navalina kod Leskovca. On tvrdi da je klima u ovom delu zemlje bolja od one u Holandiji: “Imamo više sunčanih dana, ukusnije voće, jeftiniju radnu snagu, ali do sada nismo imali viziju i ljude na terenu koji bi se povezali u ime proizvođača”. Međutim, zahvaljujući projektu EU progres, život ovog poljoprivrednika će se promeniti, kao i životi mnogih drugih na 40.000 poljoprivrednih dobara na ovom području na kojima se proizvode crvene paprike, krompir, kupus, paradajz, jagodičasto voće i kruške.

Članovi organizacije ASTRA i nekoliko sličnih koje se bave pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima obučavani su u okviru projekta Evropske unije o praksama EU i standardima u radu sa traumatizovanom i seksualno zlostavljanom decom žrtvama trgovine ljudima. ASTRA je sprovela i medijsku kampanju za podizanje svesti šire javnosti o ozbiljnosti problema trgovine decom i mogućnosti pozivanja ASTRA SOS vruće linije.

Finansiranjem jednogodišnjeg projekta pod nazivom “Promovisanje ženskog preduzetništva” koji je započeo u junu 2010, EU je pokušala da podstakne žene da pokrenu sopstveni posao i da unapredi rad ABW-a i sličnih organizacija u Srbiji. Bio je to početak saradnje koji i danas traje.