Proširenje ostaje među prioritetima EU, izjavio je u intervjuu za nedeljnik NIN šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport. „Važno je i to da je EU svega koji dan posle odluke o Bregzitu usvojila svoju novu globalnu strategiju spoljne i bezbednosne politike gde je istaknut značaj proširenja a posebno je pomenut zapadni Balkan“.

Na pitanje zašto je za običnog građanina važno otvaranje poglavlje 23 i 24  Davenport je ukazao da poglavlje 23 obuhvata mere za uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa, za bolje funkcionisanje nezavisnih i regulatornih tela, za zaštitu prava građana i slobode medija ali na okončanje starih sudskih predmeta. „Neretko se na okončanje postupka čeka deset i više godina, a sada imamo plan da se ovaj strašan problem zauvek reši i ne ponavlja“.

On je naveo da je ono što sledi posle otvaranja poglavlja primena akcionih planova i da će sve zemlje članice i Evropska komisija „obavljati monitoring te primene i to vrlo detaljno. Taj proces će, u vezi sa ovim poglavljima, trajati do samog kraja pregovora o pristupanju. Reforma pravosuđa ne može da se radi preko noći“.

EU se jasno zalaže za uspostavljanje pune slobode izražavanja u svim zemljama kandidatima

“Razgovaram sa premijerom o svim aspektima odnosa Srbije i Evropske unije, pa i o medijskoj situaciji, ali ne želim da kukam kada se o meni u tabloidima pišu laži, ne može to da bude stalna tema naših sastanaka”, odgovorio je Davenport na pitanja o pisanju tabloida.

“Želim da se usredsredimo na konkretne konstruktivne aktivnosti, pa i u ovoj oblasti, za poboljšanje medijskih sloboda i medijske scene”, poručio je.

On je podvukao da se Evropska komisija vrlo jasno zalaže za uspostavljanje pune slobode izražavanja u svim zemljama kandidatima.

Upitan kako komentariše to što posle tri meseca odgovorni za „fantomke“ u Savamali nisu pronađeni i da li će to biti tema i evropskih integracija Srbije u kontekstu vladavine prava, Davenport je odgovorio da se EU po pravilu ne bavi pojedinačnim slučajevima, poput slučaja Savamale.

„Međutim, ovaj slučaj se svakako mora posmatrati i u kontekstu poglavlja 23 i 24, sa stanovišta kako ste i sami rekli vladavine prava, kao i primene i poštovanja zakona, efikasnosti više državnih organa zaduženih za bezbednost i istražne radnje, sa stanovišta osnovnih ljudskih prava, prava na uživanje imovine i tako dalje“, smatra Davenport.

Povodom različitih izjava o evropskim integracijama koje dolaze iz tehničke Vlade Srbije, ambasador EU Davenport je rekao da premijer Vučić snažno podržava evropsku integraciju i da postoji takva većina u parlamentu. „Mislim da je vrlo važno iskustvo drugih zemalja koje su članice EU a to je da Vlada mora da ima i da primenjuje strategiju komunikacije o evropskim integracijama i EU“, naveo je on.

Istraga o Železari Smederevo nije usmerena protiv Srbije

Na konstataciju da se u javnosti mnogo buke podiglo povodom istrage Evropske komisije u vezi s navodnim „dampingom“ cena Železare Smederevo, Davenport je ocenio da se nepotrebno podigla velika prašina povodom ove istrage, koja ne obuhvata samo Srbiju već i Ukrajinu, Brazil, Rusiju i Iran.

„Ne želim da prejudiciram rezultat istrage, to je proces koji će trajati neko vreme i videćemo šta će Komisija utvrditi. Evropska komisija radi posao za koji je nadležna i tu nema ništa što je usmereno protiv Srbije“, istakao je Davenport.

On je napomenuo da je slična istraga, u vezi s potencijalno nedozvoljenom državnom pomoći, otvorena i prema više proizvođača čelika u samoj EU, recimo u Španiji i Belgiji.

„Na evropskom tržištu čelika važe određena pravila, ta pravila se moraju poštovati i zadatak Komisije je da to i utvrdi. Veoma smo zadovoljni kooperativnim stavom srpske vlade da sarađuje u ovom procesu“, rekao je Davenport.

Navodeći da je video da se u srpskim medijima pravi nekakva paralela da je ta istraga pokrenuta pošto je kineska kompanija preuzela Železaru, Davenport je objasnio da ona obuhvata period pre ulaska kineskih investitora u Smederevo.

Na Srbiji je da definiše svoje strateške prioritete, i na bazi toga svoju spoljnu politiku u budućnosti

Upitan da li postoji mogućnost da neke zemlje članice ili EU kao celina u nekom trenutku zatraže da Srbija uvede sankcije Rusiji, Davenport je odgovorio da za sada politika EU nije da se od Srbije traži primena ovih sankcija.

On je napomenuo i da EU očekuje da svaka zemlja kandidat, do trenutka pristupanja Uniji, potpuno uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.

“Na Srbiji je da definiše svoje strateške prioritete, i na bazi toga svoju spoljnu politiku u budućnosti”, dodao je Davenport.

Na pitanje da li postoji opasnost da Hrvatska i ubuduće koristi bilateralne probleme za ucenjivanje Srbije u pregovorima sa EU, kao što je bilo pri donošenju odluke o otvaranju 23 i 24, Davenport je odgovorio da je stav Evropske komisije i cele EU da bilateralna pitanja ne treba da budu deo pregovora.

“To je naš jasan stav. S druge strane, moramo biti svesni da je proširenje EU proces koji mora da uživa podršku svih država članica i da se odluke o širenju naše porodice zemalja donose konsenzusom. Zbog toga je važno da svaki član te porodice bude zadovoljan koracima koji se preduzimaju u tom procesu”, podvukao je Davenport.

Upitan da li su moguće i buduće blokade, Davenport je podsetio da je za otvaranje svakog poglavlja potrebna saglasnost svih zemalja članica, koje će ocenjivati i primenu akcionih planova.

“Što se tiče Hrvatske i Srbije, vrlo je dobro što je došlo do bilateralnih kontakata na najvišem nivou i do dogovora da se intenziviraju napori obe strane na rešavanju svih otvorenih pitanja”, zaključio je ambassador Davenport.