Manifestacija „Otvoreni dani“ koje svake godine organizuju ambasade zemalja članica EU uz podršku Delegacije EU u Srbiji i EU info centra otpočela je u ambasadi Republike Hrvatske. Ambasador Gordan Markotić razgovarao je sa 26 polaznika Foruma za međunarodnu politiku i diplomatiju Pravnog fakulteta u Beogradu među kojima su i studenti i diplomci FPN-a, Ekonomskog fakulteta, Filološkog i Fakulteta za bezbednost.
Tokom predavanja ambasador Markotić je preneo iskustva koje je Hrvatska imala od 29. oktobra 2001. godine kada je potpisan SSP, zatim 18. juna 2004 kada je postala zemlja kandidat za članstvo do 1. jula 2013. kada je postala punopravna članica Unije. U tom periodu, naveo je Markotić, morala je da ispuni niz zahteva, dostigne kriterijume koji su traženi ali i da koristi niz mogućnosti iz pretpristupnih fondova. Od poglavlja koja su za Hrvatsku bila posebno složena istakao je poglavlje 8 koje se odnosi na sprečavanje monopola, zatim 13 koje se tiče ribarstva, 27 koje se odnosi na životnu sredinu i 23 i 24 sa kojima je Hrvatska zatvorila pregovore.
Osim toga u pristupnom procesu došlo je do promena baš kada se Hrvatska našla pred vratima Brisela, uvedena su nova pravila u ispunjavanju kriterijuma , blokada zbog graničnog spora sa Slovenijom i usporavanje zbog zahteva iz EU koji su se odnosili na saradnju sa Haškim tribunalom.
FoNet
Ono što je Hrvatska dobila članstvom, istakao je Markotić, je između ostalog veća stabilnost i sigurnost, bolja pregovaračka pozicija kada u pregovorima sa međunarodnim institucijama posebno u sferi ekonomije, bolja javna uprava i efikasnije pravosuđe, kao ilustraciju ambasador je naveo da je na početku procesa pristupanja u Hrvatskoj bilo milion i 600.000 nerešenih slučajeva dok ih je danas oko 500.000.
Govoreći o prednostima članstva ambasador je između ostalog istakao da je Hrvatska pristupila Evropskim strukturnim i investicionim fondovima kojima joj je za period od 2014 do 2020. staviljeno na raspolaganje 10.676 milijardi evra bespovratnih sredstava.
„Srbiji je mesto u EU“
Brojna pitanja studenata i diplomaca odnosila su se na iskustvo Hrvatske tokom pregovora o pristupanju ali i na aktuelne događaje. Odgovarajući na pitanje o hrvatskoj blokadi otvaranja poglavlja 23 i 24 u pregovorima Srbije i EU, ambasador Gordan Markotić je rekao da nije reč o blokadi već o procesu kroz koji su seve zemlje članice morale da prožu u ispunjavanju kriterijuma za prijem.
„Pitanja o kojima postoje neslaganja izmedju Hrvatske i Srbije datiraju od pre više godina, ali mi verujemo da će se naći prihvatljivo rešenje na bilateralnoj osnovi jer je najvažnije da se održi dijalog. Hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač izjavio je nedavno da se o prevazilaženju problema intenzivno razgovara sa Evropskom komisijom i Holandijom kao predsedavajućom EU“, rekao je Markotić.
Hrvatska smatra da je nadležnost Srbije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih na teritoriji Jugoslavije kvazi-teritorijalna i da nema osnova da srpski sudovi procesuiraju hrvatske državljane na teritoriji Srbije, ali i da se to pitanje takodje može rešiti dijalogom, rekao je Markotić na Otvorenim danima EU u hrvatskoj Ambasadi.
On je dodao da je i sama Hrvatska dve godine imala usporen tempo pregovaranja zbog slučaja „Topničkih dnevnika“ u vezi sa operacijom „Oluja“ i takodje bila uslovljena obavezom održavanja „Parade ponosa“ baš u Splitu i rešavanja graničnog spora sa Slovenijom.
Na pitanje studenata zašto je Hrvatska u srpsko-hrvatskom sporu oko granice na Dunavu odlučna da istraje na granici iz vremena Austrougarske, po kojoj bi 11.000 hektara srpske teritorije oko Sombora, Apatina i Bačke Palanke pripalo Hrvatskoj, Markotić je odgovorio da nije toliko upoznat sa problematikom granice na Dunavu i da bi to pitanje trebalo ostaviti na rešavanje medjunarodnim pravnicima.
„Ako do saglasnosti stručnjaka ne dodje, tu je Medjunarodni sud pravde u Hagu koji će okončati taj spor. Srbija i Hrvatska nisu jedine zemlje koje imaju takve probleme i ja to ne bih komentarisao, ali ostajem pri stavu da bi srpski i hrvatski eksperti morali sesti za sto i otvoreno razgovarati u duhu dobrosusedskih odnosa“, naveo je Markotić.
On je naveo da Hrvatska želi Srbiju u EU i da se za njeno članstvo godinama zalaže, a za to, prema njegovim rečima, postoje i geostrateški razlozi, jer je Srbija okružena članicama EU i nije dobro da prostor bivše Jugoslavije ostane izvan Unije. Na pitanje da li Srbija ima alternativu pridruživanja nekom drugom bloku, kao što je savez sa Rusijom ili Kinom, dok je Hrvatska nije imala, Markotić je odgovorio da je EU budućnost i da nema alternativu, jer su koristi od članstva višestruke. „Srbiji je mesto u EU“, zaključio je ambasador Republike Hrvatske Gordan Markotić.
