Kako bi postala klimatski neutralna do 2050, Evropa mora da transformiše svoj energetski sistem koji je izvor 75% emisija gasova staklene bašte u EU. Strategije EU za integraciju energetskog sistema i vodonik koje su juče usvojene utiru put ka efikasnijem i bolje povezanom energetskom sektoru sa dvostrukim ciljem, a to je čistija planeta i snažnija privreda.
Ove dve strategije predstavljaju investicioni plan za čistu energiju, u skladu sa Komisijinim paketom za oporavak Naredna generacija EU i Evropski zeleni dogovor. Planirane investicije imaju potencijal da stimulišu ekonomski oporavak od krize izazvane virusom korona, kao i da otvore nova radna mesta u Evropi te da osnaže njenu lidersku poziciju i konkurentnost u strateškim industrijama, koje su od vitalnog značaja za otpornost Evrope.
Integracija energetskog sistema
Strategija EU za integraciju energetskog sistema će poslužiti kao okvir za tranziciju na zelenu energiju. Aktuelnim modelom u kome se potrošnja energije u oblasti saobraćaja, industrije, gasa i građevinarstva odvija u izolovanim sistemima, pri čemu svaka od pomenutih oblasti ima sopstveni lanac vrednosti, pravila, infrastrukturu i sisteme planiranja i funkcionisanja, ne može se ostvariti isplativa klimatska neutralnost do 2050. Promenljivi troškovi inovativnih rešenja moraju biti integrisani u način na koji upravljamo našim energetskim sistemom. Moraju biti stvorene nove veze između sektora, a tehnološki napredak iskorišćen.
Integracija energetskog sistema podrazumeva planiranje i upravljanje sistemom kao celinom, uz povezivanje različitih nosioca energije, infrastruktura i sektora potrošnje. Ovakav povezani i fleksibilni sistem će biti efikasniji i smanjiće troškove za društvo. Primera radi, to znači da sistem u kom električna energija koja pokreće evropske automobile može biti proizvedena solarnim panelima na našim krovovima, dok se naše zgrade mogu zagrevati toplotom iz obližnje fabrike, a fabrike napajati čistim vodonikom koji se dobija iz energije vetra u blizini obale.
Photo: Shutterstock
Ova strategija se oslanja na tri glavna stuba:
- Prvo, „cirkularniji“ energetski sistem, u čijem središtu je energetska efikasnost. Strategija će utvrditi konkretne aktivnosti kako bi načelo „energetske efikasnosti na prvom mestu“ bilo primenjeno u praksi i kako bi se lokalni izvori energije iskoristili na delotvorniji način u našim zgradama ili zajednicama. Ponovna upotreba otpadne toplote iz industrijskih postrojenja, data centara ili drugih izvora ima značajan potencijal, kao i energija dobijena iz bio otpada ili postrojenja za preradu otpadnih voda. Talas renoviranja će biti važan segment ovih reformi.
- Drugo, veća direktna elektrifikacija sektora krajnje potrošnje. Budući da elektroprivreda ima najveći udeo obnovljivih izvora energije, treba da u što većoj meri koristimo električnu energiju tamo gde je to moguće: na primer za napajanje toplotnih pumpi u zgradama, električnim vozilima ili električnim pećima u pojedinim industrijama. Mreža od milion stanica za napajanje električnih vozila će biti jedan od vidljivih rezultata, zajedno sa proširenom upotrebom solarne i energije vetra.
- U onim sektorima u kojima je elektrifikacija otežana, strategija promoviše čista goriva, uključujući obnovljivi vodonik i održiva biogoriva i biogas. Komisija će predložiti novi sistem klasifikacije i sertifikacije za obnovljiva i goriva sa niskim udelom ugljenika.
Strategija izlaže i 38 aktivnosti za stvaranje integrisanijeg energetskog sistema. Ove aktivnosti obuhvataju reviziju postojećeg zakonodavstva, finansijsku podršku, istraživanje i primenu novih tehnologija i digitalnih alata, smernice za države članice u pogledu fiskalnih mera i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva, reforme u oblasti upravljanja tržištima i infrastrukturno planiranje, te bolje informisanje potrošača. Analiza postojećih prepreka u ovim oblastima će pomoći pri osmišljavanju konkretnih predloga, na primer reviziju uredbe TEN-E do kraja 2020. ili reviziju direktive o oporezivanju energije i regulatornog okvirna za tržišta gasa.
Strategije za vodonik
U okviru integrisanog energetskog sistema, vodonik može podupreti dekarbonizaciju industrije, saobraćaja, proizvodnje energije i građevinarstva širom Evrope. Strategija EU za vodonik rešava pitanje iskorišćavanja ovog potencijala posredstvom investicija, regulative, kreiranja tržišta i istraživanja i inovacija.
Vodonik može napajati sektore koji nisu podobni za elektrifikaciju i pruža mogućnost skladištenja u cilju postizanja balansa između tokova različitih obnovljivih izvora energije, premda se ovo može postići samo koordinaciju aktivnosti javnog i privatnog sektora, na nivou EU. Prioriet je razvoj obnovljivog vodonika koji je proizveden mahom zahvaljujući energiji vetra i sunca. Međutim, na kraći i srednji rok, drugi oblici vodonika sa niskim udelom ugljenika su neophodni kako bi se emisije smanjile brzo i kako bi se podržao razvoj održivog tržišta.
Ova postepena tranzicija zahteva pristup koji se sastoji od nekoliko faza:
- U periodu između 2020. i 2024. ćemo podržati postavljanje elektrolizatora za proizvodnju obnovljivog vodonika jačine najmanje šest gigavata u EU i proizvodnju do milion tona vodonika iz obnovljivih izvora.
- U periodu između 2025. i 2030, vodonik mora postati suštinski element našeg integrisanog energetskog sistema, sa elektrolizatorima za proizvodnju obnovljivog vodonika jačine najmanje 40 gigavata i proizvodnjom do deset miliona vodonika iz obnovljivih izvora u EU.
- U periodu između 2030. i 2050, tehnologije za proizvodnju obnovljivog vodonika treba da budu usavršene i masovno primenjene u svim sektorima u kojima je dekarbonizacija otežana.
Kako bi ostvarila ciljeve ove Strategije, Komisija pokreće Evropski savez za čisti vodonik s vodećim predstavnicima industrije, civilnog društva, nacionalnim i regionalnim ministrima i Evropskom investicionom bankom. Savez će izraditi investicioni portfolio za povećanu proizvodnju i podupreti potražnju za čistim vodonikom u EU.
