Foto: FoNet
Šef Sektora za evropske integracije Delegacije EU u Beogradu Frejk Janmat izjavio je tokom brifinga o ekonomskom delu Izveštaja Evropske komisije o Srbiji da je Srbija usvajanjem zaštitinih mera prilikom uvoza mlečnih proizvoda i svinjskog mesa iz EU prekršila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
U Izveštaju o Srbiji navodi se da je Srbija u 2015. uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine, uz ocenu da obrazloženje vlasti nije bilo dovoljno utemeljeno.
„Smatramo da to (zaštitne mere za mleko i svinjetinu) predstavlja kršenje SSP i da nije opravdano s obzirom na situaciju u ovim sektorima“, naveo je Janmat.
“Vlada Srbije nas je obavestila da će te mere biti na snazi do 31. decembra, kada će, kako očekujemo, prestati da važe, mada bi bilo bolje da se to dogodi ranije”, rekao je Janmat.
On je izjavio da je prošlog meseca u Srbiji podignut nivo dozvoljenog prisustva aflatoksina u mleku na 0,25 miligrama po kilograma, dok u EU važi maksimum od 0,05 miligrama.
To stvara teškoće prilikom eventualnog izvoza mlečnih proizvoda u EU. Srpske kompanije moraju da dokažu da u njihovim proizvodima nivo aflatoksina ne prelazi 0,05 miligrama, rekao je Janmat, uz poziv nadležnima u Srbiji da dozvoljeno prisustvo aflatoksina usklade sa EU.
To bi trebalo da bude praćeno temeljitijim sistemom inspekcije i kontrole, ocenio je šef Sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat.
EU – najveći trgovinski pratner Srbije
Za EU je vezano 69 odsto srpskog izvoza i 61 odsto srpskog uvoza. Skoro tri četvrtine direktnih stranih investicija u Srbiji dolaze iz EU, naveo je tokom brifinga za medije Janmat.
Uz konstataciju da Srbija izlazi iz treće recesije u proteklih pet godina, on je rekao da EU predviđa da će Srbija ove godine ostvariti ekonomski rast od 0,7 odsto.
Nezaposlenost se spustila ispod 20 odsto, inflacija je niska, ostvareno je značajno smanjenje budžetskog deficita za prvih devet meseci ove godne, izjavio je Janmat.
On je izrazio zabrinutost zbog visokog javnog duga, koji će, kao se procenjuje, 2017. dostići 80 odsto bruto državnog proizvoda (BDP).
Janmat je rekao da u malim i srednjim preduzećima radi više od 70 odsto zaposlenih, ali da se nalaze u nepovoljnijem položaju u odnosu na državna preduzeća i privatni sektor koji dobija državnu pomoć.
“Mala i srednja preduzeća su najviše pogođena teškoćama u finansiranju, pa smo predložili vladi da im pruži podršku”, izjavio je Janmat.
Prema njegovim rečima, državna pomoć je u Srbiji prošle godine porasla na 2,7 odsto BDP, dok je u EU takva pomoć na nivou 0,8 odsto.
Potrebno je da Srbija preispita efikasnost državne pomoći, ocenio je Janmat.
Genetski modifikovana hrana
Srbija bi trebalo što pre da usvoji novi zakon o genetski modifikovanim proizvodima i uskladi ga sa evropskim standardima, ali može da zabrani uzgoj GM kultura, objasnio je novinarima nakon brufinga Frejk Janmat.
„Što pre Srbija uskladi zakon o genetski modifikovanim proizvodima tim bolje, jer to zadržava Srbiju na putu ka članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju“, naveo je Janmat.
On je istakao da je politika EU o genetski modifikovanim proizvodima „veoma restriktivna“ i da postoje jasna pravila u pogledu označavanja u lancu ishrane.
„Ostavljamo zemljama članicama da odluče da li da uzgajaju GM kulture i imamo veoma stroge procedure naučnog testiranja proizvoda koji sadrže GM i koji su prijavljeni za dozvolu za tržište EU”, rekao je Janmat.
U EU se od ove godine primenjuju novi propisi za GM proizvode. Promet je i dalje dozvoljen za proizvode za koje se utvrdi da su bezbedni, i uz jasno označavanje, ali zemlje članice mogu da zabrane uzgoj na svojoj teritoriji, što je do sada učinilo 19 zemalja.
Odgovarajući na pitanje novinara Janmat je rekao da će Srbija imati mogućnost da zabrani uzgoj GM kultura prilikom usklađivanja sa evropskim standardima ukoliko tako odluči.
