U 2014. je 122 miliona ljudi, odnosno 24,4 odsto ukupnog stanovništva EU bilo izloženo riziku od siromaštva ili društvene isključenosti, podaci su istraživanja Eurostata, statističke službe EU. Svakoj četvrtoj osobi u EU pretila je te godine ovakva situacija.

Ovo znači da su pripadali bar jednoj od sledeće tri kategorije: kategoriji ljudi sa niskim prihodima (osobe izložene riziku od siromaštva nakon socijalnih transfera); kategoriji ozbiljno materijalno ugroženih, ili kategoriji onih koji žive u domaćinstvima sa izuzetno niskim intenzitetom rada. Nakon neznatnog pada u 2013, a nakon tri uzastopne godine u kojima je ovaj postotak rastao, udeo osoba koje su izložene riziku od siromaštva u EU u 2014. je ostao relativno stabilan, ali ipak viši od nivoa iz 2008. (23,8 odsto). Smanjenje broja osoba koje su izložene riziku od siromaštva ili društvene isključenosti, jedan je od ključnih ciljeva Evropske strategije za 2020.

Rizik od siromaštva ili društvene isključenosti najviši je bio u Rumuniji, najniži u Češkoj

U 2014. je više od jedne trećine stanovništva bilo izloženo riziku od siromaštva ili društvene isključenosti u tri države članice: Rumuniji (40,2 odsto), Bugarskoj (40,1%) i Grčkoj (36%). Na suprotnom kraju lestvice, najmanje stope su zbaeležene u Češkoj (14,8%), Švedskoj (16,9%), Holandiji (17,1%), Finskoj (17,3%) i Danskoj (17,8%).

Najveći pad stope izloženosti siromaštvu ili društvenoj isključenosti u Poljskoj, najveći porast u Grčkoj

Među članicama za koje su podaci dostupni, stopa rizika od siromaštva odnosno društvene isključenosti je od 2008. do 2014. porasla u 14 članica, pri čemu je najviša stopa zabeležena u Grčkoj (sa 28,1 u 2008. na 36% u 2014, odnosno +7,9 procentnih poena), zatim Španiji (+4,7 pp), na Kipru (+4,1 pp), Malti (+3,7 pp), Mađarskoj (+2,9 pp) i Italiji (+2,8 pp). Nasuprot tome, ova stopa najveći pad iz godine u godinu neprekidno beleži u Poljskoj (sa 30,5% na 24,7%, odnosno -5,8 pp), Rumuniji (-4 pp) i Slovačkoj (-2,2 pp). Na nivou cele EU, procenat stanovništva koji je izložen riziku od siromaštva ili društvene isključenosti je porastao sa 23,8% u 2008. na 24,4% u 2014.

17 odsto stanovništva EU izloženo riziku od siromaštva zbog niskih prihoda…

Kada se ponaosob posmatra svaki od tri elementa koji doprinose povećanom riziku od siromaštva ili društvene isključenosti, u 2014. je u EU nakon socijalnih transfera 17,2 odsto ljudi bilo na ivici siromaštva, što znači da je njihov raspoloživi dohodak bio ispod nacionalne linije siromaštva (vidi odgovarajuću tabelu). Ovaj procenat je porastao u poređenju sa 2013. i 2008. kada je iznosio 16,6%. Budući da linija siromaštva odražava stvarnu raspodelu dohotka u nekoj zemlji, ona drastično varija među članicama i iz godine u godine. Od zemalja EU za koje su dostupni podaci, na svakih pet osoba, više od jedne je živelo na granici siromaštva usled niskih prihoda u Rumuniji (25,4%), Španiji (22,2%), Grčkoj (22,1%), Bugarskoj (21,8%) i Letoniji (21,2%). Najniže stope su zabeležene u Češkoj (9,7%), Holandiji (11,6%) i Danskoj (11,9%). U poređenju sa 2008, procenat osoba koje su živele na granici siromaštva zbog niskih prihoda je porastao u 18 a smanjen u pet država članica za koje su podaci dostupni.

…devet odsto njih je ozbiljno materijalno ugroženo…

U EU je prošle godine 8,9 odsto populacije bilo ozbiljno materijalno ugroženo, što znači da sebi nisu mogli da plate račune, zagreju svoje domove ili provedu sedam dana odmora van kuće. Procenat je manji nego 2013. (9,6%) ali je i dalje viši u poređenju sa 2008. godinom (8,5%). Udeo onih koji su ozbiljno materijalno ugroženi značajno varira od članice do članice čijim podacima raspolažemo, i kreće se od preko 20 odsto u Bugarskoj (33,1%), Rumuniji (26,3%), Mađarskoj (23,9%) i Grčkoj (21,5%), do pet ili manje odsto u Švedskoj (0,7%), Finskoj (2,8%), Danskoj i Holandiji (svaka po 3,2%), Austriji (4%), Francuskoj (4,8%) i Nemačkoj (5%). U poređenju sa 2008, udeo osoba koje su ozbiljno materijalno ugrožene je porastao u 11, a smanjio se u 12 država članica.

…dok 11 odsto živi u domaćinstvima sa niskim intenzitetom rada

Kada se radi o niskom intenzitetu rada, 11,1 odsto stanovništva uzrasta 0-59 godina u EU je živeo u domaćinstvima čiji su punoletni ukućani iskorišćavali manje od 20 odsto svojih radnih sposobnosti. Od 2008, ovaj procenat u EU konstantno raste i prošle godine je u Grčkoj iznosio (17,2%), u Španiji (17,1%) i Belgiji (14,6%) gde je bio najviši, dok je najniži zabeležen u Švedskoj i Rumuniji (obe po 6,4%), Slovačkoj (7,1%), Poljskoj (7,3%) i Češkoj (7,6%). U poređenju sa 2008, udeo osoba uzrasta od 0 do 59 godina koje su živele u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada je porastao u svim članicama osim u Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja udeo ljudi čiji je ukupan dohodak u domaćinstvu (nakon socijalnih transfera, poreza i drugih odbitaka) za trošenje ili štednju, ispod praga rizika od siromaštva koji iznosi 60 odsto nacionalnog srednjeg dohotka domaćinstva koji je domaćinstvu na raspolaganju nakon socijalnih transfera.

Ovo nije pokazatelj bogatstva ili apsolutnog siromaštva, već je pokazatelj niskog dohotka u odnosu na druge stanovnike u određenoj zemlji.

Prag zavisi od raspodele dohotka u zemlji za određenu godinu i varira u zavisnosti od sastava domaćinstva. Zato je važno imati na umu da je stopa rizika od siromaštva relativna linija siromaštva te da se njen prag razlikuje u velikoj meri među državama članicama. Ova linija siromaštva varira i vremenom, budući da prati kretanja nacionalnog srednjeg dohotka: u određenom broju država članica ovaj prag je zbog ekonomske krize snižen u periodu od 2008-2014. (Grčka, Kipar) dok je u drugim državama ostao relativno stabilan (Španija, Italija i Portugalija).