Evropska komisija je danas usvojila Paket proširenja za 2022. godinu, pružajući detaljnu procenu stanja i napretka koji su Zapadni Balkan i Turska ostvarile na putu ka Evropskoj uniji, sa posebnim fokusom na sprovođenju fundamentalnih reformi, kao i kao jasne smernice o reformskim prioritetima koji su pred nama.

U ovogodišnjem paketu proširenja, koji je usvojen danas, Evropska komisija preporučuje da BiH dobije status kandidata od strane Evropskog saveta, uz razumevanje da je preduzet niz koraka ka jačanju demokratije, funkcionalnosti državnih institucija i vladavine prava u toj državi. Komisija će nastaviti da podržava reformske napore i ubrzava integraciju Zapadnog Balkana u celini.

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, izjavio je: „Danas preporučujemo Savetu da Bosni i Hercegovini odobri status kandidata. Unosimo pozitivnu dinamiku u proces i nadamo se da će region iskoristiti ovu šansu da sprovede ključne reformi. U tom smislu ne procenjujemo samo učinak partnera, već́ njihov učinak kao budućih država članica. Procene koje sada iznosimo odnose se i na tip Unije koju želimo u budućnosti. I jasno je da verujemo u evropsku budućnost naših partnera. To je dugoročno ulaganje u mir, prosperitet i stabilnost našeg kontinenta“.

Predstavljajući ovogodišnji paket, koji se sastoji od Saopštenja o politici proširenja EU i godišnjih izveštaja, komesar za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao je: „Politika proširenja Evropske unije je geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i društveno-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta. Naši izveštaji nude činjeničnu i fer ocenu i jasne smernice upravo kako bi omogućili partnerima da prepoznaju gde treba da ubrzaju reforme kako bi napredovali. Alternativa ne postoji i u našem je zajedničkom interesu da ubrzamo proces integracije, počevši od država Zapadnog Balkana, gde već dugi niz godina ulažemo kako bismo ih približili EU. Preporuka da se dodeli status kandidata istorijski je trenutak za građane Bosne i Hercegovine. Pozivam čelnike ove zemlje da maksimalno iskoriste ovu istorijsku šansu i brzo nastave s koracima navedenim u našoj preporuci. Ovo će ponovo pokrenuti rad na reformama i ispunjavanju 14 ključnih prioriteta određenih u Mišljenju Komisije, koji ostaju ključni za otvaranje pristupnih pregovora.”

 

Zapadni Balkan

U slučaju Crne Gore, prioritet daljeg ukupnog napretka u pregovorima ostaje ispunjavanje privremenih merila u oblasti vladavine prava, definisanih u poglavljima 23 i 24. Da bi dostigla ovu prekretnicu, Crna Gora treba da intenzivira napore na rešavanju otvorenih pitanja, uključujući kritične oblasti slobode izražavanja i slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, te kredibiliteta pravosuđa. Za to je potrebna politička stabilnost i konstruktivan angažman svih aktera, koji vodi ka uspostavljanju stabilne vlade i širokog političkog konsenzusa u Skupštini o ključnim reformama.

Srbija je napravila važne korake u vladavini prava, posebno na ustavnoj reformi u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa, ali je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se nastavile i produbile reforme i otklonili nedostaci, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i domaćeg postupanja sa ratnim zločinima. Srbija takođe treba prioritetno da unapredi svoju usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koja je značajno opala. Takođe, mora se snažno boriti protiv svih oblika dezinformacija.

Prve međuvladine konferencije s Albanijom i Severnom Makedonijom održane su 19. jula 2022. čime je otvorena nova faza u njihovim odnosima sa EU. Komisija je odmah započela proces skrininga, što je prvi korak u procesu pregovora i koji se nesmetano odvija s obe zemlje. Albanija i Severna Makedonija treba dodatno da intenziviraju napore u ključnim oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala. Albanija se takođe mora pozabaviti imovinskim pravima, pitanjima manjina i slobodom izražavanja.

U junu 2022. godine Evropski savet je izrazio spremnost da Bosni i Hercegovini dodeli status zemlje kandidata i pozvao Komisiju da izveštava o implementaciji 14 ključnih prioriteta, sa posebnom pažnjom na one koji čine značajan set reformi. Uprkos političkim previranjima i predstojećim opštim izborima, lideri političkih partija zastupljenih u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine u junu 2022. godine opredelili su se na principe za osiguranje funkcionalne Bosne i Hercegovine koja napreduje na evropskom putu. Ispunjavanje 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Komisije o aplikaciji zemlje za članstvo u EU omogućiće da se preporuči otvaranje pregovora o pristupanju EU.

Kosovo* treba da intenzivira svoje napore na jačanju demokratije, javne uprave, vladavine prava i borbi protiv korupcije. Komisija ostaje pri svojoj oceni iz jula 2018. da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za liberalizaciju viznog režima i da bi predlog, koji je još uvek na čekanju u Savetu, trebalo da bude hitno tretiran.

Što se tiče normalizacije odnosa, iako su i Srbija i Kosovo* ostali angažovani u Dijalogu, EU od obe strane se očekuje da se u narednom periodu konstruktivnije angažuju u pregovorima o pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji, te pokažu fleksibilnost kako bi brzo i konkretno napredovali.

U oblasti demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, Turska treba prioritetno da preokrene negativan trend tako što će se pozabaviti slabljenjem efektivnih kontrola i ravnoteža u političkom sistemu. Dijalog o vladavini prava i osnovnim pravima ostaje sastavni deo odnosa EU-Turska. Osnovne činjenice koje su dovele do ocene da su pregovori o pristupanju Turske faktički stali, još uvek postoje.

Evropski savet je u više navrata potvrđivao svoj strateški interes za stabilno i sigurno okruženje u istočnom Mediteranu i za razvoj kooperativnih i obostrano korisnih odnosa sa Turskom. Međutim, situacija u istočnom Mediteranu ponovo se zaoštrila. Turska mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih država članica EU.

Kontinuirana politika Turske da se ne usklađuje sa restriktivnim merama protiv Rusije izaziva zabrinutost zbog slobodnog prometa proizvoda, uključujući robu dvostruke namene, unutar carinske unije EU i Turske. Turska takođe treba da preduzme odlučne korake da poboljša usklađivanje sa ZSBP EU, uključujući restriktivne mere EU, i izbegne radnje koje su u suprotnosti sa navedenim ciljem obe zemlje da se pridruže EU.

Turska je zemlja kandidat i ključni partner za Evropsku uniju u bitnim oblastima od zajedničkog interesa, kao što su migracije, borba protiv terorizma, ekonomija, trgovina, energija, sigurnost hrane i saobraćaj. Nastavljeni su dijalozi na visokom nivou i intenzivirani angažman u ovim oblastima. Turska je posredovala u dijalogu između Rusije i Ukrajine i odigrala ključnu ulogu u sporazumu o izvozu žitarica, iako je takođe odlučila da poveća trgovinske i finansijske odnose sa Rusijom.

 

Sledeći koraci

Sada je na Evropskom savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o budućim koracima.


Za više informacija

Za detaljne nalaze i preporuke za svakog od partnera pojedinačno, videti:

Za dodatne opšte informacije:

Saopštenje Evropske komisije iz februara 2020. “Unapređenje pristupnog procesa – Kredibilna EU perspektiva za Zapadni Balkan”

Infografika – Pristupanje EU – korak po korak

Infografika – Odnosi EU i ZB

Infografika – Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan