Panel diskusiju o cirkularnim migracijama kao mogućnosti za mlade ljude da učine boljim životom za sebe i svoje porodice, sledeći obrazovne aspiracije i izglede za posao su organizovali Delegacija EU u Srbiji, Centar za evropske politike (CEP) i Fondacija za razvoj ekonomske nauke. Skup se posvetio cirkularnim migracijama, odnosno potrebama i problemima ljudi iz Srbije koji deo vremena provode u potrazi za poslom ili školovanjem u inostranstvu, a deo u matičnoj državi.
“Evropska komisija i visoki predstavnik EU pokrenuli su Akcioni plan EU za mlade za 2022-2027, prvi politički okvir za strateško partnerstvo sa mladim ljudima širom svijeta u cilju izgradnje otpornije, inkluzivnije i održivije budućnosti,” izjavio je Martin Klaucke, šef operacija Delegacije Evropske unije u Srbiji.
“Vizija ugrađena u Akcioni plan EU za mlade organizovana je u tri odvojena stuba koji oblikuju partnerstvo EU sa mladim ljudima u partnerskim zemljama. Prvo, partnerstvo za angažovanje, sa ciljem da se poveća glas mladih u politici i donošenju odluka. Drugo je partnerstvo za osnaživanje, u okviru kojeg će Akcioni plan EU staviti na raspolaganje resurse za borbu protiv nejednakosti i obezbediti mladim ljudima veštine i alate koji su im potrebni za napredovanje. Konačno, tu je i partnerstvo za povezivanje, kao treći stub. On stvara mogućnosti za mlade ljude da se umreže i razmene sa svojim vršnjacima širom sveta, ne samo u regionu Zapadnog Balkana,” zaključio je Klaucke.
Foto: BETA
Predstavnik CEP-a Andrija Mladenović je rekao da se Srbija u proteklih par decenija suočava sa odlivom svih mogućih kadrova, a posebno mladih i da se u poslednje vreme javlja pristup koji se naziva cirkularne migracije, odnosno da ljudi neko vreme u godini budu u inostranstvu, a neko u Srbiji.
Kazao je novinarima da će na skupu „U potrazi za mladima i talentima Cirkularne migracije u Srbiji“ biti analizirano stanje u toj oblasti u Srbiji.Rekao je da ne raspolaže konkretnim brojem onih koji nekoliko meseci godišnje provedu u nekoj od razvijenih država EU, a nekoliko u Srbijii, te naveo da je to posao države.
Organizatori su naveli i da su razvoj visokih tehnologija, mogućnost studiranja i rada na daljinu, česte promene poslova i potreba za celoživotnim učenjem i neprestanim usavršavanjem dovele do sve većeg broja takozvanih „modernih nomada“, odnosno cirkularnih migranata.
Foto: BETA
Oni se ne zadržavaju na jednom mestu, već jedan period provode u stranoj zemlji, školujući se ili radeći, a potom se vraćaju u matičnu državu u kojoj provode naredni period, isto tako radeći ili se školujući, i tako „cirkulišu“.
Budući da će se tehnologije sve više razvijati, a rad na daljinu normalizovati, nema sumnje da će moderni nomadi biti sve regularnija pojava, smatraju organizatori.
Saopštili su još da zahvaljujući procesu EU integracija, građani Srbije imaju širok spektar mogućnosti u zemljama EU, ali i, kako su naveli, priliku da naučeno stanje „donesu“ nazad i primene u Srbiji, ali je pitanje kako ih privući da tako nešto urade.
