Evropska unija želi Srbiju и ceo Zapadni Balkan u svom članstvu i zajednički moramo da radimo na tome, poručila je zamenica ambasadora EU u Srbiji Plamena Halačeva, те dodala da se i sama seća puta koji je Bugarska, zemlja iz koje dolazi, morala da pređe kako bi postala deo Evropske unije.

Halačeva je na javnom čitanju ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji navela da je izveštaj sveobuhvatan i da je pripremljen u teškom trenutku za Evropu.

“Više nego ikada Evropska unija je posvećena miru i prosperitetu. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila bezbednosnu strukturu Evrope, ali i stvorila jedan novi momentum za proces proširenja.   Evropska unija je u potpunosti posvećena i spremna da pruži podršku Srbiji u porcesu reformu. Evropska unija je najveći trgovinski partner Srbije, najveći donor i investitor. Nastavićemo da ulažemo u Srbiju i u budućnosti, pre svega kroz Investicioni plan”, poručila je Halačeva.

Ona je istakla i da postoje brojne stvari u prethodnih godinu dana koje je Evropska komisija navela u svom izveštaju, a na kojima Srbija mora da radi.

“Iako su izbori održani u mirnoj atmosferi, uz učešće svih poliitčkih aktera, treba naglasiti da su međunarodni posmatrači uočili brojne nepravilnosti. Takođe, predugo čekanje na formiranje Vlade ograničava kapacitet donošenja odluka. Srbija se nije usaglasila sa sankcijama EU prema Rusiji, ali očekujemo da će postepeno doći do potpuog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije”, rekla je zamenica ambasadora EU u Srbiji.

Navela je i da je Srbija napravila napredak u oblasti vladavine prava, pre svega jer su donete ustavne izmene u oblasti pravosuđa.

“Konsultacije o ustavnim izmenama bile su inkluzivne i mnogi predlozi koji se odnose na poboljšanje ustavnih izmena jesu usvojeni. Međutim, u borbi protiv korucije i organizovanog kriminala Srbija je zabeležila neku vrstu napretka. Uprkos tome što je usvojila neke preporuke Antikorupcijskog tela Saveta Evrope, Srbija i dalje treba da usvoji novu Antikorupcijsku strategiju”, podsetila je Halačeva.

Pored nje, na javnom čitanju izveštaja EK o Srbiji, bili su i predstavnici ciivlnog društva, koji su poručili da ovogodišnji izveštaj jasno kaže da u Srbiji nije bilo vidljivog i značajnog napretka u procesu evropskih integracija.

“U procesu donošenja ustavnih izmena jeste postojao nivo inkluzivnosti i transparentnosti, ali i dalje čekamo da vidimo kako će izgledati zakonska rešenja kojima se uređuje pravosudni sistem. Evropska komisija ka njaveći napredak ističe to što sudije i tužioce više neće birati narodni poslanici, već saveti sudija i tužilaca”, navela je savetnica za evropske integracije u Komitetu pravnika za ljudska prava Jovana Spremo.

Dodala je i da u izveštaju Komisija upozorava na to što i dalje posotji veliki poliitčki pritisak na sudstvo i što nosioci vlasti nastavljaju da komentarišu sudske odluke i procese. Predstavnici civilnog društva upozoraaju i da, pored sudstva, najveći pritisak trpe mediji.

“Sloboda medija je ključna, a Evropska komisija je rekla da u ovoj oblasti nema napretka. Ukazano je na niz problema – pasivnost rad REM-a u toku izborne kampanje, način na koji su dodeljene nacionalne frekvencije televizijama koje su grubo kršile profesionalne kodekse u prethodnom periodu i finansiranje medija kroz projekte od strane države”, rekao je Nikola Burazer iz Centra savremene politike.

Civilno društvo, pored konkretnih problema sa stanjem demokratije, ali i nazadovanjem u toj oblasti od 2016. godine, upozoravaju i da je veliki problem način na koji predstavnici vlasti govore o Evropskoj uniji i na taj način snižavaju podršku građana procesu.

“Izveštaj je mnogo veći akcenat stavio na spoljnu politiku zbog čitavog konteksta u svetu, ali treba reći da slika koju vidimo u izveštaju ne odgovara zemlji koja pregovara o svom članstvu sa EU i koja želi da bude regionalni lider u procesu evropskih integracija. Nažalost, situacija je danas lošija nego pre 10 godina kada smo dobili status kandidata”, rekao je Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

Javno čitanje izveštaja od 2017. godine organizuju Fondacija Centar za demokratiju i Centar savremene politike.