Ankete sprovedene u Srbiji, pokazaju da se 78 odsto žena ne oseća bezbedno na internetu, iako provode više od tri sata dnevno u onlajn prostoru. U svetu, 85 odsto žena je izjavilo da su bile svedokinje digitalnog nasilja, a njih 40 odsto da su preživele.
Ove porazne statistike razlog su za pokretanje kampanje Bodyright, koja u fokusu ima zaštitu telesnog integriteta na mreži, kao i u realnom životu.
Cilj kampanje je podizanje svesti u društvu o široko rasprostranjenom rodno zasnovanom nasilju u digitalnoj sferi i njegovim posledicama. Učesnici su istakli da je potrebno unapredjenje normativnog okvira na globalnom nivou koji se tice regulisanja ljudskih prava u onlajn prostoru i pozvali tehnološke kompanije da se uključe i daju doprinos.
Svi treba da imamo pravo da kontrolišemo kako se slike naših tela prikazuju na mreži da bismo sprečili zloupotrebu, naveo je ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre.
„Evropska unija je partner Srbije u ovom važnom procesu unapređenja rodne ravnopravnosti. Zajedničkim projektima sa Vladom Srbije, ali i sa nezavisnim organima, lokalnim samoupravama i nevladinim organizacijama, pomogli smo da dođe do pozitivnih promena. Naš glavni cilj je puna implementacija principa rodne ravnopravnosti. Kroz proces pristupanja, EU će snažno pomoći Srbiji da postigne ove ciljeve. Ponosni smo što smo deo ovog pokreta za okončanje digitalnog nasilja. Svi mi treba da tražimo svoja telesna prava i da se okonča nasilje na mreži“, kaže ambasador Žiofre.
Naša tela manje su zaštićena u onlajnne prostoru, nego što su to muzika, film ili čak korporativni logotipi, kaže direktor UNFPA za Srbiju, Džon Kenedi Mosoti.
“Iz tog razloga, danas smo promovisali novi simbol ⓑ, zaštitni znak “bodyright” kampanje na globalnom nivou, koji će se od danas koristiti i u Srbiji, a označava novi copyright za ljudsko telo. Kampanjom takođe jačamo svest o različitim formama nasilja koje se vrše posredstvom tehnologije, a koje su u suštini povreda ljudskih prava i telesne autonomije iako se dešavaju u digitalnom prostoru”, rekao je Mosoti.
U sklopu konferencije, a kako bi podgli svest o različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja u onlajn prostoru, predstavljen je i “Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja počinjenog posredstvom tehnologije”, na srpskom koji daje pregled različitih oblika nasilja u digitalnom svetu i njegove moguće posledice.
“Digitalno nasilje je stvarno i tako ga treba tretirati, bez obzira što se dešava u vituelnom prostoru i ima različite oblike. Deo problema je i što osobe koje se nađu u ovoj situaciji ne znaju kome bi se obratile. U sklopu kampanje, sloganom “Poveri se poverenici” pozivamo da nam se ovi slučajevi prijave i upućujemo na nadležne organe”, rekla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Kao i svaka druga vrsta nasilja, rodno zasnovano nasilje posredstvom tehnologije izaziva strah, anksioznost i trajne posledice kod žrtve. Mlade devojke od 18 i 19 godina u Srbiji smatraju da su posledice nasilja u onlajn prostoru višestruke i da najčešće utiču na psihičko zdravlje (94,1%), fizičko zdravlje (61,6%) i da dovode do socijalne izolacije (53,7%).
