Krajem prošle godine, mediji su bili preplavljeni naslovima “Srbija četvrta najsiromašnija država u Evropi”. Ovo su pokazali podaci Evropskog zavoda za statistiku – Eurostata mereni samo na osnovu bruto domaćeg proizvoda i po standardizovanoj individualnoj potrošnji po stanovniku. Ipak, niko od medija nije navodio šta se podrazumeva pod Evropom, ali nije navedeno ni šta bi pod pojmom siromaštvo trebalo sve da se uzima u obzir kako bi ovakav bombastičan naslov bio u potpunosti tačan.

Prema rečima Stefana Janjića, glavnog i odgovornog urednika FakeNews Tragač i učesnika serijala radionica o medijskoj pismenosti DA LI JE BAŠ TAKO? vrlo često se podacima manipuliše kako bi se, u ovom slučaju držva Srbija, prisilno ubacila u određeni narativ. Na primeru pomenutog naslova, to i nije toliko problematična situacija, ali postoji niz drugih slučajeva izveštavanja o siromaštvu, koja manipulišu podacima zarad određenih narativa, u većini slučajeva vrlo diskiminatornih prema pojedinim grupama ljudi.

“Mediji kod nas vrlo često plasiraju priče koje romantizuju siromaštvo. Poruka je uglavnom da nije problem što ste siromašni, već što ne znate dostojanstveno da živite sa 20.000 dinara. Akcenat, međutim, uvek treba da bude na tome kako ovo društvo može da ponudi odgovor”, objašnjava Janjić.

Da stvar bude gora, određeni tekstovi se periodično i ponavljaju. Oni su identični, njihovi akteri su isti, imaju isto godina, fotografie nisu autentične. Sve ovo prvi je znak da se radi o lažnim vestima. Postavlja se pitanje zbog čega se ovakve vesti plasiraju? Najčešći odgovor je zbog takozvanih klikova. Priče o siromaštvu uglavnom su tragične ili “tople ljudske priče” i sjajan su mamac za nove klikove.

Dobitnica nagrade Refleksija i novinarka Oradija, Jelena Božić, kaže da svaki novinar ili čitalac mora da ima u vidu da se u ovim tekstovima radi o stvarnim ljudima koje ne definiše činjenica što siromašni. Zato, kako kaže, nije loše podsetiti se Novinarskog kodeksa Srbije.

“Postoje pogrešna izveštavanja bez loše namere, iz neznanja ili manjka iskustva, mnogo je važnije pitanje da li se te greške mogu popraviti kada se novinar vrati u redakciju. Da li će mu neko pomoći da grešku popravi ili je važan samo klik”, kaže Jelena Božić.

Tekstovi o siromaštvu uvek se javljaju nekoliko puta godišnje i to oko datuma koji su posvećeni ugroženim grupama ili kada se pojave određeni izveštaji i statistički podaci o siromaštvu. Tada, kako kažu učesnici serijala Da li je baš tako? moramo obratiti pažnju na podatke koji se iznose, kako bismo videli radi li se o pravoj ili lažnoj vesti, a potom i nudi li ta vest odgovore na problem, a odgovori su važni kako bi čitavo društvo živelo bolje.

U Akcioni plan za sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava 2021. Evropska komisija uključila je novi glavni cilj smanjenja broja osoba kojima preti siromaštvo za najmanje 15 miliona ljudi (uključujući najmanje 5 miliona dece) do 2030.

Srbija je izradila dva nacionalna dokumenta koji se neposredno bave izazovima socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva – Program ekonomskih reformi (ERP) i Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP).

ERP je veoma važan instrument u procesu evropskih integracija jer definiše mere za restrukturiranje srpske privrede, kao i jedan broj strukturnih reformi, od kojih nekoliko doprinosi povećanju socijalnog uključivanja. ESRP je zamišljen kao strateški proces koji će pratiti proces evropskih integracija, kao glavni mehanizam za dijalog o prioritetima u oblastima