Vlažna staništa, poput močvara i tresetišta, deluju kao prirodna zaštita od poplava i filteri za različite vrste zagađenja, a pomažu i u ublažavanju klimatskih promena, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida. Međutim, usled aktivnosti poput poljoprivrede, urbanizacije i prekomerne eksploatacije resursa, njihov opstanak je ugrožen.

U okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su danas novu inicijativu za unapređenje zaštite vlažnih staništa i očuvanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta u njima, koja je pokrenuta uz podršku Vlade Švedske.

Nova inicijativa za očuvanje ovih dragocenih prirodnih ekosistema deo je šire podrške za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva u Srbiji, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije. Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji podsetio je da je platforma „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ pokrenuta zajedno sa Timom Evropa 2022. godine, radi primene principa Zelene agende i dodao:

„Jasno je da zelena tranzicija zahteva dalje zajedničke napore, kako u Srbiji, tako i širom sveta. Veliko mi je zadovoljstvo što danas mogu da pozdravim dodatnu podršku Švedske sprovođenju Zelene agende u Srbiji. Posebno sam srećan što su se ovoj inicijativi EU pridružili dragoceni partneri koji su prihvatili Zelenu agendu. Želim da zahvalim Švajcarskoj, Švedskoj i Srbiji što su izdvojile dodatna sredstva za ovu izvanrednu inicijativu, u kojoj važnu ulogu ima i Evropska investiciona banka.“

„Zaštita biodiverziteta je pitanje opstanka, jer naše društvo zavisi od raznovrsnosti biljnih i životinjskih vrsta na mnogo načina“, istakla je ambasadorka Švedske u Srbiji,  Anika Ben David, i dodala: „Cilj podrške koju pružamo Ministarstvu zaštite životne sredine i inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ jeste da ojača zaštitu i poveća ulaganje u biodiverzitet u narednim godinama. Takođe, postoji snažna potreba za uspostavljanjem širokog dijaloga svih zainteresovanih strana o ovoj važnoj temi.“

Ovom prilikom predstavljena je i nova globalna Konvencija za  očuvanje biodiverziteta – Kunming-Montreal, koja je usvojena na 15. Konferenciji UN o biološkoj raznovrsnosti u decembru 2022. godine, i ukazano kako će Vlada Srbije uskladiti zaštitu prirode sa ovim sporazumom.

 

“Za Ministartsvo zaštite životne sredine jedan od prioriteta je implementacija Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi. Trenutno se intenzivno radi na Nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine. Takođe, Ministarstvo je povećalo ulaganja za zaštićena područja u 2023. godini na 355 miliona dinara, što je sve pokazatelj da su zaštita prirode i biodiverziteta za nas prioritetne oblasti,“ istakla je Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Ona je podsetila da je Srbija, kao zemlja članica Ramsarske konvencije, proglasila jedanaest vlažnih područja od međunarodnog značaja, od kojih je poslednje poslednje proglašeno područje Đerdap 2020. godine i istakla da je Dekada obnove ekosistema 2021-2030 prilika da se ovi ekosistemi, od vitalnog značaja za život ljudi, a izuzetno osetljivi na ljudski uticaj, očuvaju i obnove.

„Kako bi pomogli Srbiji da očuva i zaštiti svoja vlažna staništa, pružićemo podršku za unapređenje zakonodavnog okvira i znanja stručnjaka u oblasti zaštite prirode, kao i za primenu inovativnih rešenja i razvoj održivih mehanizama finansiranja za obnovu biodiverziteta“, rekao je Anas Karman, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

 

Događaj je organizovan u okviru inicijative „Zaštita i ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpornosti na klimatske promene“, pod okriljem projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koji uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.

Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.