Zaštita podataka o ličnosti je ključna i predstavlja sponu ka zaštiti osnovnih ljudskih prava s obzirom da tehnologija napreduje brže od prava, a upravo je ovo bila centralna tema konferencije o biometrijskim podacima i video nadzoru javnih prostora. Otvorilo se pitanje opravdanosti nadzora javnih mesta i suprotstavljenih interesa – odnosa kontrole i zloupotrebe sa jedne i zaštite bezbednosti i prava na privatnost sa druge strane.
Predstavnicima najviših državnih organa, institucija i organizacija u Republici Srbiji i regionu koji se bave zaštitom podataka o ličnosti, kao i civilnom društvu i drugim zainteresovanima iskustva i primere dobre prakse predstavili su eksperti iz Nemačke, Slovenije, Poljske, Hrvatske i Estonije. U trenutku kada Srbija usvaja propise iz ove oblasti, kroz projekat koji se bavi usklađivanjem propisa Srbije i EU, iskorišćena je prilika da se čuje nešto više o tome kakva su iskustva realizacije standarda koji se usvajaju.
Među učesnicima konferencije, pored Plamena Halčeve, zamenice šefa Delegacije EU i Milana Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, našla se i zamenica državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milica Bondžić, kao i Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, a prisutnima se obratila se i i Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije, pozdravila je pravovremenu debatu o važnom izazovu savremenog sveta – pronalaženje ravnoteže između tehnološkog napretka, javne bezbednosti i unapređenja osnovnih prava, uključujući pravo na privatnost. Pozdravljajući konsultacije sa civilnim sektorom o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ona je ukazala na potrebu da se proceni srazmernost i neophodnost predloženog sistema video nadzora u javnim prostorima i obrade podataka o softveru ličnosti za prepoznavanje lica. Ona je dalje istakla važnost Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pred donošenje novih propisa, kao i da se odredbe svih drugih zakona koji regulišu ili utiču na obradu podataka o ličnosti usklađene sa okvirnim zakonom.
Više o problematici dostupnosti biometrijskih podataka, i potencijalne povrede prava na privatnost na otvaranju konferencije istakao je i Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Naša je uloga da nadziremo nadzor, jer smo mi ti koji imamo kontrolu i pravo na privatnost, istakao je Marinović i dodao da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u primeni od 2019. godine, normativno potpuno usaglašen sa dva najvažnija propisa u EU, ali da Srbija ima slične probleme kao i države članice EU.
Milica Bondžić, zamenica sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova kao Vladimir N. Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu takođe su se obratili prisutnima. Cvetković je posebno istakao važnost uključenosti akademske zajednice i dodatnog izučavanja društvenih aspekata veštačke inteligencije. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji, istakla je da su ovo teme kojima se aktivno bavi i EU u potrazi za balansom između zaštite od kriminalnih radnji i borbe protiv zloupotrebe podataka.
Izlaganja međunarodnih eksperata detaljnije su predstavila iskustva zemalja članica Evropske unije, a u cilju sagledavanja problema u korišćenju CCTV kamera, kao i primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Međunarodni ekseprti su istakli da što je više informacija veća je verovatnoća pogrešne obrade odnosno zloupotrebe podataka. Naglasili su da građani imaju pravo da se kreću u javnosti bez nadzora države, jer se baš u javnom prostoru ostvaraju mnogi aspekti osnovnih prava. Snažna zaštita ljudskih prava zahteva funkcionalnu ustavnu državu, međutim funkcionalna vladavina prava takođe zahteva snažnu zaštitu osnovnih prava. Razlike u pristupanju ovoj temi postoje i među zemljama članicama EU, ali je zaključak kako je neophodnost i srazmernost novih mera zaštite teško dokazati, a da je neophodno povećati broj službenika za zaštitu podataka na lokalnom nivou.
Konferencija je podržana od strane projekta „Jačanje vladavine prava u Republici Srbiji“ (EU za borbu protiv korupcije i za osnovna prava) zajednički finansiranim od strane EU i nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), dok je za implementaciju projektnih aktivnosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti zadužen Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
