Evropska komisija je danas objavila nove podatke prema kojima je u 2015. više od 2.000 proizvoda izazvalo uzbunu širom Evrope. Jedan od najvećih izazova predstavlja sve učestalija kupovina sa interneta izvan EU.

Komisija, države članice i preduzeća sarađuju kako bi nebezbedni proizvodi bili povučeni sa evropskog tržišta.

„Sistem brzog upozoravanja je pomogao nadležnim organima da povuku opasne proizvode sa tržišta širom Evrope. Suočeni smo sa još dva izazova: kupovina sa interneta koja podrazumeva direktnu dostavu na kućnu adresu i velika zastupljenost kineskih proizvoda zbog kojih je aktiviran sistem brzog upozoravanja. U junu putujem u Kinu kako bih osnažila saradnju u ovoj oblasti sa tamošnjim nadležnima organima,“ izjavila je komesarka Vera Jurova nadležna za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost.

U 2015. je u sistemu brzog upozoravanja zabeleženo 2.072 upozorenja i 2.745 propratnih mera. Kada jedna država članica izda upozorenje, druge zemlje mogu da pronađu proizvod na svojim tržištima i reaguju.

Preko 65 odsto Evropljana kupuje proizvode na internetu, a broj kupaca na internetu je porastao za 27 odsto u periodu od 2006. do 2015. Novi izazov je kupovina preko interneta jer se na taj način direktno na adresu potrošača dostavljaju proizvodi čija bezbednost nije ispitana.

Komisija sada radi na unapređenju sistema za brzo upozoravanje kako bi sistem obuhvatio i pomenuti aspekt. Već je ostvarena uspešna saradnja sa zaposlenima na graničnoj kontroli i platformama za prodaju preko interneta, a Komisija će dodatnu pažnju posvetiti i prodaji na internetu u sklopu međunarodnog programa za bezbednost proizvoda.

Koji proizvodi su opasni?

U 2015. je za dve kategorije proizvoda bilo neophodno preduzeti najveći broj korektivnih mera: igračke (27 odsto) i odeća, tekstil i modni artikli (17 odsto). Za pomenute proizvode je i u 2014. izdato najviše upozorenja. Kada su u pitanju vrste opasnosti, 25 odsto svih upozorenja je izdato na račun hemijske opasnosti, dok je 22 odsto proizvoda predstavljalo opasnost od povreda. Opasnost od povreda je u prethodnom izveštaju bila prva na listi upozorenja.

Predmeti poput nakita proizvedenog od teških metala, kao što su nikl i olovo, bili su najčešći razlog za upozorenje, kao i igračke koje sadrže ftalate (omekšivače plastike koji mogu izazvati sterilitet).  

Odakle dolaze?

Kina je sa 62 odsto proizvoda zabeleženih u sistemu i dalje prva zemlja porekla opasnih proizvoda. Istovremeno, najviše proizvoda u EU se uvozi upravo iz Kine.

Saradnja sa nadležnim organima u Kini je prioritet za EU. Ova saradnja se odvija putem mehanizma za brzo upozoravanje za Kinu: svako upozorenje se prosleđuje nadležnim organima u Kini kako bi oni problem rešavali direktno sa proizvođačima ili izvoznikom u slučaju da ih mogu pronaći.

Kina je do sada reagovala po pitanju 11.540 upozorenja i preduzela 3.748 korektivnih mera. Ova razlika je rezultat toga što je proizvođače odnosno izvoznike ovakvih proizvoda često teško pronaći.

Komesarka Jurova će posetiti Kinu u junu gde će sa kineskim kolegama razgovarati o bezbednosti proizvoda.

Kontekst

Sistem brzog upozoravanja od 2003. omogućuje brzo širenje informacija između država članica i Komisije o opasnim neprehrambenim prozvodima koji su povučeni i/ili opozvani sa tržišta bilo gde u Evropi. Na ovaj način se preduzimaju propratne mere (zabrana/obustava prodaje, povlačenje, opoziv ili odluka carinskih organa o zabrani uvoza) na celoj teritoriji EU.

Sistemom je trenutno obuhvaćena 31 zemlja (države članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška). Sistem brzog upozoravanja funkcioniše zahvaljujući svakodnevnoj saradnji između država članica.