Samit lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa održan je u Tirani. To je prvi put da se takav sastanak održava van zemalja EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je prethodni period u radu Berlinskog procesa bio veoma uspešan.
„Ali ostaje još mnogo toga da se uradi. Moramo još više da približimo naše ekonomije i treba da ubrzamo reforme za pristupanje. Zbog toga sam liderima predstavio naš Plan rasta. Ako se primeni, novi Plan rasta ima potencijal da udvostruči veličinu ekonomija Zapadnog Balkana još u ovoj deceniji.
Ima četiri stuba. Prvi stub Plana je uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište. U suštini, već sada otvaramo vrata jedinstvenog tržišta u sedam ključnih oblasti za kompanije sa Zapadnog Balkana.
Drugi stub je da sami Zapadni Balkan mora da dovrši svoje zajedničko regionalno tržište. Ako bi se formiralo takvo tržište, to bi moglo povećati BDP Zapadnog Balkana za 10 procenata. Dakle, Zapadni Balkan bi takođe trebalo da otvori svoja tržišta za svoje susede i partnere.
Treći stub su reforme. Ako želimo da Zapadnom Balkanu omogućimo pristup jedinstvenom evropskom tržištu, naravno, moraju postojati jednaki uslovi, ista pravila i standardi. To znači da su reforme neophodne. I ove reforme će Zapadni Balkan približiti članstvu. Ove reforme će takođe učiniti Zapadni Balkan još privlačnijim za evropske investitore i učiniti da se naše ekonomije – što je veoma važno – konvergiraju. Danas imamo situaciju da su ekonomije Zapadnog Balkana na 35 posto proseka EU. Dakle, ima mnogo posla da se uradi da bi se došlo do veće konvergencije ekonomija.
Konačno, četvrti stub Plana je, ako se reformski napori učine, oni će biti praćeni povećanim finansiranjem EU za investicije. Drugim rečima, mi smo predložili investicioni paket od 6 milijardi evra. On se sastoji od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u kreditima. Ista logika važi i za naš investicioni plan NextGenerationEU za države članice. To su investicije i reforme. Sredstva će biti oslobođena nakon sprovođenja reformi. Dakle, uslovno je. To veoma dobro funkcioniše u Evropskoj uniji. Duboko sam uveren da će to funkcionisati i na Zapadnom Balkanu.“
Cilj da napravimo značajne korake unapred u reformskom procesu i regionalnoj ekonomskoj saradnji, kaže predsednica Evropske komisije.
„Već smo postavili dobre temelje našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra i taj plan isporučuje rezultate. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali, trebalo bi učiniti više.
Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljene. Moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je osnova plana rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.
U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da spomenemo samo nekoliko elemenata.
Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje Zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako to okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.
A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija“, napominje Fon der Lajen.
Pored samih sastanaka na samitu, predsednica fon der Lajen je prisustvovala i obeležavanju otvaranja kampusa Koledža Evrope u Tirani.
