Obećanje Solunskog samita je veoma živo, saglasili su se panelisti na 23. Beogradskom ekonomskom forumu, koji se održava 28-29. novembra. Tokom prvog dana, panel „20 godina od Solunske deklaracije o Zapadnom Balkanu – kuda idemo odavde” okupio je ambasadora Francuske u Srbiji Pjera Košara, ambasadora Španije u Srbiji Raula Bartolomea Molinu, zamenicu šefa Delegacija EU u Srbiji – Plamenu Halačevu, predsednicu Evropskog pokreta u Srbiji – Jelicu Minić, kao i Gordanu Delić, direktorkku Balkanskog fonda za demokratiju.
Govoreći o proteklih 20 godina evropskih integracija, Halačeva je napomenula da, iako proces za mnoge može izgledati spor i razočaravajući zbog onoga što se često percipira kao daleki i apstraktni horizont članstva, što rezultira mlakim apetitom za reformama, i obrnuto, region je nesumnjivo bliži EU nego pre 20 godina. „Danas Zapadni Balkan ima jaču ekonomiju, bolju infrastrukturu i veći priliv trgovine i stranih direktnih investicija zahvaljujući transformativnoj snazi procesa evropskih integracija, podržanom pretpristupnom pomoći EU, Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan i sve većim brojem programa EU u kojima učestvuje Zapadni Balkan.“
Ona je rekla da „najnoviji paket proširenja – istorijski i po obimu i po ambicijama – svedoči o obnovljenom zamahu proširenja. Sadrži, između ostalog, novi plan EU za rast Zapadnog Balkana koji ima za cilj da donese neke od prednosti članstva u region pre pristupanja, podstakne ekonomski rast i zatvori socio-ekonomski jaz između EU i regiona”.
Osvrćući se na primer Srbije, ona je rekla da je BDP po glavi stanovnika u zemlji trenutno 44 odsto proseka EU, ističući značajne koristi koje su ekonomska integracija i trgovina sa EU već donele. „EU je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije i kontinuirano učestvuje sa skoro 60% njene ukupne trgovine, dok je vrednost izvoza Srbije u EU eksponencijalno porasla sa 1,3 milijarde evra u 2003. na skoro 18 milijardi evra u 2022. godini. EU nastavlja da biti najveći donator u Srbiji i njen partner broj jedan u podršci reformskoj agendi, sa preko 4 milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije“, rekla je Halačeva.
Ambasador Košar je rekao da je proces evropskih integracija zaista bio prilično dug, ali da su EU i Zapadni Balkan u to vreme prebrodili mnoge krize, uključujući finansijsku krizu, BREKSIT, pandemiju Covid-19. Pejzaž se menjao na Balkanu, ali i u svetu, rekao je on. „EU očekuje od zemalja kandidata da se zaista pridržavaju skupa vrednosti i vizije društva u vidu unutrašnjih reformi, vladavine prava i zajedničke bezbednosne i spoljne politike“, rekao je francuski ambasador.
Govoreći o procesu evropskih integracija, ambasador Molina je napomenuo da je tempo reformi neujednačen među kandidatima i potencijalnim kandidatima.
Ocenjujući proces evrointegracija zemalja ZB, Minić smatra da kandidati prilično stagniraju, ali da EU ima brojne instrumente čiji je cilj da im pomogne i da kandidati treba više da iskoriste te mogućnosti. „Imamo mnogo pokazatelja na koji način treba da se krećemo. Na nama je da iskoristimo te mogućnosti”, rekao je Minić. Ona je navela da će procesu evropskih integracija Srbije mnogo koristiti proaktivnija i objektivnija komunikacija o EU, te bliža saradnja sa civilnim društvom.
Gordana Delić je istakla značajnu ulogu članstva u NATO za neke od zemalja Zapadnog Balkana. Takođe, direktorka Balkanskog fonda za demokratiju ukazala je na važan uticaj koji predstojeći izbori u SAD i EU mogu imati na proces evropskih integracija Zapadnog Balkana. Normalizacija odnosa Srbije i Kosova je ključna, jer utiče na sve zemlje u regionu, zaključila je ona.
Kao jedan od vodećih događaja u regionu jugoistočne Evrope, Beogradski ekonomski forum predstavlja godišnji pregled političkih, ekonomskih i poslovnih zbivanja u Srbiji, pruža analizu uloge zemlje u regionu i platformu za komunikaciju između političkih, privredni i poslovni lideri u regionu Jugoistočne Evrope. Na Forumu se svake godine raspravlja o političkoj, ekonomskoj i poslovnoj saradnji zemalja u regionu.
