Uvođenje standarda za osiguranje kvaliteta i bezbednosti, obradu, donacije, nabavku, očuvanje, skladištenje i distribuciju ljudske krvi i krvnih komponenti, organa, tkiva i ćelija, kao i za razmenu organa sa drugim zemljama neki su od ciljeva zajedničkog delovanja Srbije, Evropske unije i njenih država članica.

Tvining projekat „Podrška u jačanju kapaciteta nadležnih institucija u oblasti supstanci ljudskog porekla (SoHO)“, koji je finansiran od strane Evropske unije, zatvoren je svečanom konferencijom, u prisustvu visokih zvaničnika i stručnjaka iz oblasti donacije i transplantacije organa, ćelija i tkiva, kao i transfuzijske medicine.

Projekat se sprovodi uz pomoć Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a EU je izdvojila 1.5 miliona evra.

Projektno partnerstvo činile su Litvanija kao država članica EU i Srbija kao zemlja korisnik, a Ministarstvo zdravlja (Uprava za biomedicinu) igra centralnu ulogu u sprovođenju projekta u Srbiji.

Zajednički projekat je imao za cilj da se kroz rad sa ekspertima, obuke i primenu najbolje prakse zemalja Evropske unije unapredi znanje zaposlenih u ministarstvu za kreiranje i sprovođenje politike u oblasti transplantacije ljudskih organa, ćelija i tkiva, vantelesne oplodnje i transfuzijske medicine, čime će pre svega biti unapređena i sama zdravstvena zaštita za građane.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, rekla je da Evropska unija finansira mnogobrojne projekte u okviru zdravstvenog sistema Republike Srbije. U okviru tih sredstava donirano je 11 vozila za transfuziju krvi, koja se nalaze u Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici i Beogradu i na taj način se prikuplja krv širom Srbije.

„Tokom proteklih 20 godina Evropska unija je donirala 570 miliona evra kako u besplatnoj pomoći, tako i u pozajmicama srpskom zdravstvenom sistemu”, istakla je Halačeva.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Mirsad Đerlek naveo je da se projekat fokusirao na četiri oblasti: jačanje institucionalnog i administrativnog kapaciteta nadležnog tela, unapređenje transpozicije zahteva EU u nacionalno zakonodavstvo, poboljšanje institucionalnih kapaciteta i kvaliteta tehničkih uslova u ustanovama, dok je četvrti podizanje svesti stanovništva o dobrovoljnom darivanju krvi, organa, tkiva i ćelija.

„Četvrta komponenta mislim da je možda i najvažnija, a odnosi se na podizanje ljudske svesti uopšte, šta to znači dati krv, šta to znači dati organ, dati pristanak. Naše rezerve krvi koje trenutno Srbija ima su negde 24 do 36 sati i moramo pokušati da povećamo naše rezerve, jer svi znamo koliko je važno u datom trenutku dobiti krv“, istakao je Đerlek.

Zamenica šefa diplomatskog predstavništva Litvanije u Mađarskoj Migle Jurgita Jankauskiene čestitala je svima na uspešnom sprovođenju projekta koji je trajao 30 meseci.

„Nama je drago što smo imali priliku da razmenimo naša iskustva i našu stručnost sa partnerima iz Srbije kako bismo uvećali kapacitete tih institucija, pogotovo kada govorimo o uvećanju upravnih, administrativnih, tehničkih i stručnih kapaciteta. Litvanija sprovodi tvining projekte u Srbiji od 2004. godine“, rekla je ona.

Dodatna izgradnja kapaciteta Ministarstva zdravlja/Uprave za biomedicinu, treba da osposobi Srbiju za primenu direktiva Evropske komisije, koje postavljaju standarde za osiguranje kvaliteta i bezbednosti, obradu, donacije, nabavku, očuvanje, skladištenje i distribuciju ljudske krvi i krvnih komponenti, organa, tkiva i ćelija, kao i za razmenu organa sa drugim zemljama.

Projektom je pružena direktna podrška srpskoj administraciji kako bi efikasno realizovala pretpristupne pregovore u oblasti zdravstva, usmerene ka članstvu u EU.

Tvining je instrument institucionalne saradnje Evropske unije između javnih uprava država članica EU i zemalja korisnica / partnera sa ciljem pružanja podrške za prenošenje, implementaciju i sprovođenje zakonodavstva EU.