Decenija pregovora Srbije sa Evropskom unijom, novine u politici proširenja i praćenje reformskih procesa povezanih sa Planom rasta za Zapadni Balkan bile su teme sastanka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) i Ministarstva za evropske integracije.

Bojana Selakovic, koordinatorka NKEU podsetila je da je Konvent od samog početka pratio celokupan proces pregovora Srbije sa EU koji traje već deset godina, dodajući da organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u praćenju procesa pristupanja i procesa reformi.

“Nacionalni konvent je postao prepoznatljiva mreža organizacija civilnog društva koja omogućava da se u postojećim uslovima, kakvim takvim, održi neka vrsta institucionalnog dijaloga između civilnog društva i države”, rekla je Selaković.

Ona je dodala da su tokom 10 godina značajno ojačani kapaciteti civilnog društva, kao i da članice koriste ovu platformu za svoje zagovaračke inicijative.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije, poručila je da je prethodna decenija bila obeležena brojnim krizama sa kojima se EU suočavala od ekonomske krize, migracije, pandemije, ruske agresije na Ukrajinu. Dodala je da su se te krize najčešće dešavale paraleleno što je imalo uticaja i na države Zapadnog Balkana.

„Mislim da je agreskorski rat Rusije protiv Ukrajine promenio način na koji doživljavamo proširenje i stavio ovu politiku na vrh političkih prioriteta Unije. Proširenje vidimo kao način da povećamo bezbednost I prosperitet celog kontinenta. Novom zamahu i posvećenosti EU proširenju svedoči I novi Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim nastojimo da učinimo region što spremnijim za članstvo. Proširenje svakako ostaje process zasnovan na zaslugama I dobro poznatim kriterijumima za članstvo”, rekla je ona.

Ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, ocenila je da centralni deo pregovora koje je Srbija otpočela 2014. godine čini oblast vladavine prava, dodajući da ispunjavanje kriterijuma iz te oblasti jeste izazovno.

Ona je izjavila da je Vlada Srbije izradila samoprocenu ispunjenosti prelaznih merila za Poglavlja 23 i 24 i da je ta procena predata Evropskoj komisiji.

“Evropska komisija će do maja pregledati našu procenu, vratiti nam komentare i onda je sledeći korak da sednemo sa predstavnicima NKEU i čujemo stavove civilnog društva o tome kako vlada ispunjava prelazna merika u oblastima reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, osnovnih prava, vizne politike i sva ona druga pitanja koja se odnose na zaštitu prava kroz upotrebu “sile” – rad službi koje se time u saštiti bave. To je prvi veliki posao za 2024. godine. Sredinom godina kada ćemo morati ozbiljnije i otvoreno da razgovaramo o tome”, najavila je Miščević.

Ona je dodala da je drugi važan prioritet vlasti u procesu evropskih integracija brzo uključivanje u politike Evropske unije, pre svega u Jedinstveno tržište.

Ambasadorka Belgije Kati Bugenhot poručila je da je proširenje visoko na agendi belgijskog predsedavanja Evropskom unijom.

Ocenila je da države članice nisu gluve i da čuju razočaranje procesom proširenja koji postoji u Srbiji i regionu, dodajući da je proces proširenja oduvek bio kompleksan i često trajao dugo, navodeći primere procesa pristupanja država članica EU poput Španije ili Rumunije.

Nacionalni Konvent o EU je savez udruženja nastao sa ciljem da održava i unapređuje dijalog između predstavnika državne administracije, političkih pаrtiја, nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji. Naša misija je da pratimo, analiziramo i ocenjujemo napredak u procesu pristupanja, da zagovaramo i građanima i građankama Srbije prezentujemo dobiti i troškove članstva u Evropskoj uniji.