Zdravstvena zaštita, obrazovanje i zaposlenje uskraćeni su osobama koje ne poseduju lična dokumenta, a kako bi se skrenula pažnja one “nevidljive”, koji se suočavaju sa ovim problemom, kao i na osobe, koje su – uz podršku – uspele da prevaziđu izazove, u Evropskoj kući Beograd otvorena je izložba “Ja pripadam”.
Izložbu organizuje Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) povodom okončanja desetogodišnje kampanje za iskorenjivanje apatridije „Ja pripadam”. Posetioci Evropske kuće moći će da pogledaju izložbu „Ja pripadam” do 13. novembra.
Na svečanom otvaranju obratili su se Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Jelena Žarić Kovačević, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Sufijan Ađali, šef Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Nemanja Pančić, autor fotografija, kao i sugrađanka koja je tokom trajanja kampanje dobila lična dokumenta.
Foto: Tanjug
Ljudi bez državljanstva su naši prijatelji i komšije koji zaslužuju ista prava kao i svi drugi građani, rekla je Halačeva tokom otvaranja izložbe.
„Romi su u većem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti od ostalih Evropljana. Isto važi i u Srbiji. Pripadnici romske zajednice se često suočavaju sa brojnim preprekama i izazovima u svakodnevnom životu i potrebama, a dokumenta su samo jedna od njih. Zbog toga sam veoma srećna što je EU imala priliku, pored naših pouzdanih partnera iz UN, da sarađuje sa Vladom Srbije u procesu unapređenja položaja romske zajednice u srpskom društvu“, dodala je Halačeva.
Ona je dodala da je, i pored vidnih uspeha, i dalje mnogo posla pred nama.
„Društvena inkluzija romske zajednice nije samo pitanje politike, ona je moralni imperativ. Zahteva od nas da negujemo okruženje u kome svaki pojedinac, bez obzira na poreklo, ima pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima zapošljavanja. Poziva nas da uklonimo barijere koje vrše diskriminaciju i isključenost i izgradimo društvo u kome svako može da napreduje, gde identitet nije izvor podela, već proslava naše zajedničke humanosti“, zaključila je predstavnica EU.
Ministarka Žarić Kovačević istakla je da saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i UNHCR-a traje više od decenije – kada su 2012. krenuli u borbu protiv apatridije, u Srbiji je bilo više desetina hiljada takvih slučajeva, a sada su, prema njenim rečima, takvi slučajevi samo pojedinačni.
„Shvatam koliko je istinski neprocenjivo sve ono što smo uradili i zašto smo se zalagali proteklih godina. Važno je reći da nije reč o tome da smo naporno radili da bismo ispunili neke kriterijume, da bismo administrativno primenili ove ili one procedure, nego je fokus naše uprave bio sasvim običan čovek i njegove potrebe. Nema ništa dragocenije, ne postoji ništa dragocenije, i važno je od toga da ljudima pomognete, da im vratite dostojanstvo, da im date mogućnosti, da im obezbenite pristup normalnom životu, životu koji žive svi njegovi sugrađani“, rekla je Žarić Kovačević.
Kako je rekla, gledajući izložene fotografije, shvata koliko su pomogli ljudima koji su bili od riziku od apatridije da mogu da ostvare svoja prava, da se školuju, idu kod lekara i pronađu posao.
Sufijan Ađali rekao je da će UNHCR raditi sa Vladom Srbije da Srbija bude prva država na Balkanu bez apartrida.
„U Srbiji smo počeli da radimo kada je u njoj bilo više desetina hiljada pravno nevidljivih ljudi. Sada se taj broj drastično smanjio. Mogu da kažem da će Srbija biti prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja će postići ono što je nemoguće postići na drugim mestima“, rekao je Ađali.
Dodao je da veruje da će biti rešeno pitanje 200 ljudi koji još uvek nemaju krštenicu, što je kritično, a da je još 1.300 ljudi u riziku od apatridije.
Na izložbi su predstavljene fotografije profesionalnog fotografa Nemanje Pančića, koji je u proteklom periodu portretisao ljude koji žive u riziku od apatridije u Srbiji, kao i one koji su uspeli da dobiju lična dokumenta.
