Skoro 22 miliona – toliko je kokošaka, ćurki, patki i gusaka pobrojano na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji tokom Popisa poljoprivrede 2023. godine. Zanimljivo je da se čak 98 odsto tog broja odnosi na kokoši, a više od polovine broje tovna pilad. Stoga je od velike važnosti baviti se kvalitetom mesa, kao i zdravljem samih životinja.

Upravo se ovim važnim temama bavio projekat „Poboljšanje kvaliteta živinskog mesa“, za koji je Evropska unija izdvojila 250 hiljada evra. Tokom sedam meseci trajanja projekta, stručnjaci iz Litvanije pomagali su kolegama iz Srbije da oblikuju sektor živinarstva u skladu sa evropskim standardima. Uspešan završetak projekta obeležen je protekle sedmice u Beogradu, a tom prilikom Elgars Ozolins, šef Operacija III u Delegaciji EU u Srbiji, poručio je da odobrenje za izvoz živinskog mesa i jaja iz Srbije na tržište Evropske unije sada zavisi od aktivnosti srpskih nadležnih organa.

„Ovaj projekat je pomogao Srbiji da proširi pristup tržištu EU za dodatne proizvode, konkretno sveže meso živine i jaja. Iako Srbija generalno ima dobre sisteme kontrole, još uvek mora u potpunosti da uskladi kontrolu bezbednosti hrane i zdravlja živine sa onima koji su na snazi u EU. Sada je na srpskoj nadležnoj instituciji – Upravi za veterinu – da u saradnji sa relevantnim službama Evropske komisije radi na proceduri za pokretanje izvoza ovih proizvoda“, rekao je Ozolins.

Izvor: Republički zavod za statistiku, Popis poljoprivrede 2023

Podsetio je da se vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU udvostručila sa 1,1 milijarde evra u 2013. godini na 2,2 milijarde evra u 2023. godini, i da EU očekuje da će ti brojevi nastaviti da rastu.

Stručnjaci uposleni na ovom projektu kažu da su postignuti važni rezultati.

Projekat je identifikovao ključne nedostatke u nacionalnom zakonodavstvu i veterinarskoj praksi Srbije i pružio primenljiva rešenja. Takođe, kroz šest trening sesija u različitim regionima, srpski veterinarski stručnjaci stekli su znanja u oblasti praćenja bolesti, kategorizacije rizika i biosekuritetskih praksi. Studijske posete državama članicama EU dodatno su obogatile njihovo razumevanje primene sistema u skladu sa standardima EU.

Vredno je spomenuti i napredak u laboratorijskoj dijagnostici. Uvedene su najsavremenije dijagnostičke procedure, uključujući sekvenciranje celokupnog genoma za Salmonella spp. i ELISA testove za Njukasl bolest. Ovi napredci značajno će unaprediti sposobnost Srbije da detektuje i upravlja zaraznim bolestima živine.

Rešavanjem nedostataka u upravljanju bolestima, laboratorijskoj dijagnostici i usklađenosti sa EU standardima, projekat je ojačao institucionalne kapacitete i unapredio javno zdravlje i biosekuritetski okvir Srbije. Ovi rezultati pozicioniraju Srbiju kao snažnog kandidata za uspešnu integraciju u EU u sektoru živinarstva. Sada je na nadležnim organima Srbije da završe relevantne procedure.