Zeleni vodonik je jedan od pokretača energetske tranzicije, koji više nije koncept daleke budućnosti, već neophodnost. Ovo je jedan od zaključaka sa konferencije „Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije“, održane u Beogradu.

Konferencija je okupila predstavnike Vlade Srbije, stručnjake, lidere u industriji i inovativne kompanije kako bi razgovarali o budućnosti projekata vodonika kao održivih rešenja za dekarbonizaciju, energetsku bezbednost i tehnološki napredak.

Evropska unija postavila je ambiciozan cilj – da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine, a u središtu te vizije nalazi se razvoj otporne i održive energetske infrastrukture, u kojoj će zeleni vodonik igrati važnu ulogu, izjavila je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, Plamena Halačeva, tokom uvodnih obraćanja.

„Prepoznajući potencijal zelenog vodonika, Evropska unija je na čelu pripreme sveobuhvatne strategije za njegovo korišćenje. Strategija EU za vodonik, usvojena 2020. godine, predstavlja jedan od temelja Evropskog zelenog dogovora, sa ciljem da ubrza uvođenje tehnologija za proizvodnju obnovljivog vodonika i stvori integrisano i konkurentno tržište vodonika. Kako bi se prevazišli tehnički izazovi, EU značajno ulaže u istraživanje i razvoj novih tehnologija“, rekla je Halačeva.

Nedavno usvojena Strategija razvoja energetike po prvi put eksplicitno prepoznaje ulogu vodonika u energetskoj tranziciji Srbije, izjavio je savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak.

„Evropska unija je prepoznata kao globalni lider u razvoju vodonika, kako kroz strateško planiranje, tako i kroz regulatorni okvir koji pozitivno utiče na privatni sektor i istraživačke institucije. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, prati te trendove i prilagođava svoj regulatorni okvir kako bi obezbedila konkurentnost i održivost energetskog sektora“, istakao je Mrdak.

Energetska tranzicija mora da uzme u obzir sve aspekte društva i da se sprovodi tako da što manje ljudi bude zapostavljeno, rekao je šef Odeljenja za gas u Evropskoj energetskoj zajednici, Predrag Grujičić.

„Procenjuje se da će se do 2030. godine, između 15 i 20 odsto mreže prirodnog gasa u Evropskoj uniji preusmeriti na mrežu za vodonik, a pretpostavljam da će slična situacija biti i u Srbiji“, rekao je Grujičić.

Tokom dana, učesnici su razmenili mišljenja o trenutnom stanju u oblasti proizvodnje i distribucije vodonika u EU i Srbiji, kao i o izazovima koji predstoje. Organizatori su najavili da je za narednu godinu planirana konferencija sa istim temama, ali na još višem nivou.

Zeleni vodonik, proizveden elektrolizom vode uz korišćenje električne energije iz obnovljivih izvora, predstavlja rešenje bez emisije štetnih gasova kao alternativu konvencionalnim fosilnim gorivima.

Prioritet za EU je razvoj zelenog vodonika iz obnovljivih izvora. Strategija REPowerEU iz 2022. godine predviđa proizvodnju 10 miliona tona i uvoz dodatnih 10 miliona tona do 2030. godine.

Do 2050. godine, očekuje se da će obnovljivi vodonik pokrivati oko 10% energetskih potreba EU, značajno doprinoseći dekarbonizaciji energetski intenzivnih industrijskih procesa i sektora transporta. Vodonik je ključna komponenta u strategiji EU za energetsku tranziciju, postizanje ugljenične neutralnosti i održivi razvoj.