Evropska komisija je danas usvojila svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža sveobuhvatnu procenu napretka koji su postigli partneri proširenja u prethodnih dvanaest meseci. Ovogodišnji paket potvrđuje da je zamah za proširenje visoko na listi prioriteta EU. Takođe potvrđuje da je pristupanje novih država članica sve više nadohvat ruke.
Doslednost i praćenje pristupa zasnovanog na zaslugama je ključno za uspešno pristupanje EU. Crna Gora, Albanija, Ukrajina, Republika Moldavija, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Turska i Gruzija nastavljaju svoj put ka EU. Tempo njihovih reformi, posebno u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, direktno utiče na brzinu pristupanja. Ovaj napredak koristi i državama koje teže članstvu i sadašnjim državama članicama EU, podstičući prosperitet, demokratiju, bezbednost i stabilnost, dok istovremeno otvaraju nove mogućnosti za građane i preduzeća, kao što su strateška ulaganja i otvaranje jedinstvenog tržišta.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je: „Posvećeniiji smo pretvaranju proširenja EU u stvarnost više nego ikad pre. Jer veća Unija znači jaču i uticajniju Evropu na globalnoj sceni. Ali to mora i ostaće proces zasnovan na zaslugama. Naš paket pruža konkretne preporuke svim našim partnerima. I svima njima kažemo: pristupanje EU je jedinstvena ponuda. Obećanje mira, prosperiteta i solidarnosti. Uz prave reforme i snažnu političku volju, svi vi možete iskoristiti ovu priliku.“
Procene, praćene preporukama i smernicama o prioritetima reformi, pružaju mapu puta za partnere u procesu proširenja ka članstvu u EU. Komisija ostaje u potpunosti posvećena podršci budućim državama članicama na ovom putu. Postepena integracija zemalja koje teže članstvu u jedinstveno tržište jača veze sa Unijom i pre njihovog pristupanja. Značajan napredak je postignut tokom prošle godine. Sa proširenjem kao jasnim političkim ciljem u ovom mandatu, Komisija je posvećena tome da osigurava i spremnost zemalja koje žele da postanu članice i pripremljenost EU da ih dočeka. U tom cilju, uskoro će biti predstavljen Komunike o detaljnim pregledima politika i reformama.
Da bi se osiguralo da nove države članice nastave da štite i održavaju svoj dosadašnji uspeh u pogledu vladavine prava, demokratije i osnovnih prava, budući Ugovori o pristupanju trebalo bi da sadrže jače mere zaštite od nazadovanja u ispunjenju obaveza preuzetih tokom pregovora o pristupanju.
Efikasna komunikacija, kao i suzbijanje stranog mešanja i manipulacije informacijama, uključujući dezinformacije, strateški je imperativ.
Komisija je takođe spremna da podrži napore država članica da dodatno učvrste poverenje javnosti u proces i pomogne proširenju da napreduje sa legitimitetom koji mu je potreban.
Glavni zaključci
Crna Gora je zabeležila značajan napredak ka pristupanju EU, zatvorivši četiri pregovaračka poglavlja tokom prošle godine. Posvećenost Crne Gore privremenom zatvaranju dodatnih poglavlja do kraja 2025. godine odražava njenu posvećenost evropskim integracijama. Održavanje stalnog napretka u reformama i traženje kontinuiranog širokog političkog konsenzusa ključni su za postizanje cilja zemlje da zatvori pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine. Pod uslovom da održi tempo reformi, Crna Gora je na dobrom putu da ostvari ovaj ambiciozni cilj.
Albanija je postigla značajan napredak, sa četiri otvorena klastera tokom prošle godine. Pripreme za otvaranje poslednjeg klastera ove godine su poodmakle. Napredak je postignut u vezi sa fundamentalnim principima, posebno u reformi pravosuđa i u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Sada su potrebni kontinuirani napori kako bi se ispunila prelazna merila u okviru fundamentalnih principa, što će otvoriti put za početak zatvaranja pregovaračkih poglavlja nakon što se sprovedu neophodne sektorske reforme. Ostvarivanje cilja Albanije da završi pregovore do 2027. godine zavisi od održavanja zamaha reformi i negovanja inkluzivnog političkog dijaloga. Ako održi tempo reformi, Albanija je na dobrom putu da ostvari ovaj ambiciozni cilj.
Uprkos nepopustljivom agresorskom ratu Rusije, Ukrajina ostaje čvrsto posvećena svom putu ka EU, nakon što je uspešno završila proces skrininga i napredovala u ključnim reformama. Ukrajina je usvojila planove puta o vladavini prava, javnoj upravi i funkcionisanju demokratskih institucija, kao i akcioni plan o nacionalnim manjinama, koje je Komisija pozitivno ocenila. Ukrajina je ispunila uslove potrebne za otvaranje klastera: jedan (osnove), šest (spoljni odnosi) i dva (unutrašnje tržište). Komisija očekuje da će Ukrajina ispuniti uslove za otvaranje preostala tri klastera i radi na tome da Savet bude u poziciji da nastavi sa otvaranjem svih klastera pre kraja godine. Ukrajinska vlada je nagovestila svoj cilj da privremeno zatvori pregovore o pristupanju do kraja 2028. godine. Komisija je posvećena podršci ovom ambicioznom cilju, ali smatra da je za njegovo ostvarivanje potrebno ubrzanje tempa reformi, prvenstveno u pogledu osnova, a posebno vladavine prava.
Suočena sa kontinuiranim hibridnim pretnjama i pokušajima destabilizacije zemlje, Moldavija je značajno napredovala na svom putu pristupanja, uspešno završivši proces skrininga. Prvi samit EU-Moldavija u julu 2025. godine označio je novu fazu saradnje i integracije. Moldavija je usvojila mape puta o vladavini prava, javnoj upravi i funkcionisanju demokratskih institucija, koje je Komisija pozitivno ocenila. Procena Komisije je da je Moldavija ispunila uslove potrebne za otvaranje klastera: jedan (osnove), šest (spoljni odnosi) i dva (unutrašnje tržište). Komisija očekuje da Moldavija takođe ispuni uslove za otvaranje preostala tri klastera i radi na tome da Savet bude u poziciji da nastavi sa otvaranjem svih klastera pre kraja godine. Vlada Moldavije je signalizirala svoj cilj da privremeno zatvori pregovore o pristupanju do početka 2028. godine. Komisija je posvećena podržavanju ovog cilja, koji je ambiciozan, ali dostižan, pod uslovom da Moldavija ubrza trenutni tempo reformi. Održavanje reformskog zamaha je ključno, pojačano snažnom parlamentarnom podrškom evropskom putu zemlje nakon izbora u septembru.
Polarizacija u srpskom društvu se produbila u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine, odražavajući razočaranje građana, između ostalog, korupcijom i uočenim nedostatkom odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo. To je dovelo do sve težeg okruženja u kojem je retorika podela dovela do ozbiljne erozije poverenja među zainteresovanim stranama, što, zauzvrat, utiče na proces pristupanja. Reforme su značajno usporene. Iako se priznaju neki nedavni događaji, kao što je ponovno pokretanje postupka izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i napredak u zakonodavnom procesu o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, koji sada treba da se završi i sprovede, kao i nedavno povećanje usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što je potrebno da se nastavi, potrebno je učiniti više. Očekuje se da Srbija prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava uopšte i hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademskih sloboda. I dalje važi procena Komisije iz 2021. godine da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast).
Severna Makedonija je nastavila rad na mapama puta za vladavinu prava, reformu javne uprave i funkcionisanje demokratskih institucija, kao i na akcionom planu za zaštitu manjina. Potrebne su dalje brze i odlučne akcije u vezi sa kriterijumima za otvaranje poglavlja, u skladu sa pregovaračkim okvirom, sa ciljem otvaranja prvog klastera što je pre moguće i kada se ispune relevantni uslovi. Severna Makedonija treba da intenzivira napore za očuvanje vladavine prava, očuvanjem nezavisnosti i integriteta pravosuđa i jačanjem borbe protiv korupcije. Zemlja takođe treba da usvoji neophodne ustavne promene kako bi se u Ustav uključili građani koji žive unutar granica države i koji su deo drugih naroda, kao što su Bugari, kako je navedeno u zaključcima Saveta iz jula 2022. godine, koje se zemlja obavezala da će pokrenuti i ostvariti.
U Bosni i Hercegovini, politička kriza u entitetu Republika Srpska i kraj vladajuće koalicije potkopali su napredak u pristupanju EU, što je rezultiralo ograničenim reformama, naime u oblasti zaštite podataka i kontrole granica, kao i potpisivanjem sporazuma o statusu Fronteksa. Pozitivno je to da je Bosna i Hercegovina u septembru 2025. godine podnela svoju Reformsku agendu Evropskoj komisiji. Nakon nedavnih institucionalnih promena u entitetu Republika Srpska, Bosna i Hercegovina ima priliku da sprovede reforme na putu ka EU. Da bi efikasno započele pregovore o pristupanju, vlasti moraju pre svega da finalizuju i usvoje zakone o reformi pravosuđa, u potpunosti usklađene sa evropskim standardima, i da imenuju glavnog pregovarača.
Kosovo je ostalo posvećeno evropskom putu, uz visok nivo podrške javnosti. Kašnjenje u formiranju institucija nakon februarskih opštih izbora usporilo je napredak reformi vezanih za EU. Uspostavljanje međustranačke saradnje i ponovno određivanje prioriteta ovih reformi neophodno je da bi se Kosovo vratilo na put ka EU. Normalizacija odnosa sa Srbijom i sprovođenje obaveza iz Dijaloga ostaju sastavni deo evropske perspektive Kosova. Komisija je spremna da pripremi Mišljenje o zahtevu Kosova za članstvo, ako to zatraži Savet. Komisija je preduzela prve korake ka postepenom ukidanju mera protiv Kosova koje su na snazi od maja 2025. godine. Sledeći koraci ostaju uslovljeni održivom deeskalacijom na severu. Komisija namerava da dodatno ukine ove mere pod uslovom da se postigne uredan prenos lokalne uprave na severu nakon drugog kruga lokalnih izbora i da se deeskalacija održi.
Turska ostaje zemlja kandidat i ključni partner za EU. U skladu sa zaključcima Evropskog saveta iz aprila 2024. godine, EU je unapredila odnose sa Turskom na fazni, proporcionalni i reverzibilan način, angažujući se na zajedničkim prioritetima. Nastavak pregovora o rešenju kiparskog pitanja je ključni element saradnje. Istovremeno, sve češći pravni postupci protiv opozicionih ličnosti i stranaka, uz brojna druga hapšenja, izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pridržavanjem Turske demokratskim vrednostima. Dok dijalog o vladavini prava ostaje ključan za odnose između EU i Turske, pogoršanje demokratskih standarda, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava još uvek nije rešeno. Pregovori o pristupanju sa Turskom su u zastoju od 2018. godine.
Evropski savet je 2024. godine zaključio da je proces pristupanja Gruzije EU de fakto zaustavljen. Od tada se situacija naglo pogoršala, sa ozbiljnim demokratskim nazadovanjem obeleženim brzom erozijom vladavine prava i strogim ograničenjima osnovnih prava. To uključuje zakonodavstvo koje ozbiljno ograničava građanski prostor, potkopava slobodu izražavanja i okupljanja i krši princip nediskriminacije. Gruzijske vlasti moraju hitno da preokrenu svoje demokratsko nazadovanje i preduzmu sveobuhvatne i opipljive napore kako bi rešile preostale probleme i sprovele ključne reforme uz podršku međustranačke saradnje i građanskog angažovanja, u skladu sa vrednostima EU. Nakon zaključaka Evropskog saveta iz decembra 2024. i u svetlu kontinuiranog nazadovanja Gruzije, Komisija smatra Gruziju zemljom kandidatom samo po imenu. Gruzijske vlasti moraju da pokažu odlučnu posvećenost preokretu kursa i povratku na put pristupanja EU.
Sledeći koraci
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o daljim koracima u procesu proširenja.
Pozadina
Proširenje je strog i pravedan proces zasnovan na zaslugama i na objektivnom napretku svake zemlje u procesu proširenja. EU podržava jačanje institucija, demokratsko upravljanje i reforme javne uprave u ovim zemljama.
Podsticanjem postepene integracije, EU donosi koristi čak i pre pristupanja. Inicijative kao što su Plan rasta za Zapadni Balkan od 6 milijardi evra, Plan rasta za Moldaviju od 1,9 milijardi evra i Instrument za Ukrajinu od 50 milijardi evra omogućavaju zemljama da napreduju u svojim reformama, kao i da uspostave jaču vezu sa EU, kao što je postepena integracija i učešće u SEPA i „Roam Like at Home“.
Svako proširenje je ojačalo našu Uniju. Kada se deset zemalja pridružilo EU 2004. godine, to je predstavljalo dosad najveće proširenje Unije. U dve decenije koje su prošle od tada, životni standard novih članica se udvostručio, nezaposlenost se skoro prepolovila, očekivani životni vek se povećao sa 75 na 79 godina, siromaštvo i socijalna isključenost su naglo opadali, a stvoreno je 6 miliona novih radnih mesta. Za postojeće članice, trgovina se od tada umnožila više od pet puta, dok je stvoreno i 20 miliona radnih mesta. Za EU u celini, jedinstveno tržište je u to vreme dobilo 74 miliona novih potrošača, a ekonomija EU se proširila za 27% uprkos globalnim krizama.
Za više informacija
2025 Communication on EU Enlargement Policy – Enlargement and Eastern Neighbourhood
Factsheet on the EU accession process
Factsheet on the accession negotiations state of play
Za detaljnije nalaze i preporuke, pogledajte:
Severna Makedonija: Report; Factsheet
Bosna i Hercegovina: Report; Factsheet
Citat(i):
„Posvećeniiji smo pretvaranju proširenja EU u stvarnost više nego ikad pre. Jer veća Unija znači jaču i uticajniju Evropu na globalnoj sceni. Ali to mora i ostaće proces zasnovan na zaslugama. Naš paket pruža konkretne preporuke svim našim partnerima. I svima njima kažemo: pristupanje EU je jedinstvena ponuda. Obećanje mira, prosperiteta i solidarnosti. Uz prave reforme i snažnu političku volju, svi vi možete iskoristiti ovu priliku.“
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije – 04.11.2025.
„Proces proširenja danas ide brže nego u poslednjih 15 godina. Ali ne smemo sebi priuštiti da izgubimo zamah. Globalni poredak se menja, a bezbednost Evrope je sve više ugrožena. Proširenje je ulaganje u stabilnu Evropu i većina naših građana to prepoznaje. Ne postoje prečice za zemlje koje teže članstvu, ali šta god EU može da učini da podrži proces, moramo to učiniti. Prozor za proširenje je širom otvoren i moramo sada iskoristiti priliku. Pridruživanje novih zemalja EU do 2030. godine je realan cilj.“
Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku/potpredsednica Evropske komisije – 04.11.2025.
„Sve u svemu, 2025. je bila godina značajnog napretka za proširenje EU. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija se ističu. One su najviše napredovale u reformama u protekloj godini. Sa sadašnjim tempom i kvalitetom reformi, možda ćemo moći da završimo pregovore o pristupanju u narednim godinama. Ako se uradi kako treba, veća Unija će ojačati Evropu. Komisija će insistirati na najvišem kvalitetu reformi, posebno u pogledu vladavine prava, demokratskih institucija i osnovnih sloboda. Neće biti prečica. Ujedinjeni kontinent je najjači odgovor onima koji žele da podele i destabilizuju Evropu.“
Marta Kos, komesarka za proširenje – 04.11.2025.
