Makar ste jednom do sada videli ogromnu elisu na vetroturbini koju, po navici, zovemo „vetrenjača“. Vetar je postao valuta prirode – besplatan, neiscrpan i čist izvor moći koja se ne vidi, ali se oseća u pokretima turbine i u budžetu.
Samo jedan puni okret elise tog tihog giganta moderne tehnologije dovoljan je da prosečno domaćinstvo ima dovoljno struje za skoro čitav dan. A kada bi sve vetroturbine na svetu radile istovremeno, mogle bi proizvesti dovoljno energije da pokriju potrebe za strujom čitave Evrope za nekoliko dana.
Danska, na primer, proizvodi toliko energije iz vetra da, tokom vetrovitih dana, izvozi višak struje susedima. U Srbiji, koja i dalje više od dve trećine električne energije dobija iz uglja, svaki kilovat-čas proizveden iz vetra značio bi manje sagorelog uglja i značajno čistiji vazduh. Za ljude u vetrovitim krajevima, vetar je nekada ne samo „loše vreme“ već i spas da se diše zdravije.
Podrška Evropske unije (EU) Srbiji u razvoju vetroparkova i drugih obnovljivih izvora energije je ključna jer omogućava bržu realizaciju ovih kompleksnih projekata uz poštovanje ekoloških standarda. Ulaganja se mere stotinama miliona evra, ali efekat se meri godinama zdravijeg života za sve.
Jedinstveni projekat u Srbiji, koji je već u probnom radu, jeste vetropark na kopovima Termoelektrane Kostolac – prva vetroelektrana „Elektroprivrede Srbije“. Sa kapacitetom od 66 MW, ovaj vetropark će proizvoditi elekričnu energiju koja je dovoljna za više od 30.000 domaćinstava, povećati sigurnost snabdevanja i doprineti agendi dekarbonizacije. Na ovaj način, staro rudarsko odlagalište pepela prerasta u lokaciju za proizvodnju čiste energije, uz podršku EU i Nemačke kroz grantove i kredite, ukupne vrednosti od preko 145 miliona evra.
Paralelno, privatne kompanije i finansijske institucije, uključujući EBRD, grade vetroparkove u Banatu, koji sve više doprinose elektroenergetskom sistemu Srbije.
Izvor: OIE Srbije
Najveći vetropark u Srbiji nalazi se u mestu Mramorak, opština Kovin u Južnom Banatu i nosi naziv Čibuk 1. Početkom probnog rada vetroparka Čibuk 2, u blizini onog najvećeg, Srbija je dobila još jedan veliki podsticaj u razvoju vetroenergije. Projekat snage 154 MW započeo je probni rad 21. oktobra 2025. puštanjem u pogon prvog strujnog kruga, čime je ostvarena prva proizvodnja električne energije. Do sada je priključeno 35 MW, završetak instalacije svih turbina biće izveden u novembru tako da će do kraja godine čitav vetropark biti u punom pogonu.
„Trenutno u Srbiji imamo oko 850 MW vetroelektrana i solarnih parkova na mreži, a do kraja godine očekuje se da će iznos biti veći od 1 GW. To je rezultat dugogodišnjeg rada investitora i države u stvaranju pozitivnog regulatornog okvira i privlačenja ulaganja. Projekata i ozbiljnih investitora ima, ali realizacija treba da bude brža. Izgradnja velikih projekata obnovljivih izvora energije (OIE) zahteva dozvole, značajna ulaganja i koordinaciju opreme i izvođača radova. Plan predviđa da se do 2030. izgradi još 2,5 GW novih vetroelektrana i solarnih parkova, što pokazuje ambiciju Srbije u razvoju obnovljivih izvora energije“, rekla je Danijela Isailović, menadžerka Udruženja OIE Srbija.
Ukupna instalisana snaga iz obnovljivih izvora energije u Srbiji 2025. godine iznosi 3.507,8 MW. Najveći deo čine hidroelektrane sa 2.507 MW, zatim vetroelektrane sa 642 MW, solarne elektrane sa 188,2 MW i solarni sistemi kupaca-proizvođača sa 119,5 MW. Energetski miks dopunjuju biogas sa 48,7 MW i biomasa sa 2,4 MW.
Prema najnovijem izveštaju WindEurope vetroenergija ima ključnu ulogu u energetskoj tranziciji Evrope. Tokom prve polovine 2025. godine instalirano je 6,8 GW novih kapaciteta u Evropi, pri čemu 89 odsto otpada na vetroelektrane na kopnu. Ukupan kapacitet vetroelektrana u Evropi sada iznosi 291 GW, od čega 254 GW na kopnu i 37 GW na moru. Da bi se dostigao cilj od 425 GW do 2030. godine, EU mora da ubrza tempo izgradnje na najmanje 22 GW godišnje.
Jedan od važnijih, iako manje vidljivih, efekata vetroparkova predstavlja nezavisan i jeftiniji energetski sistem.
Vetropark ne greje peć niti uključuje bojler, ali omogućava da proizvedena električna energija stigne do domaćinstava bez oslanjanja isključivo na ugalj i gas. U prosečnoj kući u Banatu ili Vojvodini to znači manju ranjivost na geopolitičke krize, kada vetar proizvodi deo struje, cena energenata manje zavisi od globalnih šokova. To je tihi benefit koji ne stiže na naslovne strane, ali čini razliku između toplog doma i hladne zime. Za prosečnog građanina Srbije, ovo nije apstraktna politika, već deo svakodnevnog života i upravo to je najmoćniji efekat od svih.
EU najveći je donator sektoru energetike Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Uz paket podrške energetici od 165 miliona evra EU je do sada u energetski sektor Srbije uložila više od milijardu evra.
Pročitaj još:
