Ako bismo pitali čaršiju (turska reč za okruženje, društvenu elitu) idealno zanimanje za ženu u Sandžaku, na jugozapadu Srbije, bilo bi učiteljica, medicinska sestra ili radnica u javnoj upravi (opština, Zavod). Dakle fiksno radno, a svo slobodno vreme da bude kod kuće sa decom. I to bi otprilike bilo sve o poželjnom položaju i ponašanju žene u ovom delu zemlje.

Iako se u Sandžaku vide primeri emancipacije žena, one se i dalje ređe pojavljuju kao političarke, menadžerke ili kao nositeljke društvenih odluka. U medijima se uglavnom predstavljaju kao humanitarne radnice, u sektorima kulture i obrazovanja.

Žene kao donosioci odluka ili one na javnim fukcijama su ređe. Mada su u medijima i dalje česti rodni stereotipi koji ženu opisuju kao majku, suprugu i čuvarku tradicije, broj objava koje promovišu uspešne žene iz Sandžaka, posebno u biznisu, nauci ili društvenom aktivizmu – raste.

Ovo je razgovor sa jednom baš takvom. Mladom, uspešnom i – što je baš retko – veoma poznatom ženom iz Sandžaka. Takvom ju je učinio posao kojim se bavi – ona je novinarka regionalne TV Novi Pazar i dopisnica TV Nova S.

„Sigurna sam da u patrijarhalnim sredinama ženama nije lako da se bave novinarstvom ali su jake i sposobne. One znaju kako da ostale obaveze usklade sa pozivom koji je čista ljubav i želja za boljim svetom i kod nas i u svetu“, kaže Katarina Radović iz Novog Pazara.

Vedra i gotovo uvek nasmejana, krupnim, plavim očima osvojila je ekran sa kojeg je slušamo dok uverljivo i razložno izveštava, gotovo svakodnevno. Iako radi bez očekivanja nagrade, priznaje da joj najviše prija kad joj na ulici priđu i mladi i stariji sugrađani da je pohvale ili da se „informišu iz prve ruke“.

„Biti novinarka u Novom Pazaru lepo je i izazovno. Najpre sam radila u medijima u Beogradu, a onda došla u Novi Pazar i tu sam već 15 godina. Svaka čast muškim kolegama ali novinarke su ipak pronele slavu Novog Pazara. Meni je normalno da budem novinarka u patrijarhalnom i tradicionalnom Novom Pazaru. Muškarcima nekada ne bude svejedno ali poštuju i navikli su se na žene novinarke. I čini mi se da više strahuju od pitanja novinarki nego novinara“, objašnjava Katarina.

Sandžak je multietnička i kulturno bogata regija, poznata po spoju orijentalnog i balkanskog nasleđa, gostoljubivosti ljudi i burnoj istoriji koja je oblikovala njegovu raznolikost. Novi Pazar je grad u kojem se nalazi najstarija džamija u Srbiji (Ahmed-begova džamija) i jedna od najstarijih hrišćanskih crkava (Petrova crkva). Na tom prostoru prepliću se islamska, pravoslavna i orijentalna tradicija. U Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu čuje se mešavina jezika, akcenata i melodija ezana i crkvenih zvona. Čaršija – srce svakog sandžačkog grada, nije samo mesto trgovine, već živo središte susreta, dijaloga i zajedništva.

U Sandžaku se žene sve češće oglašavaju putem društvenih mreža, postaju prisutnije i vidljivije u javnosti. Internet je ženama u Sandžaku šire otvorio vrata za obrazovanje i profesionalni razvoj, a posebno mladima za afirmaciju ženskih glasova.

„Iako živimo u modernom dobu, borba protiv predrasuda čini se da nikad nije bila veća. Trudim se da kroz svoj posao afirmišem žene liderke, preduzetnice, snažne ženske likove koji će da budu uzor velikom broju devojčica u Sandžaku. Medijska pismenost je neophodna u današnje vreme kako bi se prepoznale dezinformacije i lažne vesti. Nekoliko puta godišnje sa mladima radim na razbijanju dezinformacija i na zajedničkom učenju kako protiv predrasuda“, priča Katarina.

O lošim stranama koje novinarstvo sobom nosi, Katarina kaže da je ključno „pozitivno razmišljanje i pozitivan odnos prema poslu“.

„Svesna sam da živim i radim u višenacionalnoj sredini i da je to velika prednost i bogatstvo koje mogu da iskoristim za što kvalitetnije izveštavanje i bavljenje novinarstvom. Bez obzira gde radim, radim na isti način – profesionalno, odgovorno i istinito. Zato valjda i vlast i opozicija i neopredeljeni rado razgovaraju sa mnom“.

Katarina Radović rođena je u Novom Pazaru gde je završila osnovnu i srednju školu. Fakultet političkih nauka završila je u Beogradu, gde je i radila skoro 10 godina u nedeljniku „Vreme“, novinarskoj agenciji „Beta“, „RTV“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i na „Studiju B“ i „Blicu“. Od 2010. radi u medijima u Novom Pazaru i kao dopisnica televizije „Nova S“. Angažovana je i u nevladinom sektoru kroz zalaganjem u organizaciji civilnog društva REPER.