Uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, izvršna potpredsednica Roksana Minzatu, komesarka Hadja Lahbib i visoka predstavnica/potpredsednica Kaja Kalas, izdale su u ime Evropske komisije sledeću izjavu:
„Rodno zasnovano nasilje je neprihvatljivo. Na ovaj Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Evropska unija ističe svoju odlučnost da okonča sve oblike nasilja nad ženama i devojčicama i da osigura da svaka osoba može da živi bez straha i povreda.
Širom EU, svaka treća žena je doživela rodno zasnovano nasilje. Iza svakog broja stoji osoba čiji su život, zdravlje i dostojanstvo povređeni. Nasilje nad ženama može imati mnogo oblika, može se dogoditi bilo gde i bilo kome.
Da bi se ovo okončalo, potrebna je akcija. EU preduzima konkretne korake, od prevencije i zaštite do sprovođenja i odgovornosti. Pristupanjem EU Istanbulskoj konvenciji i usvajanjem prvog zakona EU za borbu protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja, EU uspostavlja sveobuhvatni okvir za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja.
Rodno zasnovano nasilje na internetu šteti ženama, ućutkuje njihove glasove i ugrožava naše demokratske vrednosti. Naša Direktiva o borbi protiv nasilja nad ženama eksplicitno kriminalizuje najrasprostranjenije oblike rodno zasnovanog onlajn nasilja, kao što su deljenje intimnih slika bez pristanka, dipfejkovi, sajberstalking, onlajn uznemiravanje i onlajn podsticanje nasilja i mržnje na osnovu pola. Takođe osigurava da se javno dostupan ilegalni sadržaj na internetu brzo ukloni. Za žrtve bilo kog oblika nasilja nad ženama i porodičnog nasilja, zakon pruža jaču zaštitu i podršku. Pozivamo sve države članice EU da brzo usvoje ovu Direktivu u nacionalno zakonodavstvo, kako bi žene i devojčice svuda u našoj Uniji mogle biti bezbednije, kako na internetu tako i van njega.
Iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja je neophodno. U našoj Mapi puta za prava žena, postavili smo „Slobodu od rodno zasnovanog nasilja“ kao prvi princip i prenećemo ovaj prioritet u predstojeću Strategiju za rodnu ravnopravnost 2026–2030.
Kroz Strategiju EU za efikasniju borbu protiv seksualnog zlostavljanja dece i naše zakonske predloge za kriminalizaciju svih oblika seksualnog zlostavljanja dece i za osiguravanje da onlajn platforme bolje štite decu od seksualnog zlostavljanja, pojačavamo napore da zaštitimo svako dete, posebno devojčice, koje su nesrazmerno pogođene.
Naši napori se ne zaustavljaju na granicama Evrope. EU radi globalno na okončanju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, u partnerstvu sa vladama, agencijama UN, civilnim društvom, organizacijama za prava žena, graditeljima mira i braniteljima ljudskih prava. Kroz akcije poput Inicijative „Spotlight“ i programa EU–UN Women ACT, ulažemo u stvarne promene.
Nastavićemo u potpunosti da sprovodimo Agendu za žene, mir i bezbednost kako bismo izgradili svet u kome žene mogu bezbedno da žive, a devojčice mogu da odrastaju bez straha u svakoj zajednici i u svakom digitalnom prostoru.
Okončanje nasilja nad ženama i devojčicama je odgovornost svih. Zajedno možemo i moramo to da ostvarimo.“
Iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja je dugogodišnji i ključni prioritet Komisije. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra, je godišnja početna tačka globalne kampanje „16 dana aktivizma za okončanje rodno zasnovanog nasilja“, koju predvodi UN Women. Kampanja za 2025. godinu pod nazivom „Ujedinjeni da okončamo digitalno nasilje nad svim ženama i devojčicama“ fokusirana je na promociju bezbednosti i pravde na mreži. Izvršna potpredsednica Virkunen i komesarka Lahbib biće u Strazburu povodom događaja na visokom nivou o tehnološki olakšanom rodno zasnovanom nasilju, kojim se obeležava početak „16 dana aktivizma“, a događaj se može pratiti na mreži.
Nadovezujući se na Strategiju EU za rodnu ravnopravnost 2020-2025, predstojeća Strategija za rodnu ravnopravnost 2026-2030 će predložiti nove inicijative i zakone za nastavak ovog napretka ka Evropi sa rodnom ravnopravnošću. Direktiva o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojena je u maju 2024. godine i predstavlja prvi zakon EU koji se bavi nasiljem zasnovanim na polu. Ona pruža sveobuhvatan okvir za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici širom EU. Na primer, uvodi definicije određenih krivičnih dela i oflajn i onlajn, olakšava žrtvama pristup pravdi i poboljšava prevenciju, prikupljanje podataka, koordinaciju i saradnju. Države članice su dužne da je prenesu u nacionalno zakonodavstvo do juna 2027. godine, a EU podržava zemlje u njihovoj implementaciji. Štaviše, Evropska unija je pristupila Istanbulskoj konvenciji Saveta Evrope u oktobru 2023. godine, koja je najdalekosežniji međunarodni pravni instrument za utvrđivanje obavezujućih obaveza za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
Komisija je, putem Programa „Građani, jednakost, prava i vrednosti“, u okviru svog „Dafne dela“ 2025. godine, stavila na raspolaganje 23 miliona evra za podršku transnacionalnim akcijama koje se bave suzbijanjem i sprečavanjem nasilja nad decom i rodno zasnovanog nasilja u porodičnoj sferi i u intimnim vezama. Sprečavanje budućih zlostavljanja ide ruku pod ruku sa podrškom postojećim žrtvama i osiguravanjem odgovornosti počinilaca. Da bi se osiguralo da žrtve nasilja u potpunosti koriste svoja prava prema zakonu EU, Komisija je predložila Strategiju EU o pravima žrtava (2020–2025) i uspešno je sprovela sve svoje akcije, a predlog Komisije o izmeni Direktive o pravima žrtava iz 2012. godine sada razmatraju zakonodavci. Štaviše, u toku je i prepravka Direktive o seksualnom zlostavljanju dece kako bi se ojačala kriminalizacija seksualnog zlostavljanja dece, poboljšala pravila o krivičnom gonjenju i ojačala prevencija i pomoć žrtvama.
Akcioni plan EU za ljudska prava i demokratiju (2020–2024) i Akcioni plan za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u spoljnim aktivnostima 2021–2025 (GAP III) su ambiciozni okviri za postizanje napretka u oblasti rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena kroz spoljne aktivnosti i produženi su do 2027. godine. EU će nastaviti svoje napore da suzbije rodno zasnovano nasilje na međunarodnom nivou u svojoj ulozi ko-lidera Akcione koalicije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja Foruma za generaciju ravnopravnosti i kroz programe kao što su Inicijativa „Spotlight“ i Program ACT za okončanje nasilja nad ženama. Program ACT podržava organizacije za prava žena u jačanju sistema prevencije, zaštite i odgovornosti kako bi se okončalo nasilje nad ženama i devojčicama. EU takođe podržava Inicijativu „Digitalno za demokratiju“ (DDI), koja se sprovodi sa Danskom i Norveškom. Među njegovim vodećim akcijama je regionalni projekat vredan 6,5 miliona evra u Latinskoj Americi, koji sprovodi Latinoamerička alijansa ženskih i feminističkih fondova, sa Fondom za ženske i feminističke fondove (FMS) kao vodećim partnerom, za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja koje je omogućeno tehnologijom poboljšanjem pravnih okvira, podrškom braniteljkama ljudskih prava žena i izgradnjom kapaciteta lokalnih organizacija.
Kao i prethodnih godina, sedište Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) pridružiće se kampanji UN za žene „Orange the World“. Uveče 24. novembra, zgrada Berlemon Evropske komisije biće osvetljena narandžastom bojom — globalnim simbolom UN posvećenosti eliminaciji nasilja nad ženama. Sedište EEAS će takođe koristiti posebne narandžaste vizuelne elemente na svojoj zgradi kako bi pojačalo ovu posvećenost.
Više informacija pročitajte OVDE.
