U Srbiji se najčešće baca hleb, dok se na svetskom nivou najviše bacaju voće i povrće.

„Problem bacanja hrane globalni problem, ali da statistike pokazuju da smo mi nacija koja prilično baca hranu i da smo sa 108 kilograma jestivih namirnica po stanovniku godišnje, prednjačimo čak i ispred SAD i Kine. Primera radi, Slovenija godišnje baca oko 30 kilograma hrane po stanovniku godišnje“, rekla je Tamara Dapčević Hadnađev rukovodilac projekta „KORAK“ i pomoćnik direktora za nauku na Institutu u Novom Sadu.

Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu organizovao je 19. novembra predavanje i radionicu u Evropskoj kući Niš i kroz interaktivan i edukativan pristup ukazao na značaj smanjenja otpada od hrane i promovisanja odgovorne potrošnje.

Događaj je organizovan u okviru projekta „KORAK – Ka Održivom, Racionalnom i Adekvatnom Konzumiranju hrane“, a povodom Evropske nedelje zelene diplomatije.

Kako se u celom lancu snabdevanja hranom najviše gubitaka pravi na nivou potrošača tj. konzumacije, sistemska edukacija potrošača od najranije dobi je ključna za prevazilaženje ovog problema. Upravo su učenici osnovnih i srednjih škola iz Niša bili najbrojnija publika održane radionice, a znanje i informisanost o racionalnoj i planiranoj kupovini i potrošnji namirnica, ohrabruje.

„Ono što me raduje kod novih generacija jeste racionalna potrošnja hrane, pa danas imamo situaciju da se i u domaćinstvima i u restoranima smanjuje veličina porcija i samim tim smanjuje količina bačene hrane“, rekla je Dapčević Hadnađev.

Interaktivni Menti kviz, koji je uključivao praktične situacije iz svakodnevnog života i ideje za recepte od ostataka hrane, pokazali su da su najmlađe Nišlije odlično informisane o problemima planiranja nabavke.

„Pokušavamo da naučimo ljude da razmišljaju o hrani, da prave spiskove za kupovinu tako što najpre provere svoje kućne zalihe, da pravilno pospremaju hranu u frižider u odnosu na zone hlađenja, ali i da dajemo ideje kako da od ostataka od ručka napravite novi obrok“, pojašnjava Dapčević Hadnađev.

Da ostaci hrane mogu biti i zdravi i ukusni, pokazala je  degustacija u okviru „Zero Waste Smoothie Bara“, gde je demonstrirana upotreba i konzumacija namirnica koje bi inače bile odbačene.

Ovaj događaj predstavlja početak novog ciklusa pod nazivom „Budućnost hrane: Od semena do piksela – kako nauka, tehnologija i kultura oblikuju naš tanjir“, koji Evropska kuća Niš realizuje u saradnji sa Naučnim klubom Centra za stručno usavršavanje Niš.

Događaj se organizuje kao deo Evropske nedelje zelene diplomatije 2025 koja se održava od 14 do 25 novembra, čiji je ovogodišnji fokus na očuvanju vode i održivom razvoju. Kampanju organizuju Evropske kuće u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u partnerstvu sa projektom „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji sprovodi UNDP, i u saradnji sa organizacijama i projektima EU4Green,  NATURED, IPA Adrion (program), EBRD, RERI, City and Me,  Discover Serbia, Koalicija 27,

Mladi istraživači, FINS, Omladinski centar Novi Sad i Beldocs/CineEuropa, sa zajedničkim ciljem da inspirišu građane, promovišu održive navike i podstaknu aktivno angažovanje za zdraviju i zeleniju budućnost.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Evropska nedelja zelene diplomatije je globalna kampanja Evropske unije koja podstiče saradnju u borbi protiv klimatskih promena i inspiriše na klimatsku akciju.