Šta znači kada kažemo da se književni projekat finansira iz programa Kreativna Evropa?

Program Kreativna Evropa je glavni instrument Evropske unije za podršku kulturnom i kreativnom sektoru, otvoren i za Srbiju. Njegov cilj je da poveća međunarodnu saradnju, podstakne umetničku raznolikost i omogući da evropska umetnost i književnost cirkulišu preko granica. Program se sprovodi kroz niz poziva koji se raspisuju svake godine i obuhvataju oblasti kao što su film, muzika, arhitektura, dizajn, kulturno nasleđe i književnost.

Kada govorimo o književnosti, najvažniji konkurs je Circulation of European Literary Works (Promet evropskih književnih dela), koji se raspisuje jednom godišnje i namenjen je izdavačima koji žele da prevedu, objave i promovišu evropska književna dela na drugim jezicima. U okviru poslednjeg poziva iz 2025. godine, prijavljeno je 189 projekata iz 32 zemlje, koji su obuhvatili prevode sa 45 originalnih jezika na 37 ciljnih jezika što jasno pokazuje raznovrsnost evropskog kulturnog prostora

To znači da kada se neki književni projekat finansira iz programa Kreativna Evropa, njegova suština nije samo u objavljivanju prevoda (prevode se samo već objavljene knjige), već u promociji međukulturnog dijaloga i dostupnosti književnosti različitih evropskih jezika i tradicija. Program podržava celokupan proces,  od prevoda i dizajna, preko objavljivanja i distribucije, do međunarodne promocije autora i njihovih dela.

Trenutno je aktuelan poziv Promet evropskih književnih dela 2026. 

Ko može da konkuriše i kako izgleda uloga autora, izdavača i partnera

Za razliku od nacionalnih grantova, Kreativna Evropa ne podržava individualne autore, već pravna lica (izdavače i organizacije) koja svojim projektima doprinose širem evropskom kulturnom prostoru i promovišu zajedničke vrednosti poput kulturne raznolikosti, inkluzivnosti i slobodnog pristupa umetnosti. Pisci mogu biti deo projekata koje sprovode izdavači, književni festivali, rezidencijalni programi ili kulturne organizacije. Autori dakle učestvuju kao saradnici, mentori ili gosti ali aplikant mora biti pravno lice – to je obično izdavač, organizacija ili institucija koja objavljuje i promoviše književnost.

U okviru poziva Circulation of European Literary Works, partnerstva nisu obavezna (sem za  projekte velikog obima), ali su često veoma korisna. Jedan izdavač može samostalno podneti projekat koji obuhvata više prevoda evropskih autora, ali može i udružiti snage sa stranim izdavačima ili festivalima kako bi zajednički promovisali knjige, razmenjivali autore i učestvovali u međunarodnim kampanjama čitanja. Takvi projekti se često bolje ocenjuju jer jače doprinose evropskoj saradnji i vidljivosti.

Tipovi projekata u okviru poziva „Promet evropskih književnih dela“

Konkurs Circulation of European Literary Works predviđa tri tipa projekata, a od toga zavisi da li su partnerstva obavezna ili ne:

  • Small scale projekti (do 60.000 EUR) – namenjeni manjim izdavačima koji samostalno žele da prevedu i objave između 3 i 5 knjiga. U ovom tipu partnerstvo nije obavezno.
  • Medium scale projekti (do 100.000 EUR) – podnose ih izdavači koji planiraju prevod 6 do 10 knjiga, uz jači fokus na promociju i saradnju. Partnerstva nisu obavezna, ali se ocenjuju kao prednost ako doprinosе većem evropskom dometu projekta.
  • Large scale projekti (do 200.000 EUR) – obično ih realizuju međunarodni partneri (dva ili više izdavača iz različitih zemalja), koji zajedno rade na većem broju prevoda i zajedničkim promotivnim aktivnostima. Kod ove kategorije partnerstvo je praktično neophodno, jer je cilj jačanje evropske saradnje i vidljivosti.

Podrška mladim autorima, debitantima i prevodiocima

Iako u okviru programa Kreativna Evropa ne postoje posebne linije namenjene isključivo mladim autorima/kama ili prevodiocima/teljkama, projekti koji promovišu nove književne glasove, debitantske autore, mlade prevodioce/teljke ili jezike koji su ređe zastupljeni u prevodima dobijaju posebnu pažnju prilikom ocenjivanja. Evropska komisija na taj način podstiče raznolikost i generacijsku smenu u evropskoj književnosti.

Mnogi izdavači koriste ovu mogućnost tako što u svoje projekte uključuju mentorske programe ili radionice za mlade prevodioce/teljke, kao i edicije posvećene savremenim autorima/kama čija su dela dosad bila manje prisutna u evropskom prostoru. U takvim projektima mladi stvaraju u tandemu sa iskusnim urednicima/cama i prevodiocima/teljkama, čime se prenosi znanje i obezbeđuje profesionalna podrška novoj generaciji književnika/ca.

Iz Srbije, nekoliko izdavačkih kuća već je ostvarilo zapažene rezultate upravo kroz ovu vrstu uključivanja. Na primer, izdavačka kuća Odiseja razvila je ediciju Evropski horizonti, kroz koju su objavljeni savremeni evropski autori/ke za mlade čitaoce, ali i debitantski pisci/spisateljivce iz manjih jezičkih prostora. Heliks je u okviru svojih projekata afirmisao nove prevodioce/teljke kroz mentorski model rada i prevode književnosti sa skandinavskih jezika. Blum je u saradnji sa prevodiocima/teljkama mlađe generacije predstavio nova imena iz poljske i češke književnosti.

Ovakvi projekti pokazuju da, iako program formalno ne pravi generacijsku razliku, on otvara prostor za afirmaciju novih autora/ki i prevodilaca/ljki i aktivno doprinosi stvaranju evropske književne mreže u kojoj su različiti jezici i perspektive ravnopravno zastupljeni.

Više informacija o programu Kreativna Evropa i pozivu „Promet evropskih književnih dela“ pročitajte OVDE.