Milioni ljudi su svake godine primorani da napuste svoje domove i potraže utoćište od sukoba, nasilja, kršenja ljudskih prava, progona ili prirodnih katastrofa. Većina izbeglica u ovom trenutku živi u zemljama u razvoju što znači da se već bore sa siromaštvom i poteškoćama. Njihov opstanak obično zavisi od dostupnosti pomoći koju pružaju lokalne zajednice i međunarodne organizacije.
Kao posledica prisilnog raseljavanja, u svetu danas ima preko 65 miliona ljudi kojima je očajnički potrebna zaštita i pomoć. Ova cifra obuhvata izbeglice, interno raseljena lica i tražioce azila. U svetu postoji preko 38,2 miliona ljudi koji su interno raseljeni u svojim zemljama, broj izbeglica je veći od 19,5 miliona dok je tražilaca azila više od 1,8 miliona. Alarmantan podatak je da 51 odsto svetske populacije izbeglica čine deca mlađa od 18 godina što je rekord u poslednjih 10 godina. Žene i devojčice čine 50 odsto čitave izbegličke populacije (izvor: Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi u 2014).
Sirija je tokom 2014. zauzela prvo mesto po broju izbeglica sa preko četiri miliona ljudi i tako prestigla Avganistan koji je bio na prvom mestu po broju izbeglica u poslednjih 30 godina. Prate ih Somalija, Sudan, Južni Sudan i Demokratska Republika Kongo.
Oko četiri petine svih izbeglica na svetu je pobeglo iz kriznih područja u susedne zemlje kao što su Pakistan, Iran, Liban, Jordan i Turska. Turska je zemlja koja u kojoj živi najveći broj izbeglica u svetu, sa preko 2,9 miliona koliko ih boravilo u Turskoj u martu 2016. Slede je Pakista (1,5 miliona), Liban (1,1 milion), Islamska Republika Iran (982.000), Etiopija (659.500) i Jordan (654.100). (Izveštaj UNHCR-a Globalni trendovi za 2014).
Od ukupno 40,8 miliona interno raseljenih ljudi u svetu, trenutno najveći broj živi u Siriji (6,6 miliona) i Kolumbiji (preko 6,3 miliona). Slede ih Irak i Sudan sa po tri miliona. Jemen, Nigerija, Južni Sudan, Ukrajina, Demokratska Republika Kongo i Pakistan su u prvih deset zemalja, a broj interno raseljenih koji u njima živi čini 75 odsto svetske populacije interno raseljenih (Izveštaj Globalni prikaz IDMC-a za 2016).
Preko milijardu evra pomoći izbeglicama u 2015.
Kao vodeći globalni donator, Evropska komisija je 2015. izdvojila preko milijardu evra, odnosno oko 72 odsto iz budžeta za humanitarnu pomoć, za projekte podrške izbeglicama i interno raseljenim licima u više od 30 zemalja. Humanitarna pomoć Komisije je na:
- zadovoljavanje najakutnijih potreba izbeglica;
- pružanje zaštite i podrške izbeglicama tokom raseljavanja i povratka u zemlje porekla; i
- povećanje samostalnosti izbeglica i smanjenje njihove zavisnosti od pomoći.
Odeljenje Komisije za humanitarnu pomoć i civilnu zaštitu (ECHO) ulaže značajna sredstva u pružanje pomoći ljudima u produženim izbegličkim situacijama (izbeglištvo koje traje duže od pet godina bez izgleda za nalaženje dugotrajnog rešenja) u kojima je trenutno više od 45 odsto ukupne izbegličke populacije. Ovo Odeljenje trenutno radi na zadovoljavanju potreba sirijskih izbeglica u Jordanu, Libanu, Turskoj, Grčkoj i Iraku, avganistanskih izbeglica u Iranu i Pakistanu, somalijskih izbeglica u Keniji i Jemenu, izbeglica iz Konga u oblasti Velikog jezera, kolumbijskih izbeglica u Ekvadoru i Venecueli, izbeglica iz Mijanmara na Tajlandu, rohindžanskim izbeglicama u Bangladešu i izbeglice naroda Saharavi.
Sredstva Komisije se kanališu kroz organizacije koje pomažu migrantima, izbeglicama i interno raseljenima. Najznačajniji partneri Komisije su: UNHCR, Međunarodna organizacija za migracije, Društva srvenog krsta i crvenog polumeseca i nevladine organizacije.
Evropska komisija je u aprilu 2016. u saradnji sa Evropskom službom za spoljne poslove (EEAS), usvojila novi pristup rešavanju prisilnih migracija, usmeren na povećanje samostalnosti prisilno raseljenih i njihovih prihvatnih zajednica. Politički i ekonomski akteri, kao i veliki davaoci humanitarne i razvojne pomoći će u skladu sa ovim pristupom od samog početka i tokom trajanja raseljeničkih kriza, zajedno sa trećim zemljama raditi na postepenoj socio-ekonomskoj inkluziji prisilno raseljenih.
Istovremeno sa pružanjem pomoći žrtvama prisilnog raseljavanja, Evropska komisija radi na smanjenju broja i obima izbegličkih kriza. Primera radi, Komisija obavlja rad na pripremanju za krize kao i rad na njihovom sprečavanju sa ciljem da popravi položaj ugroženih zajednica i spreči njihovo raseljavanje.