Sastanak o balkanskoj tranzitnoj ruti: Lideri postigli dogovor o akcionom planu od 17 tačaka

Proteklih nedelja je postalo jasno da države na tranzitnoj ruti Zapadnog Balkana ne mogu same prevazići izazove sa kojima su suočene. Uspeh može biti postignut jedino zajedničkim prekograničnim pristupom koji se zasniva na saradnji. Zato je predsednik Junker sazvao sastanak lidera zemalja na tranzitnoj ruti Zapadnog Balkana koje su na udaru izbegličke krize.

Lideri Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije su danas u sedištu Evropske komisije postigli sporazum o jačanju saradnje i intenziviranju konsultacija između zemalja na tranzitnoj ruti, a doneta je i odluka o operativnim merama čije sprovođenje počinje već sutra u cilju rešavanja izbegličke krize u regionu.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: „Pogođene zemlje ne bi trebalo samo da govore jedne o drugima niti da drže pridike već bi trebalo da sarađuju. Susedi treba da se međusobno pomažu, a ne da rade jedni protiv drugih. Da bi Evropa izbegla humanitarnu katastrofu, izbeglice duž čitave rute Zapadnog Balkana treba tretirati kao ljudska bića. Zadovoljstvo mi je što smo danas uspeli da postignemo sporazum o 17 tačaka plana kojim su predviđene operativne mere koje će sprečiti da ljudi budu prepušteni sami sebi na kiši i zimi.”

U nastavku slede operativne mere čija će primena početi od ponedeljka:

Trajna razmena informacija

Uspostavljanje kontaktnih tačaka u roku od 24 sata kako bi se omogućila dnevna razmena informacija i koordinacija u cilju kontrolisanog i ravnomernog kretanja ljudi duž balkanske rute;
Dostavljanje procene potreba za pomoć od Evropske unije u roku od 24 sata.

Ograničavanje sporednih kretanja

Izbeglice i migrante ne treba premeštati na granicu druge zemlje regiona bez prethodnog informisanja susedne države;

Podrška izbeglicama i obezbeđivanje skloništa

Povećavanje kapaciteta kako bi se obezbedili privremeni smeštaj, hrana i sanitarno-zdravstvena zaštita; aktiviranje Mehanizma EU za civilnu zaštitu
Grčka treba da uveća prihvatne kapacitete za 30.000 mesta do kraja godine, dok bi UNHCR trebalo da obezbedi bar još 20.000 mesta u toj zemlji, što je preduslov za funkcionisanje plana za hitni premeštaj izbeglica. Očekuje se finansijska pomoć za Grčku i UNHCR;
Saradnja sa UNHCR-om koji će podržati povećanje prihvatnih kapaciteta za 50.000 mesta u zemljama duž balkanske rute;
Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Saveta Evrope, koje su spremne da finansijski podrže zemlje duž balkanske rute;

Zajedničko upravljanje migracijskim tokovima

Obezbeđivanje punih kapaciteta za registrciju dolazaka, uz maksimalnu upotrebu biometrijskih podataka.
Razmena informacija o tokovima i broju izbeglica i, ukoliko je potrebno, informacija o svim pristiglim izbeglicama i migrantima na teritoriji jedne države;
Saradnja sa agencijama EU kako bi se brzo uspostavila pomenuta razmena informacija;
Jačanje nacionalnih i koordiniranih napora kako bi se migranti kojima nije potrebna međunarodna zaštita vratili u zemlje porekla u saradnji sa Fronteksom;
Saradnja sa Evropskom komisijom i Fronteksom kako bi se ubrzala praktična saradnja u vezi sa readmisijom u treće zemlje, naročito sa Avganistanom, Bangladešom i Pakistanom. Komisija treba da radi na primeni postojećih sporazuma o readmisiji i da počne da radi na novim sporazumima o readmisiji sa relevantnim državama;

Upravljanje granicama

Ulaganje većih napora za zaštitu granica, uključujući:
- zaokruživanje i sprovođenje akcionog plana između EU i Turske;
- iskorišćavanje potencijala sporazuma o readmisiji između EU i Turske i plana za liberalizaciju viza;
- jačanje pomorske operacije Posejdon u Grčkoj;
- jačanje Fronteksove podrške na granici Bugarske i Turske;
- jačanje granične saradnje Grčke i Bivše jugoslovenske Republike Makedonije uz podršku UNHCR-a;
- Grčka, Makedonija i Albanija moraju da pojačaju upravljanje spoljnim granicama, uz podršku Fronteksa registraciji u Grčkoj;
- saradnja sa Fronteksom u nadzoru prelazaka preko srpsko-hrvatske granice, uz registraciju i uzimanje otisaka prstiju;
- upućivanje 400 policajaca u Sloveniju u roku od nedelju dana;
- jačanje Fronteksove mreže za procenu rizika na Zapadnom Balkanu kroz intenzivno slanje izveštaja svih država;
- upotreba jedinica za granične intervencije gde je neophodno;
Odbijanje ulaska građanima trećih zemalja koji ne potvrde želju da zatraže međunarodnu zaštitu;

Borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima

Intenziviranje akcija protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, uz podršku Evropola, Fronteksa i Interpola;

Informisanje izbeglica i migranata o njihovim pravima i obavezama

Korišćenje svih mogućih sredstava komunikacije kako bi se izbeglice i migranti informisali o svojim pravima i obavezama, a naročito o posledicama odbijanja da se registruju, ostave otiske prstiju ili odbiju da zatraže zaštitu tamo gde se trenutno nalaze;

Nadzor