Rodna ravnopravnost je deo DNK Evropske unije, ali još puno toga treba uraditi s tim u vezi, navode zvaničnici EU u zajedničkom saopštenju povodom Međunarodnog dana žena.
Prvi potpredsednik Frans Timermans, visoka predstavnica EU Federika Mogerini, komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo, Dimitris Avramopulos, komesar za međunarodnu saradnju i razvoj, Neven Mimica, komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i pokretljivost radne snage, Marian Tisen, komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama, Kristos Stilijanides i komesarka za pravosuđe, pitanja potrošača i rodnu ravnopravnost, Vera Jurova poručili su sledeće:
„Evropa od 1957. promoviše rodnu ravnopravnost – ona je deo DNK Evropske unije.
Možemo da budemo ponosni na ono što je Evropa postigla u poslednjih nekoliko godina. Rodna ravnopravnost nije samo san, već sve više postaje evropska stvarnost. Ipak moramo da nastavimo naporan rad. Komisija je i dalje uverena da zajedno možemo da smanjimo preostale razlike u platama, zaposlenosti i učešću u donošenju odluka. Nijedna država nije u potpunosti postigla rodnu ravnopravnost.
EU je i dalje najglasniji pobornik rodne ravnopravnosti – unutar Komisije i Evropske službe za spoljno delovanje, unutar Evropske unije i u našim odnosima sa trećim zemljama.
Postigli smo veliki napredak, ali i dalje ima nedostataka. Žene zarađuju manje i poseduju manje od muškaraca te su i dalje nedovoljno zastupljene u politici i poslovnom svetu. Hiljade žena i devojaka su svakog dana žrtve rodno uslovljenog nasilja, uključujući seksualno zlostavljanje, trgovinu ljudima, genitalno sakaćenje žena kao i rane i prisilne brakove. Naporno radimo kako bismo ovo promenili.
U novoj Komisiji smo posvećeni zajedničkom radu u različitim oblastima politika i prekograničnoj saradnji za borbu protiv rodne neravnopravnosti. Žene bi trebalo da imaju jednake mogućnosti kao i muškarci za obrazovanje, odabir karijere i porodičnog života kakav žele te za život bez straha od nasilja.
To je svet u kom odgajamo naše sinove i ćerke i želimo da u njemu svi imaju šansu za uspeh.
Ovo je pitanje koje se tiče celog sveta. Ove godine obeležavamo 20 godina od Pekinške deklaracije i platforme za akciju i 15 godina od usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti, stavljajući pitanja roda visoko na listi međunarodnih prioriteta. Ove godišnjice se poklapaju sa raspravama o razvojnom programu posle 2015. tokom kojih će biti definisani globalni ciljevi za iskorenjivanje siromaštva i obezbeđivanje globalnog održivog razvoja.
Ova godina je jedinstvena prilika ove generacije za postavljanje rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i osnaživanje žena na prvo mesto globalnog plana kao i za ostvarivanje opipljivih rezultata za sve žene. Radićemo na ovome sve dok to ne ostvarimo.„
