Životna sredina i klimatske promene

Politike Evropske unije za zaštitu životne sredine i klimatske promene imaju duboke korene u građanskim pokretima. Njihova primena predstavlja ozbiljan izazov državnoj administraticiji i privredi jer one direktno utiču na zdravlje i blagostanje ljudi. Danas, 70% građana Evropske unije veruje da zaštita životne sredine ima odlučujuću važnost za njihovu budućnost. Čak 30% pravnog okvira Evropske unije reguliše ovu široku i složenu oblast politike, a 80% relevantnih propisa koji se primenjuju u državama članicama Evropske unije čini deo prava Evropske unije. Ugovor o Evropskoj uniji čak propisuje da životna sredina i klimatske promene moraju biti uključeni u sve ostale sektorske politike.

Agenda EU 2020 i njena vizija za 2050. godinu su pod snažnim uticajem koncepata zaštite životne sredine i klimatskih promena koji se zasnivaju na održivom razvoju, sa efikasnom upotrebom resursa i niskom emisijom karbonskih isparenja, kao i sa borbom protiv pretnji zdravlju do kojih dolazi usled ugrožavanja životne sredine. Visoki standardi zaštite životne sredine se više ne posmatraju kao teret, već kao prilika za razvoj i prednost na tržištu. Takozvane zelene tehnologije već čine 2,5% bruto društvenog proizvoda Evropske unije a donose i 3,5 miliona radnih mesta i u stalnom su razvoju.

Evropska unija prepoznaje da su zagađivanje životne sredine i neumerena potrošnja prirodnih resursa neodrživi i da stvaraju dugoročne troškove koji prevazilaze ekonomsku korist. Pored pravnih standarda koji organičavaju štetne uticaje na životnu sredinu i klimatske promene, osnovni princip politike Evropske unije u ovom sektoru je princip „zagađivač plaća“. Ovo treba da dovede do toga da zagađivanje životne sredine postane ekonomski neisplativo, a tamo gde je neizbežno da se obezbede kompenzacije za učinjenu štetu prema prirodnim resursima kao što su voda, vazduh ili ekosistemi.

U Srbiji je od 2000. godine uloženo skoro 700 miliona evra u upravljanje životnom sredinom, od čega je korist imalo više od milion građana kroz bolje direktno snabdevanje čistom vodom i usluge upravljanja otpadom, čistiji vazduh, bezbednije upravljanje opasnim hemikalijama, ali i indirektno kroz bolje opšte propise u ovoj oblasti. Bolji propisi omogućavaju bolji osnov za unapređenje ekoloških dozvola i inspekciju, poboljšan nadzor kvaliteta vode i vazduha, efikasniju kontrolu trgovine divljim životinjama, kao i bolji pristup građana informacijama o zaštiti životne sredine i javnom učešću u donošenju odluka koje se odnose na životnu sredinu, što predstavlja osnovne principe politike zaštite životne sredine u Evropskoj uniji.

Evropski fondovi su do sada podržali niz akcija, od izgradnje administrativnih kapaciteta i dugoročnog strateškog planiranja do sektorskih investicija u konkretnu prevenciju zagađenja i kontrolne mere u energetskom sektoru i povećanje nivoa usluga upravljanja otpadom i vodosnabdevanja. Značajne investicije su obezbeđene za unapređenje infrastrukture za kontrolu kvaliteta vazduha i vode.

Trenutna pomoć nastavlja sa istim merama, ali sada uključuje i one za borbu protiv klimatskih promena i unapređenje zaštite prirode.

Uvođenje standarda EU za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Srbiji je dugoročni cilj, između ostalog i zbog visokih troškova povezanih sa razvojem infrastrukture za zaštitu životne sredine u javnom sektoru kao i kod privatnih preduzeća i industrije koji predstavljaju izvore zagađenja. Zahtevi prema kapacitetima regulatora su takođe značajni. Konačno, srpsko društvo mora da podrži ovaj proces i pokaže volju da plati u okviru dostupnih granica kako bi dobilo bolje standarde zaštite životne sredine.

Preduslov za pregovaranje poglavlja koje se odnosi na zaštitu životne sredine jeste postojanje plana koji će pokazati u kojem roku Srbija namerava da ispuni standarde Evropske unije i na koji način namerava da mobiliše finansijske resurse neophodne da se to uradi. Buduća pomoć Evropske unije će zato biti usmerena na pripremu ovih veoma detaljnih implementacionih planova za većinu takozvanih “skupih” direktiva i nastavak kofinansiranja prioritetnih investicija u infrastrukturu za zaštitu životne sredine.