EU i države članice su pre godinu dana usvojile drugi Akcioni plan za demokratiju i ljudska prava, ključni dokument za rad usmeren na unapređenje ljudskih prava i demokratije širom sveta.

Ljudska prava zauzimaju središnje mesto u spoljnim odnosima EU. Demokratija predstavlja jedini sistem upravljanja u kom – putem odgovarajućih mehanizama – ljudi mogu da traže i ostvare svoja politička, socijalna, ekonomska i kulturna prava. Akcioni plan je ključni alat EU za zaštitu ljudskih prava i podršku demokratiji u okviru njenog spoljašnjeg delovanja. U njemu je izložen pristup EU poštovanju ljudskih prava i vladavini prava te promociji demokratskih sloboda primenjen kroz partnerstvo sa svim institucijama EU, državama članicama, partnerskim vladama koje zajedno sa Ujedinjenim nacijama, međunarodnim i lokalnim organizacijama civilnog društva i drugim regionalnim i lokalnim akterima imaju zajedničku odgovornost za prosperitet sveta.

Visoka predstavnica/potpredsednica Federika Mogerini i specijalni predstavnik EU za ljudska prava Stavros Lambrinidis predvode angažman EU u oblasti ljudskih prava u njenoj spoljnoj dimenziji, otvaranjem pitanja ljudskih prava i osnovnih sloboda tokom poseta i sastanaka. Delegacije EU su oči i uši na terenu i nadziru, izveštavaju i reaguju na pitanja ljudskih prava.

EU redovno učestvuje u dijalozima o ljudskim pravima sa velikim brojem zemalja i aktivna je u multilateralnim formatima sa Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Svojim političkim instrumentima i pružanjem finansijske pomoći, EU upotpunjuje nacionalne napore za demokratske reforme koje za cilj imaju razvoj vladinih kapaciteta kako bi se što bolje odgovorilo na potrebe građana.

Visoka predstavnica/potpredsednica je u martu 2016. pokrenula kampanju #EU4HumanRights (EU za ljudska prava) sa ciljem podizanja svesti o pitanjima ljudskih prava u svetu i podsticanja javne debate o značaju koji ljudska prava imaju za spoljnu politiku EU.

Ključna dostignuća u protekloj godini

Primena Akcionog plana je uveliko u toku i ulazi u drugu godinu, a intenzitet zamaha ostaje nepromenjen:

Zaštita i promocija civilnog društva:

Kao rezultat globalnog poziva za dostavljanje predloga projekata u 2015, u tekućoj godini je niz projekata bio usmeren na razvoj kapaciteta branilaca ljudskih prava koji su angažovani na lokalnom nivou: podršku u iznosu od preko pet miliona evra u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava su dobile organizacije čije se delovanje vezuje za udaljene oblasti i otežane situacije.

Finansiran u okviru pomenutog instrumenta sredstvima u do tada nezabeleženom iznosu od 15 miliona evra, ProtectDefenders.eu je prvi globalni, sveobuhvatni i rodno senzitivni mehanizam uspostavljen za zaštitu branilaca ljudskih prava čiji je angažman rizičan i koje svoje aktivnosti nepovoljnim okolnostima. Od njegovog osnivanja u oktobru 2015, ProtectDefenders.eu je posvećen najugroženijim i naizolovanijim braniocima ljudskih prava koji rade u udaljenim oblastima i zemljama u kojima je izražena opasnost od rada u ovoj oblasti, uključujući braniteljke ljudskih prava, branioce prava LGBTI zajednice, branioce prava na zemlju, zagovornike zaštite životne sredine, branioce ekonomskih i socijalnih prava, branioce manjina, pravnike i one koji se bore sa slobodu izražavanja i udruživanja.

EU je finansirala događaje poput 17. godišnjeg Foruma za ljudska prava u decembru 2015. i Forum organizacija civilnog društva EU u martu ove godine koji su okupili na hiljade predstavnika civilnog društva iz celog sveta kako bi pronašli najbolje načine za pružanje podrške i stvaranje podsticajnog okruženja za rad civilnog društva.

Jačanje integriteta izbornog procesa:

EU je u 2015. uputila osam izbornih posmatračkih misija i sedam izbornih ekspertskih misija kako bi osnažila poverenje u izborne procese i dala preporuke za dalje unapređenje izbornih procesa. U skladu sa preporukama posmatračkih misija i Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava smo unapredili naše dalje aktivnosti u tom kontekstu.

EU je od početka sprovođenja Akcionog plana sklopila ugovore za projekte podrške izbornim procesima u vrednosti od 84 miliona evra u 30 zemalja kao i devet projekata za jačanje uloge parlamenta u vrednosti od 13 miliona evra.

Samo tokom 2015, sklopljeno je 15 novih ugovora za podršku aktivnostima borbe protiv korupcije u zemljama poput Komorija, Tanzanije, Nigerije, Senegala, Meksika i Mozambika.

Tranziciona pravda:

Savet za spoljne poslove je u novembru 2015. usvojio zaključke i politički okvir EU za podršku naporima za postizanje tranzicione pravde. EU je tako postala prva regionalna organizacija sa politikom ove vrste. Pažnja je sada usmerena na sprovođenje pomenute politike.

Rodna ravnopravnost:

Na samitu na visokom nivou koji su u septembru 2015. organizovali generalni sekretar UN i Kina, EU je potvrdila svoju posvećenost primeni Pekinške deklaracije i platforme za akciju povodom 20. godišnjice od njenog potpisivanja.

Na sednici SB UN u oktobru na kojoj je obeležena 15. godišnjica Rezolucije 1325, EU se obavezala na izdvajanje preko 100 miliona evra u narednih sedam godina za projekte promocije rodne ravnopravnosti i osnaživanja devojčica.

Savet za spoljne poslove je u oktobru prošle godine podržao novi ambiciozni okvir EU za „Rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena: Transformisanje života devojčica i žena kroz spoljne odnose EU za period od 2016. do 2020“.

Migracije:

U skladu sa Evropskim planom za migracije, unapređena je zaštita ljudskih prava kroz dijalog i saradnju sa partnerskim zemljama. Kroz Instrument za demokratiju i ljudska prava je izdvojeno pet miliona evra za projekte usmerene na podršku zaštite prava migranata, uključujući tražioce azila i izbeglice, interno raseljene i lica bez državljanstva u partnerskim zemljama.

Poverenički fond EU za stabilnost i otklanjanje temeljnih uzroka nezakonitih migracija i unutrašnjeg raseljavanja u Africi je pokrenut na samitu u Valeti u novembru 2015. sa početnim doprinosom EU od 1,8 milijardi evra.

Trgovina i ljudska prava:

Preduzete su intenzivnije mere za podršku efikasnom sprovođenju i nadzoru ispunjavanja obaveza korisnica opšteg sistema preferencijala. Pokrenut je i niz projekata za razvoj kapaciteta u oblasti prava radnika u zemljama poput El Salvadora, Gvatemale, Mongolije i Pakistana.

Biznis i ljudska prava 

Nastavljena je primena Agende za ljudska prava u kontekstu poslovanja usmerene na rešavanje slučajeva kršenja prava u korporativnom okruženju. EU je u julu 2015. objavila radni dokument u kom je istakla način na koji sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa tri stuba Osnovnih načela UN o ljudskim pravima u kontekstu poslovanja. Savet je usvojio zaključke na ovu temu u junu 2016.

EU nastavlja da promoviše i brani univerzalnost i nedeljivost ljudskih prava u partnerstvu sa zemljama u svim regionima i kroz tesnu saradnju sa međunarodnim i regionalnim organizacijama i civilnim društvom.  EU će u 2017. sprovesti sistematsku reviziju primene Akcionog plana.