Zajednička deklaracija visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i politiku bezbednosti Federike Mogerini i generalnog sekretara Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda u ime EU i Saveta Evrope povodom obeležavanja Evropskog i svetskog dana borbe protiv smrtne kazne, 10. oktobra:

Danas, kada obeležavamo Evropski i svetski dan borbe protiv smrtne kazne, Savet Evrope i Evropske unije još jednom potvrđuju snažno i nedvosmileno protivljenje smrtnoj kazni pod bilo kojim okolnostima i u bilo kom slučaju. Smrtna kazna je nespojiva sa ljudskim dostojanstvom. Ona predstavlja nehuman i ponižavajući čin za koji nema dokaza da ima značajan efekat odvraćanja, a nakon kog sudske greške postaju fatalne i nije ih moguće ispraviti.

Ukidanje smrtne kazne za Evropu predstavlja naročiti uspeh. Ono je preduslov za članstvo u Savetu Evrope, a apsolutna zabrana ovog vida kažnjavanja pod bilo kojim okolnostima je deo Povelje o osnovnim pravima Evropske unije. Savet Evrope i Evropska unija pozivaju sve evropske države da ratifikuju protokole Evropske konvencije o ljudskim pravima koji za cilj imaju ukidanje smrtne kazne.

Savet Evrope i Evropska unija snažno podstiču političke lidere svih evropskih zemalja da osiguraju usklađenost sa političkim i pravnim obavezama koje proističu iz članstva u Savetu Evrope i Evropskoj uniji.

Savet Evrope i Evropska unija osuđuju nastavak primene smrtne kazne u Belorusiji, jedinoj zemlji na evropskom kontinentu koja i dalje primenjuje ovaj vid kažnjavanja. Obe organizacije snažno podstiču vlasti Belorusije da ublaže izrečene smrtne kazne i bez odlaganja uspostave formalni moratorijum na izvršenje kao prvi korak ka ukidanju smrtne kazne. Uvođenje moratorijuma bi predstavljalo odlučujući korak za približavanje Belorusije panevropskim pravnim standardima.

Savet Evrope i Evropska unija pozdravljaju globalni trend ukidanja smrtne kazne. Više od dve trećine zemalja na svetu je ukinulo smrtnu kaznu bilo zakonski, bilo u praksi. Savet Evrope i Evropska unija, međutim, sa žaljenjem primećuju da je u nekim od zemalja koje su zadržale ovaj vid kažnjavanja broj izvšenja porastao, dok su neke zemlje koje su imale de facto moratorijume na smrtnu kaznu ipak izvršavale pogubljenja. Obe organizacije su naročito zabrinute zbog pogubljenja maloletnih lica, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Neke zemlje i dalje izriču smrtnu kaznu za krivična dela vezana za droge što takođe predstavlja kršenje međunarodnog prava.

U junu ove godine je u Oslu održan šesti Svetski kongres za ukidanje smrtne kazne. Sve zemlje učesnice i organizacije su pozvale na uspostavljanje globalnog moratorijuma na smrtnu kaznu.

Savet Evrope i Evropska unija se nadaju da će se zamah koji je dao Svetski kongres odraziti na povećanje broja zemalja koje podržavaju Rezoluciju za moratorijum na smrtnu kaznu koja će biti stavljena na glasanje na 71. zasedanju Generalne skupštine UN u decembru 2016.