Borba protiv monopola: Komisija Gazpromu uputila obaveštenje o utvrđenim činjenicama zbog navodne zloupotrebe dominantnog položaja na tržištima snabdevanja gasom u centralnoj i istočnoj Evropi

Evropska komisija je uputila Gazpromu obaveštenje o utvrđenim činjenicama u kom se navodi da su neke od njegovih poslovnih praksi na tržištima snabdevanja gasom u centralnoj i istočnoj Evropi zloupotreba dominantnog položaja na tržištu kojom se krše antimonopolska pravila EU. Za više pojedinosti vidi informativni članak.

Na osnovu istrage koju je sprovela Komisija, njeno preliminarno mišljenje je da Gazprom, primenom ukupne strategije podele tržištâ gasa u centralnoj i istočnoj Evropi, na primer smanjenjem mogućnosti svojih korisnika da prekogranično preprodaju gas, krši antimonopolska pravila EU.

Zbog toga je Gazprom u određenim državama članicama mogao da nametne nepoštene cene. Moguće je i da je Gazprom zloupotrebljavao svoj vladajući položaj na tržištu time što je snabdevanje gasom uslovljavao dobijanjem nepovezanih obaveza trgovaca na veliko u pogledu infrastrukture za prenos gasa.

Gazpromu sada na raspolaganju ima 12 nedjelja za odgovor na obaveštenje o utvrđenim činjenicama, a može da zatraži i saslušanje radi iznošenja svojih argumenata. Komisija će pre donošenja odluke u potpunosti poštovati pravo Gasproma na odbranu i pažljivo razmotriti njegove primedbe. Upućivanjem obaveštenja o utvrđenim činjenicama ne prejudicira se konačni ishod istrage.

Komesarka zadužena za politiku tržišne konkurencije Margret Vestager je izjavila: „Gas je osnovni resurs u našem svakodnevnom životu: njime zagrevamo domove, upotrebljavamo ga za kuvanje i za proizvodnju električne energije. Stoga je izuzetno važno održati pošteno tržišno nadmetanje na evropskim tržištima gasa.

Sva društva koja posluju na evropskom tržištu, bez obzira na to da li dolaze iz Unije ili ne, moraju da se pridržavaju pravila EU.

Zabrinuta sam da Gaprom krši antimonopolska pravila EU zloupotrebom svog vladajućeg položaja na gasnim tržištima EU. Smatramo da je moguće da je Gazprom postavio veštačke prepreke kojima se sprečava protok gasa iz određenih zemalja centralne i istočne Evrope u druge, a time se sprečava prekogranično tržišno nadmetanje.

Razdvajanjem nacionalnih gasnih tržišta Gazprom je osim toga mogao nametnuti cene koje mi u ovoj fazi smatramo nepoštenim. Ako bi se potvrdili naši navodi, Gazprom bi za svoje ponašanje morao snositi pravne posledice.”

Preliminarni nalazi Komisije u obaveštenju o utvrđenim činjenicama

Gazprom je najveći dobavljač gasa na tržištima niza zemalja centralne i istočne Evrope. U svetlu antimonopolske istrage Komisijine, njeno je preliminarno mišljenje da Gazprom sprečava tržišno nadmetanje na tržištima snabdevanja gasom u osam država članica – Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska i Slovačka. Komisija smatra da Gazprom sprovodi strategiju zloupotrebe na tim tržištima snabdevanja gasom, a osobito:

Gazprom uvodi teritorijalna ograničenja u svoje sporazume o snabdevanju sa trgovcima na veliko i nekim industrijskim korisnicima u navedenim zemljama. Ta ograničenja uključuju zabrane uvoza i klauzule u kojima se zahteva da se kupljeni gas mora upotrebiti na određenom državnom području (klauzula o odredištu).

Gazprom je sprovodio i druge mere kojima je ometao prekogranični protok gasa, na primer prisiljavanjem trgovaca na veliko na to da za izvoz gasa moraju dobiti njegov pristanak i odbijanjem u određenim okolnostima promene lokacije na koju se gas treba dostaviti. Komisija smatra da se tim merama sprečava slobodna trgovina gasom u evropskom ekonomskom prostoru (EEP).

Ta teritorijalna ograničenja mogu dovesti do povećanja cena gasa te Gazpromu omogućuju da u pet država članica (Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska) sprovodi nepoštenu politiku određivanja cena i veletrgovcima nameće cene koje su znatno više u odnosu na njegove troškove ili referentne cene. Te nepoštene cene su delimično rezultat Gazpromovih formula za obračun cena u kojima se cene gasa u ugovorima o snabdevanju indeksiraju u paketu sa cenama naftnih proizvoda i neopravdano idu u korist Gazpromu u odnosu na njegove korisnike.

Moguće je da je Gazprom iskorišćavao vladajući položaj na tržištu time što je snabdevanje gasom u Bugarskoj i Poljskoj uslovljavao dobijanjem nepovezanih obaveza trgovaca na veliko u pogledu infrastrukture za prenos gasa. Tako je na primer snabdevanje gasom bilo zavisno od ulaganja u projekat gasovoda koji je Gazprom promovisao ili od pristanka na jačanje Gazpromove kontrole nad gasovodom.

Komisijini preliminarni nalazi su da su te prakse zloupotreba vladajućeg položaja Gazproma na tržištima zabranjena Članom 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Takvim ponašanjem, ako se ono potvrdi, ometa se prekogranična prodaja gasa na jedinstvenom tržištu i smanjuje likvidnost i delotvornost tržištâ gasa. Osim toga, postavljaju se veštačke prepreke trgovini među državama članicama i dovodi do rasta cena gasa.

Kontekst

Komisija je formalni postupak protiv Gazproma pokrenula 31. avgusta 2012.

Gazprom je glavni dobavljač prirodnog gasa na tržištima svih zemalja centralne i istočne Evrope, sa tržišnim udelom znatno većim od 50 odsto u većini njih – u nekim zemljama ovaj tržišni udeo iznosi čak 100 odsto.

U Članu 102 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije zabranjena je zloupotreba vladajućeg položaja na tržištu koja bi mogla uticati na trgovinu među državama članicama. Sprovođenje te odredbe utvrđeno je Antimonopolskom uredbom (Uredba Saveta (EZ) br. 1/2003), koju mogu da primenjuju Komisija i tela država članica nadležna za tržišno nadmetanje.

Obaveštenje o utvrđenim činjenicama jeste formalni korak u istrazi koju Komisija sprovodi u slučajevima sumnje na povredu antimonopolskih pravila EU. Komisija u pisanom obliku obaveštava strane o činjenicama koje su protiv njih utvrđene, a strane na njih mogu odgovoriti u pisanom obliku. Adresati mogu da ispitaju dokumente u istražnom spisu Komisije, da odgovore na njih na njih u pisanom obliku i da zatraže saslušanje kako bi svoje primedbe izneli pred predstavnicima Komisije i tela država članica nadležnih za tržišno nadmetanje. Komisija konačnu odluku donosi tek nakon što su strane ostvarile svoje pravo na odbranu.

Nema zakonskog roka u kom Komisija mora završiti svoje antimonopolsko istraživanje antitržišnog ponašanja. Trajanje antimonopolske istrage zavisi od niza činilaca, uključujući složenost predmeta, stepen saradnje preduzeća sa Komisijom i ostvarivanje njegovog prava na odbranu.

Više informacija je dostupno u javnom registru predmeta na Internet stranici Komisije posvećenom tržišnom nadmetanju pod brojem predmeta 39816.