Evropski poljoprovrednici koji ispunjavaju uslove za direktna plaćanja će počev od 1. decembra početi da primaju povraćaj novca iz neiskorišćenih kriznih rezervi koje iznose 435 miliona evra. Od 2013. kada je izvršena reforma Zajedničke poljoprivredne politike, poljoprivrednicima se na godišnjem nivou odbija određeni iznos od direktnih plaćanja i uplaćuje u krizne poljoprivredne rezerve.
Sredstva iz ovog fonda se mogu koristiti u slučajevima kada redovni godišnji budžet nije dovoljan za finansiranje mera podrške tržištu poput javnih intervencija kao i privatnog skladištenja te vanrednih mera u kriznim situacijama. Ukoliko se ne iskoriste do kraja godine, rezerve se vraćaju poljoprivrednicima.
Komisija je od septembra 2015. godine obezbedila preko milijardu evra dodatne finansijske pomoći poljoprovrednom sektoru koji je bio u izuzetno teškoj tržišnoj situaciji. Komisija i kozakonodavci su, međutim, odlučili da mere pomenute podrške ne finansiraju iz kriznih rezervi.
Dodatne mere kao što su produženje postojećih tržišnih mera i raspodela sredstava na nacionalnom nivou su finansirane iz postojećih raspoloživih budžetskih sredstava u 2016, dok će najnoviji paket solidarnosti iz jula 2016. za mlečne proizvode i druge sektore stočarstva biti finansiran iz budžeta za 2017.
Komesar Fil Hogan je izjavio: „2016. je bila teška za mnoge poljoprivrednike i niz tržišnih sektora. Zadovoljstvo mi je što je Komisija mogla da sprovede niz dodatnih mera, a da nije morala da pribegne poslednjem sredstvu, odnosno kriznim rezervama poljoprivrede. To znači da smo reagovali na probleme bez smanjenja podrške dohotku u sektoru poljoprivrede.„
Krizne rezerve nisu nijednom iskorišćene od uvođenja 2013. Odbici se odnose samo na direktna plaćanja iznad 2.000 evra i još uvek nisu primenjeni u Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji za 2016. budžetsku godinu budući da su u pomenutim državama članicama iznosi direktnih plaćanja još uvek u postupku postepenog uvođenja.
