Evropska komisija danas predstavlja reviziju zakonodavstva EU o koordinaciji socijalne sigurnosti.
Revizija je deo Radnog programa za 2016. i nastojanja da se olakša mobilnost radne snage, obezbedi pravedan pristup za osobe koje su se preselile i poreske obveznike i pruže bolji instrumenti za saradnju organa vlasti država članica. Postojeća pravila će zahvaljujući ovom predlogu biti modernizovana, a samim tim i pravednija, jasnija i jednostavnija za primenu.
Sloboda kretanja ljudi ne bi bila moguća da nije pravila EU o koordinaciji socijalne sigurnosti. Ova pravila garantuju zadržavanje prava na socijalnu zaštitu pri preseljenju u drugu državu članicu. Ona postoje od 1959. i redovno se modernizuju kako bi odražavala društvenu i ekonomsku stvarnost EU.
Današnji predlog ažuriranja odražava političku posvećenost Komisije pravičnoj mobilnosti radne snage. Predlog ima za cilj da olakša kretanje radnika i zaštiti njihova prava i ojača instrumente koji su na raspolaganju nacionalnim organima zaduženim za sprečavanje eventualnih zloupotreba ili prevara. Predlogom se uspostavlja bliža veza između mesta plaćanja doprinosa i potraživanja naknada, čime se obezbeđuje pravična finansijska raspodela opterećenja između država članica.
Komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage Marijan Tisen je izjavila: „Sloboda kretanja je osnovno pravo Unije koje naši građani izuzetno cene. Sloboda kretanja pruža pogodnosti radnicima, poslodavcima i privredi u celini i pomaže da se nadomesti manjak radne snage i veština. Mobilnost radne snage je nophodna i kao podrška privrednom rastu i konkurentnosti, ali se ona mora zasnivati na jasnim, pravičnim i primenljivim pravilima. To je suština predloga za ažuriranje pravila EU o socijalnoj sigurnosti: on čuva slobodu kretanja i štiti građanska prava dok istovremeno jača instrumente za suzbijanje mogućih zloupotreba.”
Predlogom se ažuriraju pravila u sledeće četiri oblasti:
- Naknade za nezaposlenost:
- Lica koja traže posao smeju da prenesu svoja prava na naknadu za nezaposlenost u drugu državu članicu u najkraćem trajanju od šest umesto dosadašnja tri Na taj način im se olakšava traženje posla i pomaže rešavanje problema nezaposlenosti i manjka adekvatnih veština širom EU.
- Kad je reč o prekograničnim radnicima (koji žive u jednoj državi, a rade u drugoj i putuju kući barem jednom nedeljno) država članica u kojoj su radili poslednjih 12 meseci će biti odgovorna za plaćanje naknade za nezaposlenost. To je u skladu sa načelom da je država članica koja je primala doprinose odgovorna za plaćanje naknada.
- Države članice mogu da zahtevaju od onih koji traže naknadu da budu u radnom odnosu na njihovoj teritoriji najmanje tri meseca pre nego što se u zahtevu za naknadu za nezaposlenost pozovu na proteklo radno iskustvo u drugoj državi članici.
- Prava na dugoročnu negu:
Ovim predlogom se razjašnjava šta su to prava na dugoročnu negu i gde lica koja su se preselila mogu da zatraže ta prava. Na taj način će se osigurati veća pravna sigurnost sve većem broju starijih građana kojima je potrebna dugoročna nega.
- Socijalna davanja za ekonomski neaktivno stanovništvo:
Na osnovu sudske prakse Suda Evropske unije, ovim predlogom se razjašnjava da države članice smeju da uskrate socijalna davanja licima koja su se preselila i koja su ekonomski neaktivna, odnosno licima koja ne rade i ne traže posao i nemaju pravo na boravište u određenoj državi članici. Ekonomski neaktivna lica imaju pravo na boravište samo ako imaju sredstva za život i sveobuhvatno zdravstveno osiguranje.
- Koordinacija sistema socijalne sigurnosti za upućene radnike:
Komisija predlaže jačanje administrativnih pravila o koordinaciji sistema socijalne sigurnosti za upućene radnike. Cilj tog predloga je da se nacionalnim organima obezbede pravi instrumenti za proveru statusa socijalne sigurnosti ovih radnika i uspostave jasne procedure za saradnju organa država članica i rešavanje eventualnih nepoštenih praksi ili zloupotreba.
Na kraju, ovim predlogom se ne menjaju postojeća pravila o prenosu dečjih dodataka. Nije predviđeno indeksiranje dečjeg dodatka: zemlja u kojoj je zaposlen jedan ili oba roditelja i dalje je odgovorna za plaćanje dečjeg dodatka i taj iznos se ne sme prilagođavati ako dete ne boravi u toj zemlji. Manje od jedan odsto dečjih dodataka u EU se prenosi iz jedne u drugu državu članicu.
Predložene izmene imaju za cilj veću transparentnost, pravnu sigurnost i pravičnost u korist građana koji ne žive u državi u kojoj rade, državnih organa, poslodavaca i poreskih obveznika. Izmenama se olakšava mobilnost radne snage dok se državama članicama nude bolji instrumenti za sprečavanje zloupotreba.