Evropska komisija je predložila izmenu Uredbe o komitologiji kako bi povećala transparentnost i odgovornost u procedurama za sprovođenje zakonodavstva EU.

Komisija ispunjava obećanje koje je predsednik Junker dao u svom govoru o stanju u Uniji u septembru 2016. Predsednik Junker je ovom prilikom rekao: „Nije u redu da Parlament i Savet primoravaju Komisiju da donese odluku u situaciji kada države članice mogu između sebe da se dogovore o tome da li da zabrane upotrebu glifosfata i herbicida ili ne. Zato ćemo promeniti ova pravila.“

Paket obuhvata četiri ciljane izmene kojima će se povećati transparentnost stavova koje zastupaju države članice, omogućiti davanje prezicnijih političkih smernica i obezbediti veća odgovornost u procesu donošenja odluka. Predložene su sledeće četiri mere:

  • promena pravila glasanja u poslednjoj fazi postupka komitologije (odbor za žalbe), kako bi se u obzir uzimali samo glasovi za ili protiv određenog zakonskog akta; na taj način će biti smanjen broj uzdržanih glasova i situacija u kojima odbor za žalbe ne može da zauzme stav te Komisija mora da reaguje a da pritom nema jasan mandat država članica;
  • uključivanje nacionalnih ministara tako što će Komisiji biti omogućeno da podnese drugo upućivanje odboru za žalbe na ministarskom nivou u slučaju da nacionalni stručnjaci ne zauzmu stav; na taj način će se obezbediti da se osetljive odluke donose na adekvatnom političkom nivou;
  • podizanje transparentnosti glasanja na nivou odbora za žalbe uvođenjem javnog glasanja predstavnika država članica;
  • osiguravanje političkog usmerenja; Komisija će moći da pitanje uputi Savetu ministara ukoliko odbor za žalbe ne zauzme stav.Ovaj predlog je najavljen kao jedna od ključnih inicijativa u radnom programu Komisije za 2017. godinu. Sledeći korak je njegovo razmatranje u Evropskom parlamentu i Savetu.
  • Sistem komitologije funkcioniše dobro za većinu odluka. Kada se, međutim, radi o značajnim, a osetljivim pitanjima, države članice proteklih godina ne uspevaju da obezbede neophodnu većinu kako bi izglasale ili odbacile određene nacrte zakona što za rezultat ima takozvani „scenario bez mišljenja”. Komisija je u tim slučajevima u obavezi da donese konačnu odluku bez jasne političke podrške država članica. Tako je Komisija u 2015. i 2016. bila pravno obavezana da usvoji 17 akata koji su se ticali ovlašćenja za upotrebu osetljivih proizvoda i supstanci poput glifosfata ili genetski modifikovanih organizama, uprkos tome što države članice nisu zauzele stav ni za ni protiv tih odluka.