Kako je u svom govoru o stanju Unije 2016. najavio predsednik Junker, Evropska komisija je danas predstavila belu knjigu o budućnosti Evrope, koja je doprinos Komisije samitu u Rimu koji se održava 25. marta 2017.

Dok se pripremamo za obeležavanje 60. godišnjice EU, osvrćemo se na mir koji traje sedam decenija i na proširenu Uniju od 500 miliona građana koji žive u slobodi u jednoj od najuspešnijih privreda na svetu. EU, međutim, mora da gleda i ka budućnosti kako bi stvorila viziju za budućnost Unije sa 27 država članica. U beloj knjizi su utvrđeni glavni izazovi i mogućnosti za Evropu u narednih deset godina. Predstavljeno je pet scenarija kako bi se Unija mogla razvijati do 2025. u zavisnosti od načina delovanja koji bude izabrala.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: „Osnivači Unije su pre 60 godina odlučili da ujedine kontinent snagom zakona umesto oružanim snagama. Možemo da budemo ponosni na sve što smo u međuvremenu postigli. Naš najcrnji dan u 2017. ipak će biti daleko svetliji od bilo kog koji su naši preci proveli na ratištu. Obeležavanje 60. godišnjice ugovora iz Rima je pravi trenutak da ujedinjena Evropa sa 27 država članica stvori viziju za budućnost. Vreme je za vođstvo, jedinstvo i zajedničku odlučnost. U Komisijinoj beloj knjizi je predstavljen niz različitih puteva kojima bi ujedinjena Evropa sa 27 država članica mogla da krene. To je početak, a ne kraj procesa i nadam se da će se sada pokrenuti iskrena i sveobuhvatna rasprava. Forma će zatim pratiti funkciju. Budućnost Evrope je u našim rukama.″

U beloj knjizi se razmatra način na koji će se Evropa menjati u narednoj deceniji, od uticaja novih tehnologija na društvo i radna mesta, preko preispitivanja globalizacije, do bezbednosnih pitanja i porasta populizma. Izbor je jasan: ili će nas ti trendovi poneti ili ćemo ih prihvatiti i iskoristiti nove mogućnosti koje nam donose. Broj stanovnika i ekonomska moć Evrope su u padu, dok u drugim delovima sveta rastu. Do 2060. godine nijedna država članica neće činiti ni jedan odsto svetskog stanovništva, što je uverljiv razlog da je Evropi potrebno jedinstvo kako bi ostvarila veći napredak. Napredak Evrope u njenoj ulozi pozitivne svetske sile i dalje će zavisiti od njene otvorenosti i jakih veza sa partnerima.

Bela knjiga navodi pet scenarija, od kojih svaki nudi uvid u moguće stanje Unije do 2025. u zavisnosti od toga koji put Evropa bude odabrala (vidi Prilog). Scenariji obuhvataju niz mogućnosti i služe kao ilustracija, nisu konačni, a jedan ne isključuje drugi.

  • Scenario 1: Nema odustajanja – EU sa 27 država članica je usredsređena na sprovođenje plana pozitivnih reformi u duhu Komisijinog „Plana za novi početak za Evropu” iz 2014. i Deklaracije iz Bratislave koju su dogovorili lideri 27 država članica. To bi do 2025. moglo da znači sledeće:
    • Evropljani mogu da voze automatizovane i povezane automobile, ali nerešene pravne i tehničke prepreke i dalje će im stvarati probleme pri prelasku granice.
    • Evropljani uglavnom putuju preko granica bez zaustavljanja radi provere. Pojačana bezbednosna kontrola znači da se na aerodrom ili železničku stanicu mora doći znatno pre polaska.
  • Scenario 2: Ništa bez jedinstvenog tržišta – 27 članica se postepeno fokusira samo na jedinstveno tržište jer ne mogu da postignu zajednički dogovor o sve većem broju područja politika. To bi do 2025. moglo da znači sledeće:
    • Redovne provere počinju da otežavaju prelazak granica u poslovne ili turističke svrhe. Zapošljavanje u inostranstvu je teže i ne garantuje se prenos penzionih prava u drugu zemlju. Ako se razbole u inostranstvu, građani će morati da plaćaju velike račune za lečenje.
    • Evropljani nisu skloni korišćenju povezanih automobila zbog nedostatka pravila i tehničkih standarda na nivou cele EU.
  • Scenario 3: Oni koji žele više, rade više – EU nastavlja kao i dosad, ali omogućuje državama članicama koje to žele da zajedno čine više u određenim oblastima kao što su odbrana, unutrašnja bezbednost ili socijalna pitanja. Pojavljuje se jedna ili više „koalicija voljnih”. To bi do 2025. moglo da znači sledeće:
    • Petnaest država članica uspostavlja policijsko i pravosudno telo za rešavanje prekograničnih kriminalnih aktivnosti. Bezbednosne informacije se odmah razmenjuju jer su nacionalne baze podataka u potpunosti međusobno povezane.
    • Povezani automobili se uveliko koriste u 12 država članica koje su se dogovorile o usklađivanju svojih pravila o odgovornosti i tehničkih standarda.
  • Scenario 4: Činiti manje, ali efikasnije – EU se usmerava na bolje i brže ostvarivanje rezultata u odabranim područjima politika, dok čini manje u područjima u kojima se smatra da nema dodatu vrednost. Pažnja i ograničeni resursi usmereni su na odabrana područja politika. To bi do 2025. moglo da znači sledeće:
    • Evropsko telo za telekomunikacije će biti ovlašćeno za oslobađanje frekvencija za prekogranične komunikacione usluge, kao što su one koje koriste povezani automobili. Takođe će štititi prava korisnika mobilnih i internet usluga bez obzira na to gde se nalaze u EU.
    • Nova evropska agencija za borbu protiv terorizma pomaže pri odvraćanju i sprečavanju teških napada sistemskim praćenjem i upozoravanjem o sumnjivim licima.
  • Scenario 5: Zajedno činimo mnogo više – Države članice odlučuju da u većoj meri dele ovlašćenja, resurse i donošenje odluka na svim nivoima. Odluke se donose brže na evropskom nivou i brzo se sprovode. To bi do 2025. moglo da znači sledeće:
    • Evropljani koji žele da se žale na predloženi projekat turbina na vetar koji finansira EU u njihovoj blizini ne mogu da dopru do odgovornog tela već su upućeni na nadležna evropska tela.
    • Evropljani neometano koriste povezane automobile po celoj Evropi zahvaljujući pravilima na nivou cele EU i izvršnoj agenciji EU koja sprovodi pravila.

Naredni koraci

Bela knjiga predstavlja doprinos Evropske komisije samitu u Rimu na kom će EU raspravljati o svojim postignućima u poslednjih 60 godina, ali i o svojoj budućnosti sa 27 država članica. Bela knjiga označava početak procesa odlučivanja 27 država članica EU o budućnosti njihove unije. Kako bi podstakla raspravu, Evropska komisija, zajedno sa Evropskim parlamentom i zainteresovanim državama članicama, organizuje niz rasprava o budućnosti Evrope u gradovima i regionima širom Evrope.

Evropska komisija će dati svoj doprinos toj raspravi kroz niz dokumenata za razmatranje sledećih tema:

  • razvoj socijalne dimenzije Evrope;
  • produbljivanje ekonomske i monetarne unije na osnovu izveštaja pet predsednika iz juna 2015;
  • iskorišćavanje globalizacije;
  • budućnost evropske odbrane;
  • budućnost finansija EU.

Kao i bela knjiga, ovi dokumenti za razmatranje će ponuditi različite ideje, predloge, mogućnosti ili scenarije za Evropu do 2025. bez iznošenja konačnih odluka u ovoj fazi.

Te ideje će biti ponovo razmotrene u govoru predsednika Junkera o stanju Unije u septembru 2017. pre nego što se donesu prvi zaključci na sastanku Evropskog saveta u decembru 2017. Ovo će doprineti odlučivanju o daljem delovanju koje će biti predstavljeno do izbora za Evropski parlament u junu 2019.

Kontekst

Inspirisane snom o mirnoj i zajedničkoj budućnosti, države članice koje su osnovale EU su se pre 60 godina otisnule na ambiciozan put evropskih integracija potpisivanjem Rimskog ugovora. Dogovorile su se da će svoje sukobe rešavati za pregovaračkim stolom, a ne na ratištu. Tako su nakon bolnog iskustva evropske mučne prošlosti stvoreni uslovi za mir koji traje već sedam decenija i za Uniju od 500 miliona građana koji žive u slobodi i uživaju brojne mogućnosti u jednoj od najuspešnijih privreda na svetu.

Obeležavanje šezdesete godišnjice Rimskog ugovora 25. marta 2017. biće značajna prilika da lideri 27 država članica razmotre trenutno stanje evropskog projekta, njegova postignuća i moć ali i mogućnosti za dalji napredak, kao i da pokažu zajedničku odlučnost da 27 država članica oblikuje snažniju budućnost.

Kako bi pokrenula raspravu uoči samita u Rimu, Komisija je danas predstavila belu knjigu o budućnosti Evrope koju je predsednik Junker najavio u Govoru o stanju Unije 14. septembra 2016. i koju su lideri 27 zemalja pozdravili na samitu u Bratislavi 16. septembra 2016.

Bela knjiga će pokrenuti raspravu između 27 šefova država ili vlada i pomoći pri strukturiranju rasprave na samitu u Rimu i nakon njega. Komisija će je koristiti i kao početnu tačku za opširniju javnu raspravu o budućnosti našeg kontinenta.