Prema najnovijem izveštaju Komisije objavljenom na samom početku konferencije UN o klimi (COP23) koja se održava u Bonu, u periodu između 1990. i 2016, emisije gasova staklene bašte u Evropskoj uniji su smanjene za 26 odsto dok je ekonomija porasla za 53 odsto.
Izveštaj „Dve godine nakon Pariza – napredak u realizaciji klimatskih ciljeva EU” pokazuje da je EU uporedo sa nedavnim oporavkom privrednog rasta ostala na dobrom putu da ostvari ciljeve za smanjenje gasova staklne bašte do 2020.
Komesar za klimatska pitanja i energetiku Migel Arijas Kanjete je izjavio: „Dve godine od usvajanja Sporazuma iz Pariza, EU je i dalje u potpunosti posvećena smanjenju emisije štetnih gasova za najmanje 40 odsto do 2030. u poređenju sa nivoima iz 1990. Na dobrom smo putu da ostvarimo naš cilj za 2020. i dovršimo zakone u oblasti klime za narednu deceniju. Emisije padaju dok naša privreda raste, mahom zahvaljujući inovativnim tehnologijama, što pokazuje da privredni rast i borba protiv klimatskih promena mogu ići ruku pod ruku. Pred nama je, međutim, još izazova, među kojima i rast emisija uzrokovanih saobraćajem. Komisija će zato sutra predstaviti mere zahvaljujući kojima ćemo smanjiti emisije gasova iz putničkih vozila u narednoj deceniji počev od 2021.“
EU se potpisivanjem Sporazuma iz Pariza obavezala da će smanjiti emisije ugljendioksida za najmanje 40 odsto do 2030, te da će istovremeno modernizovati privredu EU i raditi na zapošljavanju i ostvarivanju privrednog rasta u korist svih građana EU. U 2016, emisije štetnih gasova u EU su smanjene za 0,7 odsto, dok je BDP-a porastao za 1,9 odsto. EU je jedna od najvećih svetskih privreda sa najmanjim emisijama po glavi stanovnika. Emisije po jedinici BDP-a takođe nastavljaju da beleže pad.
Izveštaj o napretku se takođe bavi i doprinosom EU međunarodnoj borbi protiv klimatskih promena. Naime, EU i njene države članice su u 2016. ponovo bile najveći davaoci pomoći za borbu protiv klimatskih promena zemljama u razvoju, sa ukupnim doprinosom od 20,2 milijarde evra.
