Uoči decembarskog sastanka Evropskog saveta, Komisija i visoka predstavnica su danas utvrdili oblasti u kojima je potreban dalji rad na konsolidaciji pozitivnih rezultata koji su postignuti proteklih godina.

Zajednički napori u oblasti zaštite spoljnih granica EU, saradnje sa partnerskim zemljama na otklanjanju temeljnih uzroka neregularnih migracija, bolje zaštita migranata i borbi protiv krijumčara, dali su konkretne rezultate: ukupan broj neregularnih prelazaka granice duž glavnih migracijskih ruta je u 2017. smanjen za 63 odsto. Imajući u vidu usku povezanost spoljnog i unutrašnjeg delovanja u oblasti migracija, Komisija i visoka predstavnica pozivaju EU, države članice i partnerske zemlje da nastave da deluju usklađeno kako bi se ostvario istovremeni napredak u svim oblastima i kako bi se očuvao isti nivo napora koje ulaže EU, a sve u cilju uspešnog zajedničkog upravljanja migracijama.

Prvi potpredsednik Frans Timermans je izjavio: „Od 2015. smo zaista napredovali u sveobuhvatnom upravljanju migracijama zahvaljujući zajedničkom radu. Međutim, pred nama je još mnogo posla. Moramo da nastavimo sa sveobuhvatnim zajedničkim radom i uložimo još više energije i odlučnosti kako bismo konsolidovali rezultate i u potpunosti sproveli Evropski program za migracije. Migracije i dalje izazivaju najveću zabrinutost među građanima i zato bi trebalo da ostanu u vrhu naših prioriteta.“

Visoka predstavnica/potpredsednica Federika Mogerini dodaje: „U protekle dve godine smo zajedno ulagali energiju u to da na human i efikasan rešimo jedno od najtežih pitanja našeg doba. Podržavamo napore koje Međunarodna organizacija za migracije i UNHCR ulažu kako bi pomogli onima u nevolji kao i njihov rad u kontekstu dobrovoljnog povratka. Izradili smo plan za spoljna ulaganja koji će mobilisati privatna ulaganja u iznosu od 40 milijardi evra. Sarađujemo sa partnerima u Africi na otklanjanju temeljnih uzroka migracija. Saradnja i partnerstvo su oduvek bili u srži našeg pristupa i to nećemo menjati.”

Komesar za migracije, unutrašnje poslove i građanstvo Dimitris Avramopulos je izjavio: „Polako izlazimo iz krize i sada upravljamo migracijama u duhu partnerstva i zajedničke odgovornosti, izvan i unutar EU. Dosad je preuzeto više od 34.400 novih obaveza za preseljenje. Pozdravljam snažnu posvećenost država članica presecanju nezakonitih i opasnih ruta i podsticanju bezbednih i legalnih puteva, čime iskazuju solidarnost sa zemljama domaćinima izvan EU.“

Otklanjanje temeljnih uzroka i spasavanje života

EU od septembra stalno jača podršku za otklanjanje temeljnih uzroka migracija:

  • Očekuje se da će u Turskoj EU do kraja 2017. ugovoriti tri milijarde evra u okviru Instrumenta za izbeglice. Milion najugroženijih sirijskih izbeglica od oktobra prima mesečne uplate u gotovini elektronskim putem.
  • Poverenički fond EU za Afriku dve godine nakon pokretanja doprinosi stabilnosti i jačanju otpornosti kroz pružanje podrške privrednom razvoju i upravljanju migracijama u zemljama koje se suočavaju sa različitim krizama i vanrednim situacijama. U okviru tog fonda dosad su odobreni programi ukupne vrednosti od gotovo dve milijarde evra.
  • U bliskoj saradnji sa UNHCR-om, UNICEF-om i Međunarodnom organizacijom za migracije, poseban akcenat je stavljen na poboljšanje često zastrašujućih uslova u kojima se nalaze migrant u Libiji. Skoro 4.000 migranata i više od 2.000 raseljenih libijskih porodica dobija zdravstvenu negu i osnovnu podršku, a migrantima se pružaju medicinska i humanitarna pomoć, između ostalog u centrima za zadržavanje.

Osim toga, EU radi na rešavanju problema krijumčarenja ljudi i spasava živote u pustinji i na moru:

  • Iz Povereničkog fonda EU za Afriku se daje podrška operacijama potrage i spasavanja koje u pustinji sprovode Međunarodna organizacija za migracije i nigerske vlasti. U tim operacijama je 2017. spaseno više od 1.100 migranata koje su krijumčari ostavili.
  • Više od 15.000 migranata, od kojih je više od 10.000 iz Libije, već ostvaruje koristi od podrške dobrovoljnom povratku, a razvijaju se i projekti za jačanje saradnje sa zemljama koje se graniče sa Libijom kako bi se još migranata iz Libije vratilo kući.
  • U okviru operacija Triton i Sophia je raspoređeno 13 resursa, a nastavlja se i podrška aktivnostima država članica za spasavanje života na moru i hvatanje osumnjičenih trgovaca ljudima i krijumčara. Podrška EU vlastima u Nigeru dovela je do hapšenja preko 100 osumnjičenih za krijumčarenje i trgovinu ljudima.*

Solidarnost EU i podrška izbeglicama i zemljama domaćinima

Prema aktuelnim podacima, program EU za preseljenje usvojen u julu 2015, biće uspešno sproveden, a preseljenja u skladu sa sporazumom EU i Turske se nastavljaju – od pokretanja tih programa, preseljeno je ukupno više od 25.700 osoba. Komisija je u septembru pokrenula novi program za preseljenje najmanje 50.000 najugroženijih izbeglica, koji se naročito odnosi na centralnomediteransku migracijsku rutu, do oktobra 2019. Dosad je 16 država članica preuzelo više od 34.400 obaveza u pogledu preseljenja.

Nakon dve godine, na premeštanje još uvek čeka samo oko 750 osoba u Grčkoj i njih 3.100 u Italiji što znači da se sprovođenje programa za premeštaj bliži kraju. Dosad je premešteno više od 31.500 ljudi. Iako su gotovo sve države članice ispoštovale svoje pravne obaveze, Češka, Mađarska i Poljska još nisu preduzele nikakve mere za odgovor na pritužbe iz obrazloženog mišljenja Komisije iz jula; postupci zbog povrede su zato i dalje u toku.

Rezultati u oblasti povratka i readmisije

Sklapanjem sporazuma s Bangladešom o standardnim operativnim postupcima za povratak u septembru je postignut napredak u vezi sa ključnim elementom pristupa EU boljem upravljanju migracijama. EU će u okviru novog pristupa i dalje raditi na ostvarivanju strukturirane praktične saradnje sa ostalim ključnim zemljama. Biće pojačana saradnja sa Obalom Slonovače, Senegalom i Malijem, a pregovori o readmisiji sa Nigerijom i Tunisom koji su u toku bi trebalo da budu završeni što pre.

Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu će do novembra predstaviti nove operativne mere podrške državama članicama u operacijama vraćanja; te mere će biti centralna tačka za vraćanje na nivou EU.

Naredni koraci ka jačoj, delotvornijoj i pravednijoj politici EU u oblasti migracija i azila

Kako bi se nastavila podrška programima iz Povereničkog fonda za Afriku, a naročito programima u Libiji i Severnoj Africi, države članice bi trebalo da povećaju finansijske doprinose.

Kada je u pitanju preseljenje, države članice bi trebalo da nastave sa preuzimanjem obaveza kako bi se osiguralo barem 50.000 mesta i započelo planiranje konkretnih postupaka preseljenja, uključujući podršku mehanizmima za evakuaciju iz Libije u saradnji sa UNHCR-om i kako bi se sproveli standardni operativni postupci u okviru dobrovoljnog humanitarnog programa prihvata u dogovoru između Komisije i Turske.

Cifre kada je vraćanje na nivou EU u pitanju nisu zadovoljavajuće. Trebalo bi da svi postupe u skladu sa preuzetim obavezama kako bi se u toj oblasti ostvario konkretan napredak. Države članice treba da prikupe i obezbede kvalitetnije podatke o vraćanjima kako bi se moglo da se uspešnije proceni koliko su ona delotvorna i u kojim oblastima bi evropska granična i obalska straža mogla da doprinese. Evropski savet se zalaže za to da EU nastavi sa zajedničkim razmatranjem mobilizacije svih podsticaja kako bi se ostvario napredak u ovoj oblasti.

U okviru sporazuma EU i Turske, grčke vlasti treba da ulože više energije i obezbede odgovarajuće resurse kako bi se osiguralo delotvorno vraćanje u Tursku i ispunio ključni element sporazuma. Od marta 2016. je vraćeno samo 1.969 ljudi.