Zašto Evropska komisija usvaja strategiju?

U svom govoru o stanju Unije za 2017. predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je još jednom potvrdio evropsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana: „Ako želimo veću stabilnost u našem susedstvu, onda Zapadnom Balkanu moramo da ponudimo verodostojnu perspektivu proširenja.“ Kako je predsednik rekao: „Evropska unija će imati više od 27 članica. Vladavina prava, pravosuđe i osnovna prava moraju biti najvažniji prioriteti zemalja kandidata tokom pregovora.“ Perspektiva članstva u EU koja se zasniva na zaslugama je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same Unije, ona predstavlja geostratešku investiciju u stabilnu, snažnu, ujedinjenu Evropu koja se zasniva na zajedničkim vrednostima. Cilj Strategije je da stvori nov reformski zamah u regionu kako bi se rešili konkretni ključni izazovi sa kojima se region suočava. Osim toga, Strategija će intenzivirati podršku Zapadnom Balkanu na evropskom putu davanjem dodatnih sredstava i resursa. Samit Zapadnog Balkana se održava 17. maja u Sofiji i tokom njega će lideri EU nastaviti diskusije i angažman sa svojim zapadnobalkanskim kolegama.

Politika proširenja EU mora biti ključni deo šire strategije za jačanje Unije do 2025. Strategija proširenja je deo šireg plana za ujedinjeniju, snažnijiu i demokratskiju Uniju, u skladu sa kojim Komisija predstavlja inicijative usmerene na unapređenje demokratskog, institucionalnog i političkog okvira za Uniju do 2025. Naša Unija mora biti snažnija i čvršća pre nego postane veća.

Šta je novo u Strategiji?

Strategija izlaže suštinske izazove sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju na evropskom putu. Novinu predstavlja snažno ohrabrenje partnerima da sprovedu neophodne reforme i smernice o koracima koje moraju preduzeti kako bi što brže napredovali ka pristupanju. Za Crnu Goru i Srbiju – zemlje sa kojima su pregovori uveliko u toku – dati su indikativni koraci koje treba napraviti kako bi se pristupni proces dovršio do 2025. Osim toga, Strategija će značajno povećati angažman EU sa šest zapadnobalkanskih partnera kroz vodeće inicijative u šest oblasti od suštinskog značaja.

Da li Komisija menja svoju politiku proširenja?

Strategija pojašnjava da su vrata EU otvorena za nove članice ako – i jedino ako – svaka pojedinačna zemlja ispuni kriterijume. Komisija ne menja svoju politiku proširenja: taj proces jeste i nadalje će biti zasnovan na zaslugama. Procena svake zemlje će se vršiti na temelju njenih postignuća.

Kako će Strategija biti sprovedena?

Perspektiva proširenja Zapadnog Balkana je pre svega u rukama samih zemalja. One moraju da pokažu spremnost i da pod hitno intenziviraju napore za sprovođenje reformi koje imaju vitalni značaj – pre svega u oblasti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i osnovnih prava – te moraju da dovrše svoju političku, ekonomsku i društvenu transformaciju. Kada je EU u pitanju, ona će svoje politike unaprediti kako bi ih bolje prilagodila transformacionim procesima u regionu. Strategiju prati i Akcioni plan sa šest konkretnih inicijativa usmerenih na ključne oblasti od zajedničkog interesa: vladavina prava, bezbednost i migracije, socio-ekonomski razvoj, saobraćajna i energetska povezanost, digitalna agenda, pomirenje i dobrosusedski odnosi. Konkretni projekti u ovim oblastima su predviđeni za period između 2018. i 2020.

O kakvim vodećim inicijativama je reč?

Vodeće inicijative podržavaju transformaciju Zapadnog Balkana u nizu konkretnih područja u kojima je jača saradnja u međusobnom interesu zemalja. Konkretni projekti su predviđeni za šest utvrđenih oblasti za period 2018-2020. Evo nekoliko primera: 

  • Vladavina prava: Proširenje detaljnih akcionih planova i praćenje usklađivanja sa standardima EU u svim zemljama Zapadnog Balkana. Poboljšanje ocenjivanja sprovođenja reformi, između ostalog novim savetodavnim misijama i ekspertskim misijama sastavljenim od stručnjaka iz država članica EU.
  • Bezbednost i migracije: Intenziviranje zajedničke saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i nasilnog ektremizma te unapređenje bezbednosti granica i upravljanja migracijama uz podršku instrumenata i ekspertize EU. Poboljšanje koordinacije sa agencijama EU u oblasti bezbednosti granica i upravljanja migracijama.
  • Socio-ekonomski razvoj: Proširenje Investicionog okvira za Zapadni Balkan, davanje većih garancija privatnim investicijama, podrška star-apovima i malim i srednjim preduzećima i olakšavanje trgovinske razmene. Stavljanje većeg akcenta na zapošljavanje i socijalne politike, uz veću finansijsku podršku sektoru socijalnog razvoja, konkretno sektoru obrazovanja i zdravstva. Dvostruko veća sredstva u okviru programa Erazmus+.
  • Saobraćajna i energetska povezanost: Nova investiciona podrška inicijativama za razvoj povezanosti u okviru regiona i sa EU. Širenje svih dimenzija energetske unije EU ka regionu.
  • Digitalna agenda: Definisanje plana za smanjenje naknada za roming, podrška razvoju širokopojasnih mreža i e-uprave, e-nabavki, e-zdravlja i digitalnih veština.
  • Pomirenje i dobrosusedski odnosi: Podrška za borbu protiv nekažnjavanja i ostvarivanje tranzicione pravde, između ostalog uz pomoć Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. Jačanje saradnje u oblasti obrazovanja, kulture, omladine i sporta; promocija kulturnog nasleđa i učešće u programu Kreativna Evropa.

Na koji način će te ključne inicijative biti sprovedene? Da li će se povećati finansijska pomoć Zapadnom Balkanu?

Kako bi podržala sprovođenje novih vodećih inicijativa u okviru ove Strategije, Komisija predlaže povećanje postojeće finansijske pomoći za Zapadni Balkan do 2020. u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) kao dodatak već planiranoj sumi od 1,07 milijardi evra za region za 2018. koliko je predviđeno. Za realizaciju velikih investicija, konkretno u oblasti infrastrukture, biće .neophodna veća finansijska sredstva, bilo da se radi o saobraćaju, energetici ili digitalizaciji. Na proleće će biti uspostavljena posebna radna grupa koja će se starati o sprovođenju inicijativa.

Koje prioritetne reforme Zapadni Balkan mora sprovesti kako bi zadržao verodostojnu perspektivu proširenja?

Goruća pitanja za Zapadni Balkan jesu reforme u oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja. Region mora da usvoji ove osnovne vrednosti EU energičnije i na kredibilniji način. Nepoštovanje tih vrednosti, između ostalog, predstavlja smetnju za investicije i trgovinu. Drugo, privrede zemalja u regionu moraju biti snažnije. Ekonomije u regionu su i dalje nekonkurentne, a karakteriše ih preveliko političko uplitanje i nedovoljno razvijeni privatni sektor, što se odražava na rast i zapošljavanje, naročito među mladima. Treće, zemlje Zapadnog Balkana moraju zajedno da rade na pomirenju i izgradnji dobrosusedskih odnosa. Među zemljama u regionu još uvek ima nerešenih bilateralnih pitanja. EU neće uvoziti takve sporove i nestabilnost koju oni podrazumevaju. Definitivna i obavezujuća rešenja sporova sa susedima se moraju pronaći i primeniti pre pristupanja svake zemlje.

Da li se EU obavezuje na 2025. kao na datum pristupanja novih zemalja?

Godina 2025. nije ni fiksni i ciljni datum pristupanja. Reč je o okvirnoj vremenskoj perspektivi koja odražava snažnu posvećenost EU verodostojnoj perspektivi proširenja za Zapadni Balkan. EU može imati više od 27 članica. Pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom su uveliko u toku. Uz snažnu političku volju, sprovođenje realnih i održivih reformi i pronalaženje konačnih rešenja za sporove sa susedima, one bi potencijalno mogle biti spremne za članstvo do 2025. Takva perspektiva je izuzetno ambiciozna, a njeno ostvarivanje zavisi isključivo od realnih zasluga i rezultata svake pojedinačne zemlje.

Da li se strategija odnosi samo na „predvodnike“, Srbiju i Crnu Goru, bez ostatka regiona?

Strategija se tiče čitavog regiona Zapadnog Balkana. Crna Gora i Srbija su trenutno jedini kandidati sa kojima su pristupni pregovori u toku, pa su samim tim označene kao predvodnici. Strategija navodi indikativne korake koje Crna Gora i Srbija moraju da preduzmu kao bi dovršile pristupne procese do 2025. Ali Strategija jasno ukazuje na to da druge zemlje mogu da uhvate korak sa njima ili ih prestignu ukoliko ostvare objektivni napredak.

Dakle, da li će se Crna Gora i Srbija pridružiti EU 2025?

Kontrola nad datumom pristupanja je u rukama ova dva kandidata i zavisiće od njihovih zasluga. Potencijalna perspektiva pristupanja do 2025. je ambiciozna. Ona zahteva snažnu političku volju i postizanje značajnih i konkretnih rezultata. Crna Gora mora da ostvari konkretne rezultate, pre svega u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Što se Srbije tiče, njoj je potrebna snažna i kontinuirana politička volja za postizanje konsenzusa o ključnim reformama u oblasti vladavine prava i ekonomije, kao i na planu promocije pomirenja koje se mora podupreti sveobuhvatnom normalizacijom odnosa sa Kosovom. Za ostvarivanje ambiciozne perspektive pristupanja do 2025, neophodno je da se zaključi i sprovede sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.

Da li je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije uslov za dalji napredak Srbije na evropskom putu?

Napredak Srbije i Kosova na evropskom putu je tesno povezan sa napretkom u normalizaciji odnosa. Trajna stabilnost u regionu se ne može postići bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, ostvarene kroz dijalog uz posredovanje EU. Usvajanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa je ključno za napredak Srbije i Kosova na evropskom putu.

Šta Strategija nudi zemljama koje nisu „označene“ kao predvodnice? Kakva je njihova perspektiva pridruživanja? Da li će one imati drugačiji tretman i u manjoj meri biti predmet pažnje Komisije?

Sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da ostvare napredak na evropskom putu. Komisija ocenjuje sve zemlje na fer i objektivan način, na osnovu njihovih zasluga i prema brzini kojom ostvaruju napredak. Budući da su trenutno jedine zemlje koje vode pregovore, Crna Gora i Srbija su aktuelni predvodnici ovog procesa. Međutim, druge zemlje mogu da uhvate korak sa njima ili ih prestignu, ukoliko ostvare realni napredak. Albanija i Bivša jugoslovenska Republika Makedonija ostvaruju značajan napredak na evropskom putu i Komisija je spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora sa njima, na temelju ispunjenih uslova. Komisija će započeti pripremanje mišljenja o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo nakon što BiH dostavi odgovore na upitnik. Uz trajni napor i angažovanje, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pristupanje. Kosovo ima priliku da ostvari održivi napredak primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i da napreduje na evropskom putu ukoliko to dozvole objektivne okolnosti.

Šta ako buduće države članice blokiraju pridruživanje drugih zemalja Zapadnog Balkana?

Sve zemlje moraju da se uzdrže od zloupotrebe nerešenih pitanja u pristupnom procesu. U strateškom interesu predvodnika na evropskom putu je da se zalažu za težnje svojih suseda, a ne da ih u tim naporima spotiču. Zemlje u regionu su zavisne jedne od drugih i napredovaće brže ukoliko jedne drugima pomažu. Komisija novom Strategijom predlaže uspostavljanje posebnih aranžmana i preuzimanje neopozivih obaveza kako bi se obezbedilo da buduće države članice ne mogu da blokiraju pristupanje drugih kandidata na Zapadnom Balkanu.